Sa Putanom u akciji

Dragana Petrov
Objavljeno 22.03.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Nedelja je i ovaj put posle subote uobičajeno „pala” i TV programom nedovoljno istrenirane ili otupele ponovo zaklala.

Čim vam ovo pišem, znači da bar na škrge dišem, mada mi ni grlo ni mozak nisu baš u redovnom stanju, posle televizijskog maratona koji je podrazumevao sve po mučeničkom redosledu.

Renoviranje srednjeg veka

Mada sam prošle sedmice čvrsto ODLUČILA da nadasve intrigantnu seriju  Nemanjići ne mogu više da gledam jer ozbiljno preti da me smehom ubije (ključno je bila Evdokijina rečenica u dvadesetosmom minutu, četvrtog nastavka serije, kada ćerki Komnini i sinu Radoslavu saopštava „Ljubavi, deda je postao car” misleći na svog oca, vizantijskog gospara, dok u pozadini nesretni i varani muž, Stefan smerni Ćetković, zabezeknuto premišlja je li mu se sad ubiti ili umiti). A onda, od marketinških magova ubačena fejk vest, da jednu od princeza, doduše tamo neku „pete tete dete”, ima predstaviti omiljena establišment SNS zvezda i međ’ narodom sve popularnija Nada Macu(ra), a i komentar jednog od mojih FB prijatelja kojim demantuje da koliko se vidi, ni tada nisu marili mnogo za natalitet, jer malo je šta sem neprebolne romantike zabeleženo međ’ muškom i ženskom čeljadi, prevagnulo je da moram obavezno da ovo prostudiram dalje:

Seksaju se , al se ne vidi jer je to sramota. Zna se da decu inače donose rode i da je srednji vek bio jedno predivno doba gde su svi svirali frule i laute i dogovarali se međusobno oko podele zemlje, kupali se redovno i imali dobre frizure. Nije bilo mnogo smrti i neizlečivih bolesti, ponekad su samo zamahivali mačem čisto da ostanu u kondiciji, žene su bile smerne i nevine, a muškarci verni i blagi. Crkva je bila stecište okupljanja, isposnička i siromašana i nije se uopšte nkad mešala u politiku sem kad bi neko zatražio krunu onda su odobravali – instant. Tako sve je bilo harmonično i divno!

Rijaliti humanizam

Kako god ovo romantičarsko umivanje istorije bilo degutantno, manje je strašno od pokušaja da se zabašuri sve nepravednija preraspodela vrednosti i manjak organizovane društvene organizacije i solidarnosti prema manjinskim i marginalizovanim grupama u društvu, merkantilizovanjem siromaštva, patnje i nesreće kroz različite emisije koje nikakvom mimikrijom ne mogu da odagnaju oreol rijaliti odbleska ma koliko vas kupovale patetikom. Od pinkovskih zlosti gde se menjaju žene, traže izgubljene ljubavi, popravljaju šminkanjem dotrajali automobili, pa do onih na javnom servisu gde „Sa Tamarom u akciji” mirne duše možete da otplačete kad se neka sirotinjska duša dokopa nove fasade i Forma ideale nameštaja i ušminkane neuslove za ljudski život pretvorite bar na tren u povratak ipak dobroti i ljudskosti, previđajući činjenicu da je gotovo svala druga familija danas idealna za ma kakvu vrstu pa i ovakve rialiti pomoći. I ona nesretna „Kvadratura kruga” vrlog Branka Strefanovića, koji ima pretenziju da pokaže kako smo mi ne samo ljudi već „čoeci” pre svega, na koncu se pretvorila u ovakvo TV treš humanitarenje nad neprebrojnom armijom sve siromašnijih i unesrećenih saplemenika, a pre svega dece. Pa ako odurni gradonačelnik čitavog jednog sreza, može da širi ovakvu čovečnost sve podvriskujući „tri hiljade unesrećenoj majci, pet hiljada bezrabotnom ocu”, a sam predsednik poklanjajuću dve krave , tri svinje, traktorske gume i drva za jednu sezonu u odumirućoj kosovskoj enklavi, dodatno ponižava i te nesretne ljude, ali i zdrav razum, kome preostaje da zastane i zapita se: kakve ovo ima veze sa humanošću?? Nikakve naravno, sav taj cirkus, protivno cilju zbog kog se pokreće, jedinu čovečnost beleži u preciznom slikanju u kolikoj meri je ova zajednica materijalno i moralno devastirana.

