Amatersko-diletantski profesionalci

Dragana Petrov
Objavljeno 28.02.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Intelektualno-mentalni okršaji na zadatu temu, širom medijski ipak najatraktivnijeg Word Wide Web-a, kao veliku diskvalifikaciju i „ućutkivanje” protivničkog stava, kod pristojnije i obrazovanije publike iz arsenala verbalnog pucanja često ispale uvredu ka ličnosti ili mišljenju, kvalifikujući je/ga kao „amatersko” ili „diletantsko”. Neretko u komentarima na aktuelne političke svinjarije, kojima neprestano bivamo obilato zasipani, prosto samo od sebe i sama potegnem ovaj ne baš bojevi šaržer. A onda proprativši jednu od „profesionalnih” blogerskih rasprava, nađem se u prijatnom rastolkovanju termina „amater” i „diletant”, gde je jedna od akterki na zadatu temu odbrane svog blogerskog rukopisa posvećenog prilično „profesionalnoj” aktuelizaciji trenutnih političkih zbivanja, kaže „ja sam u drugim oblastima koje pokrivam (kulinarstvo i fotografija) apsolutno AMATER i DILETANT”. Pojasnivši da često zaboravljamo da je reč amater izvedena iz latinskog amare – voleti, dakle baviti se nekom oblasti iz ljubavi, što automatski ne odbacuje da to radi ako ne profesionalno, a onda bar korektno i vešto. Dakako ima i pežorativnije značenje (neznalica, nadrimajstor ili nevešt, priučen), a ne retko i onaj ko ne razume, ali eto voli da se nečim bavi, kao iz vica:

Gostuje Mujo na televiziji…
– Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
– Da, ja sam pjesnik…
– Amater?
– A mater nije, ona je domaćica – malo oko bašte i tako…

Slično vam je i sa diletantom (od italijanske reči dilettare, odnosno od latinske reči delectare, što u bukvalnom prevodu znači – uživati, zabavljati se) i označava u boljoj varijanti bavljenje nekom naukom, umetnošću i slično radi zadovoljstva i bez potrebne stručne spreme, posao urađen bez potrebne stručnosti, a u pogubnijoj – amaterizam, nestručnost, površnost u radu, ali sa pretenzijom da je to ispravno i istinito, samo se mora zabludelim „profesionalcima” nametnuti.

Nebrojeno je primera iz istorije i životnih storija da su neki od amatersko diletantskih podviga zadivili lice sveta jer su ljudi iz ljubavi i uživajući napravili nešto pomena vredno i zadivljujuće.

Nevolja je međutim, kada za poslove od javnog značaja i rukovođenja društvenom, odnosno političkom javnom sferom, za koju je nebrojena antička filozofska škola tvrdila da mora da podrazumeva ljude visoko kvalifikovane, profesionalne u mišljenju i delovanju, i značajno moralno neiskvarene, izaberete predstavnike koji su amateri i diletanti u ovoj raboti. „Vox populi, vox Dei”, doneo je u sretnijim društvima kriterijum da je glas naroda presudan u izboru onih koji će ga predvoditi, a iskustvo pokazalo da svi oni kriterijumi koje je antika pomenula, kao ideal uprave zajednicom, ukoliko nisu većinski prisutni, mogu da podrazumevaju jedino profesionalno urušavanje osnova društava, a amatersko i diletantsko nerazumevanje ovih procesa.

Urušavanje kriterijuma profesionalnosti (stručnosti, kvalifikovanosti i znanja za obavljanje određene delatnosti) pogubno je za sve oblasti upravljanja poslovima od javnog značaja, a Srbija je poslednjih decenija primer propadanja, presudno i negativnom selekcijom u izboru političke i i socijalne „elite” koja bi trebalo da je navigava kroz Scile i Haribde novovekovnih istorijskih izbora.

Možda vam se presudno čini da je primarnije da se lečite kod profesionalnog doktora, da se obrazujete kod profesionalnog učitelja ili da vas vozi obučeni vozač, ali dugoročno je pogubnije da političkim odlukama koje kroje vaše životne uslove upravljaju amateri i diletanti (ljudi koji to vole da rade, a nisu kvalifikovani) pa da na čelu ministarstva recimo vojnog imate čoveka bez ikakvog iskustva u vojnim delima i bez konkretne profesije, da Biom rukovodi keramičar, a ministarstvom za rad i socijalnu politiku vozač??

Šta poručuju „profesionalci” ?

Rus jeftiniji od Amerikanca i Kineza

„Vlada Srbije donela je odluku o dodeli subvencija turističkim agencijama – dolazak svakog turiste iz Rusije plaća do 30 evra, a za Kineza i Amerikanca do 50 evra”

O, narode nebeski! Pa zar brat Rus jeftiniji od Amera?

RTS sklonio kritiku „Beograda na vodi” i sa interneta

Emisija dugogodišnjeg autora RTS Bojana Bosiljčića „Razgolićeni grad: Savski amfiteatar u raljama Beograda na vodi” uklonjena je sa društvene mreže Jutjub po zahtevu Radio-televizije Srbije zbog narušavanja autorskih prava, nakon što je bila „sklonjena” i sa programa javnog servisa.

Rukovodstvo i uredništvo RTS-a nije odgovorilo na pitanja naše redakcije o tome zašto emisija nije emitovana. Emisija se bavi istorijskim razvojem dela beogradskog priobalja uz reku Savu i naselja Savamala još od 18. veka, vremena vladavine princa Eugena Savojskog i rekonstrukcije beogradske tvrđave, pa do današnje izgradnje projekta od nacionalnog značaja sa arapskim partnerima pod nazivom „Beograd na vodi”.

