Na slovo, na slovo – Š

Dragana Petrov
Objavljeno 28.11.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Šiljci

Sudeći po novoj „čari” tutnjećeg, samotransformišućeg kapitalizma, koji ne mareći za nepripremljen politički i sociološki okvir koji proždire, nismo daleko od utapanja u matricu omraženog zapadnjačkog modela urbanog homocida. Lakomisleni i dehumanizovani prigrlismo i novi priključak koji nam isporučuje. Šiljci, šiljci – da gubitnike, marginalce, siromahe i uboge , nesnađene i nevešte da preplivaju nov okean tvorenja i uvećanja kapitala, fizički spreče, kad već ne mogu da ih trajno likvidiraju, da remete i skrnave nesmetan prilaz i „bogosluženje”, u hramovima obožene prodaje i svete kupovine. I izloge prodavnica i butika u centru Beograda, zaštitiše „moderni” vlasnici, skalamerijom koja poput srednjevekovnih sprava za mučenje, čeličnim zubima, staklenim bodljama i ledenim škrgutanjem tera otpadnike. Postavljanje šiljaka izazvalo je veliki negativan odjek u javnosti. Kritički su ih komentarisali internet mediji i korisnici društvenih mreža, a nekoliko preostalih, građanski aktivnih grupa najavilo je proteste, od nastupa društveno angažovanih horova Horkestar i Naša pjesma, do protestnog nastupa ironično nazvanog „Sedenje na stepenicama Springfilda” ( jedne od prodavnica koja je prva instalirala zastrašujući mobilijar).

Protestnim akcijama kojima se ujedno i skrenula pažnja na fenomen tzv. „neprijateljske arhitekture” (hostile architecture), urbanog mobilijara koji se koristi za udaljavanje nepoželjnih iz javnog prostora. Neprijateljska arhitektura se u ekonomskim centrima poput Londona odomaćila još devedesetih, a sve je prisutnija od 2008. godine i u ostalim evropskim metropolama. Aktivisti i teoretičari godinama negoduju protiv identifikacije javnog prostora sa prostorom trgovanja i konsekventnom primenom mobilijara osmišljenog da iz njega odstrani ne-potrošače, upozoravajući na to da je u pitanju suštinski nedruštvena strategija, koja građane grubo segregira po ekonomskim kriterijumima.

Nakon burne reakcije dela javnosti, za sada su grozne skalamerije uklonjenje ispred uočenih i prozvanih trgovina.

Šiljenje

Žargonski naziv za omiljeni ritual samozadovoljnog i arogantnog nastupa, naročito, domaćih aktuelnih političara, koji ne mareći za pristojnost, suvislos i naročito odgovornost, svako malo pa vas salvom nesuvislih monologa istresu iz „razuma”.

Recimo, kad minister inostranih dela, kao komentar izvojevanog „ne primanja tzv. K.” u Interpol, dan pre odmazničkog povećanja taksi za uvoz robe iz Srbije, „tzv. Kosovo” iskoristi kao predmet „šiljenja”, a sve uključujući kao dodatni gadget i ponekog od svetskih političara, apostrofirajući Austriju odnosno kancelara Sebastijana Kurca i vicekancelara i Hajnca Kristijana Štrahea, iseiri: „nije im ni Kurc pomogao”.

Šiljenje ministra Dačića se nastavilo, uprkos činjenici da je u drugom krugu, glasalo 135 zemalja, 68 je bilo „za”, 58 „protiv” i 16 uzdržanih: – „Dakle, ubedljiva pobeda. Kurcu sam rekao ti si bre pametan, pa koja je budala na strani gubitnika. I Štrahe ima da objasni Srbima zašto je slagao srpski narod. Ni Kurc nije bolji. Mislim da je on gori.”

Šljam

Nakon raspada bivše Jugoslavije, ratovi koji su se vodili u periodu od 1991. do 2001. godine ostavli su za sobom preko 130.000 žrtava, više od 10.000 nestalih osoba, uništene gradove, veliki broj raseljenih ljudi i društva koja se među sobom ne razumeju i ne priznaju. Svaka država ima svoju verziju dešavanja koja se od države do države u potpunosti razlikuje. Ljudski odnosi su trajno narušeni, a nacionalizam je ostao glavna ideologija svih državnih politika.