 

Anina nina-nana mana

Istorijska serija Nemanjići (zbog koje producenti kultnih South Park i The Simpsons, ako se nisu samoubili, onda sigurno plaču) pa ove silne akcijske umotvorine, i onda Ana neutemeljena Brnabić. Premijerka Srbije se svako malo, na par desetina sekundi pojavi da tvitne i virtuelno i javno o novim ulaganjima u poljoprivredu, porastu BDP-a, BND-a, zaposlenosti, opšoj digitalizaciji, nadirućem stranom ulaganju, novim strateškim partnerima za Bor, i sve to kako uvek aminuje, osmišljeno, uvedeno i sprovedeno zbog znanja, silne pameti i energije, te neprevaziđene umešnosti prepodobnog Presednika Aleksandra Vučića. Postavljena kao protivteža većinski nekompetentnim i slabo edukovanim članovima državne administracije, specifična i po javnom deklarisanju kao osoba drugačije seksualne orijentacije, mnogima je izgledalo da će zarad odbrane „struke” biti u stanju da se suprotstavi sveprisutnom političkom ludilu makar u ekonomskoj sferi, za koju je prvenstveno zadužena. Ništa od toga. Poslednja njena zdravica umeću i pameti predsednika, i lament otkukan sebičnim i razmaženim ženama u Srbiji koje ne rađaju, ne učinivši za sve vreme svog javnog „stolovanja” ništa ni za problem LGTB populacije kojoj pripada, samo su potvrda sumnje, da je i ona u ovom činovničkom špilu samo oportuni prevrtač u zaštiti prvenstveno ličnig interesa.

 

Pa ovaj čovek je neuništiv

I onda kao šlag na tortu, kao šlog na cefalusu i kompletnom cerebralnom ustrojstvu, noć pre ruskog dana D, ko što se i valja među braćom po željama, usledio je hit nad hitovima, pet puta zajebaniji od Stounovog, originalni film „PUTIN” u terminu pet sekundi do dvanaest, a sve sa nimalo naivnim podkontekstom, da ako je među vama preostao ma i jedan koji se nije na prvu loptu zaljubio, onda se ovim delom mora privesti pameti ili makar PRAVDI (istina na ruskom) da je ovaj čovek (crknite dušmani!!) stvarno neuništiv.

Naravno da je emitovan u terminu pre izbornog 18. marta u Rusiji, što da uveri domaće ljubitelje da je Vladimir Vladimirovič s pravom novoizabrani, ne samo ruski, već sveslovenski vođa, (ovo samo za braću Srbe, to od Montenigerina, Čeha, Slovaka, Poljake, ostale da i ne pominjemo, ni u ludilu najsomnobulnijih snova ne prilazi pameti), što da nasekira ove koji smatraju da ne možete voleti i razumeti veličanstvenu rusku kulturu, a da pri tome ne prozrete paklenu i nadasve groznu rusku političku mašineriju.

Rusija je teritorijalno najveća zemlja sveta, graniči se sa 14 država, (posle raspada SSSR-a 1991), zemlja je sa pozamašnim nuklearnim naoružanjem, ima najveću disproporciju u muško-ženskoj populacionoj ravnoteži (1.159 žena na 1.000 muškaraca), što je posledica strahovitih gubitaka ljudstva u Velikom Otažbinskom Ratu (II svetski rat) i Staljinovih unutrašnjih pogroma, njenu administrativno federalnu strukturu čine 89 federalnih subjekata: 21 autonomna republika, 10 autonomnih okruga i jedna autonomna oblast. Teritorijalno je organizovana na upravne jedinice koje imaju manje formalne autonomije: 49 oblasti, 6 krajeva i 2 federalna grada (Moskva i Sankt Peterburg). Rusija je i Evropa (oko 3,5 mil. km2) i Azija (većinom Sibir 13,5 mil. km2) . Ima preko 160 etničkih grupa i osam velikih verskih zajednica. Proteže se na devet vremenskih zona.

Izvršnu vlast dele presednik i vlada na čelu sa premijerom. Gubernijama, teritorijalno administrativnim oblastima, upravljaju gubernatori koji nisu birani već postavljeni od izvršnih organa.

Istorijski je poslednja u Evropi ukinula ropstvo, kmetski sitem ukinut je 1861. godine, preturila je preko glave Ivana Groznog, Ekatarinu Veliku, Petra I, te silne Nikolaje i Aleksandre Romanove, preživela Građanski rat, Februarsku i Oktobarsku revoluciju, Sovjetsku imperiju i njen raspad, bila glavni učesnik hladnoratovskih konflikata, vodila rat u Čečeniji, Azerbejdžanu, sukob u Gruziji, danas angažovana u Sirijskom sukobu. I to je najmanje što tek probuđeni ili mamurni možete da pobrojite iz njene novije istorije.

O fenomenu ruske kulture ne bih. Bolje da umrem od smeha izazvanog praćenjem Nemanjića nego od neobuzdanog, ushićenog ridanja i prisećanja da na pomen ruske literature, filma, baleta i klasične muzike bljujem (k’o nesretni Slavko Štimac, dok ždere batak u „Ko to tamo peva”) koliko sam ovoga gladna. Niko nije savršen!

Rusija je zagonetka umotana u misteriju unutar enigma – Vinston Čerčil, 1939.

Čitava ova enigma vam je delimično oslikana, da se ne zavaravate mišlju da sem puke ljubavi ili prezira spram Putina (rekordno je prošao i ovaj mandat sa 76,80 odsto osvojenih glasova, i jedini je koji će uz Staljina prestolovati na vlasti preko 20 godina), možete nepogrešivo da branite tezu da je on ruski politički Bog ili Demon. Do toga vam valja mukotrpno i bezgranično bavljenje čudima od koga je rusko čudo sazdano.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)