Pitanja – ko gradi ovaj kompleks, za koliko novca i šta se gradi, pojavljuju se u ovoj emisiji kao deo onoga što javnost zanima, a sagovornici su bili akademik Milan Lojanica, arhitekta i scenograf Miodrag Tabački, karikaturista Jugoslav Vlahović, slikar Milan Tucović i arhitekta Ivan Ratković. Oni su izrazili različite stavove i argumente za i protiv ovog projekta.

Opasnost ispod centra Beograda

Zbog zatvaranja železničkog koridora 10 tunel „Vračar” potpuno otvoren za prevoz zapaljivih tereta i otrovnih materija

Evropska žila-kucavica Srbije doživela je težak infarkt. Železnički Koridor 10 prekinut je na delu od Beograda do Novog Sada u petak uveče 1. februara.

Pruga neće biti u funkciji naredne četiri godine. Toliko vremena biće potrebno da ruska firma RŽD sagradi dvokolosečnu brzu prugu Beograd-Novi Sad čiji se izgradnju finansira iz kineskog državnog kredita.

Potpuno nezasluženo u drugi plan gurnut je teretni saobraćaj na železničkom Koridoru 10 kojim su robe s jugoistoka i juga Evrope i s Bliskog istoka transportovane prema centralnoj i severnoj Evropi. Mediji su se zadovoljili šturim objašnjenjem da su za teretni saobraćaj Železnice Srbije zajedno sa preduzećem „Infrastruktura železnice Srbije” i resornim Ministarstvom napravili „bajpas” preko – Pančeva. I time je priča završena.

Time, međutim, počinje – drama. Glavni „junak” te drame je tunel „Vračar” u centru Beograda, a scenario drame mogao bi da ima elemente filmskog horora sa scenama masovnog trovanja ili nekontrolisanog požara. Kakva to drama preti Beogradu?

Naime, Saobraćajni institut CIP imao je, prema verodostojnim izvorima, projekat po kome nije bio predviđen prekid saobraćaja na pruzi Beograd-Budimpešta. Taj projekat podrazumevao je da se novi kolosek za brzu prugu gradi a da postojeći kolosek i dalje funkcioniše. Zatim, kad novi bude pušten u saobraćaj, onda bi počela modernizacija starog koloseka i takav model omogućio bi nesmetano odvijanje saobraćaja.

Međutim, CIP-ov projekat nije prihvaćen u Vladi Srbije, koja se odlučila za projekat kineskih partnera, a oni su i finansijeri projekta.

Jedan od stručnjaka, nespornih autoriteta u ovoj oblasti, tvrdi da je skandal da država-investitor popusti pred ucenom kreditora i dozvoli da kreditor bira projektanta za ovako veliki infrastrukturni objekat.

Zemlja slobode

Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila danas da se ne slaže sa izveštajem Fridom hausa u kojem se navodi da Srbija više nije slobodna, već delimično slobodna zemlja. Brnabić je dodala da „apsolutno ne misli i ne oseća” da živi u delimično slobodnoj zemlji.

Kao razlozi za pad Srbije u izveštaju se navode izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi ustavna ovlašćenja. Direktor Fridom Hausa za Evropu i Evroaziju Mark Berent je za Glas Amerike izjavio da, uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može jasno da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.

„Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj – treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja. Pretnje su prisutne i ovo upozorenje Fridom hausa, ono što smo konstatovali u izveštaju, treba shvatiti ozbiljno”, naveo je Berent za Glas Amerike. – Insajder

Zvanična inicijativa udruženja Ne da(vi)mo Beograd, komentariše izjavu gradonačelnika Beograda, da će se Beograd kandidovati za zelenu prestonicu Evrope:

☢ Deponija u Vinči i izgradnja spalionice otpada
☢ Topčiderska reka
☢ Savski nasip
☢ Zagađen vazduh
☢ Beton umesto drveća
☢ Ubijanje parka na Ušću
☢ Opasan otpad u Obrenovcu
☢ Benzinske pumpe na 50 metara
☢ Glavni kanalizacioni ispust „Savanova”
☢ Najava nove luke u Beljarici

MALO LI JE ZA PROFESIONALNU KANDIDATURU!

Šta kaže Hana Arent ?

Ako vlast stalno laže, posledica nije da verujemo lažima, već da niko više ne veruje ni u šta. Vlast koja laže, te laži neprestano gomila i zato mora stalno iznova da piše svoju istoriju…

Narod koji ne može više nikome i ničemu da veruje, ne može ni da odlučuje. Tako mu se uskraćuje sposobnost za bilo kakvu akciju, a naročito sposobnost da misli i da prosuđuje.

Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete. – Hana Arent (Hanna Arendt)

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Amatersko-diletantski profesionalci

  1. Avatar

    Buldožer (SR Slovenija – SFR Jugoslavija, 1975)

    mart 1st, 2019

    Boris Bele / guitar – vocal, Marko Brecelj – lead vocal, Borut Činč – keyboards, Tone Dimnik – drums, Uroš Lovšin – lead guitar, Vili Bertok – bass

    Buldožer – Blues Gnjus, album Pljuni istini u oči, 1975 (7:43)
    https://www.youtube.com/watch?v=hfkjJe3Rhms

    Kompletan album, Pljuni istini u oči,1975 (38: 59)
    https://www.youtube.com/watch?v=E1blMmYbrNg

    Novo vrijeme, albuma Izlog jeftinih slatkiša (1980) 2:41

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)