Incijativa mladih za ljudska prava osnovana je 2003. godine sa ciljem uspostavljanja odnosa između mladih ljudi koji žive u zemljama bivše Jugoslavije. Kroz programe razmene koji su uključivali edukaciju o prošlosti baziranu na utvrđenim činjenicama i učenje o ljudskim pravima izgrađene su trajne veze među mladima u regionu a njihovo upoznavanje sa „drugim i drugačijim” je većini zauvek promenilo živote.

Osmoro aktivista i aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava osuđeno je na kazne od po 50.000 dinara jer su na javnom skupu u Domu kulture u Beški (17. januara 2017. godine), na kome je govorio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, u organizaciji vladajuće stranke, duvali u pištaljke i izneli transparent sa natpisom „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”. Ovaj čin aktivista je, presudom prekršajnog suda, okarakterisan kao drsko i bezobzirno ponašanje, pa tako i kao narušavanje javnog reda i mira.

Aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih nikada neće pristati na političku stvarnost u kojoj su mirovni aktivisti i branitelji ljudskih prava ućutkani, a ratni zločinci zaštićeni ili slavljeni od celokupnog državnog aparata – predsednika, Vlade, tužilaštva, sudova i lokalnih samouprava. U Beški su, 2017. godine, pokušali da ukažu na nedopustivu podršku koja se od strane vladajuće stranke pruža osuđenom ratnom zločincu Veselinu Šljivančaninu, koji je osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja kao kršenja zakona i običaja ratovanja, te da je propustio da zaštiti zarobljenike od zlostavljanja 20. novembra 1991, godine, pre povlačenja vojnika JNA sa poljoprivrednog dobra Ovčara blizu Vukovara.

„Uprkos svemu nismo ostali nemi na predavanja ratnih zločinaca na Vojnoj akademiji, od momenta izricanja drugostepene presude Vojislavu Šešelju tražimo od skupštine da konstatuje prestanak mandata jer je njegov boravak u Skupštini postao nezakonit. Nismo ćutali na prisustvo osuđenih ratnih zločinaca u parlamentarnim poltičkim strankama, a glasno smo se usprotivili i štampanju knjiga osuđenih ratnih zločinaca od strane Ministarstva odbrane. Koliko god se trudili da nas ućutkaju mi nećemo odustati jer obavezu da ovome govorimo shvatamo kao ličnu i građansku dužnost”.

Šokantno

Crkve su u Srbiji privilegovane na različite načine – dobijaju značajna sredstva iz budžeta, oslobođene su poreza za versku delatnost, građani iz budžeta sveštenicima plaćaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje, dok one svojom imovinom upravljaju samostalno i za to nikome ne polažu račune. Uprkos tome, Vlada Srbije donela je juče odluku da iz državnog budžeta uplati dodatnih milion evra Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako su ove godine iz budžeta već dobili preko 2,3 miliona evra.

Kako se može videti u zvanično objavljenom dokumentu u Službenom glasniku, Vlada Srbije je 21. novembra usvojila odluku kojom se iz budžetskih sredstava u okviru programa Ministarstva privrede za privlačenja investicija za ulaganja od posebnog značaja prebacila 118.340.000 dinara, odnosno oko milion evra, u budžetsku rezervu. Nakon toga je taj novac rasporedila „Generalnom sekretarijatu Vlade, radi davanja dotacije Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu”, navodi se u odluci Vlade objavljenoj u Službenom glasniku.

Milion evra za SPC Vlada je, na kraju, rasporedila preko budžetske linije 481 namenjene nevladinim organizacijama.

Podsetimo, pored toga što je kao poreski obveznik privilegovana time što je oslobođena poreza za svoju osnovnu delatnost i imovinu, SPC je favorizovana jer je ubedljivo najveći pojedinačni dobitnik budžetskih sredstava iz linije 481 namenjene nevladinim organizacijama. Prema istraživanju Insajdera, država je od 2002. do početka 2017. izdvojila više od 90 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica, od čega je ubedljivo najveći pojedinačni dobitnik Srpska pravoslavna crkva.

Samo ove budžetske godine SPC je iz sredstava linije 481 dobila skoro 280 miliona dinara, odnosno više od 2,3 miliona evra.

Srpska pravoslavna crkva se ove godine pojavila i kao investitor u izgradnji poslovno-stambenog kompleksa u bloku 32 na Novom Beogradu. Izgradnju objekata finansiraće suinvestitor, firma MPC inženjering, dok će SPC budući poslovni objekat iznajmljivati kompanijama. Poslovni prostor prostiraće se na 5.235 metara kvadratnih, a dva stambena kompleksa na oko 25.000 metara kvadratnih.

Izvor: Insajder, Blic, B92

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)