Vreli dani nade i šarade

Dragana Petrov
Objavljeno 21.08.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Peče zvezda, gore šume u Sibiru, bukte požari na lepim grčkim ostrvima, umiru stanovnici ostarele gospođe Evrope nespremni da podnesu udar vreline, a malobrojni predstavnici ljudske vrste upozoravaju da se matuška Zemlja sveti za nepočinstva grabežljivog, bahatog i neodgovornog ponižavanja prirode, za uništavanje flore, istrebljenje faune i zatomljavanje sopstvene svesti i razuma.

Hoće li nam bezbrojni svetski, proholivudski blokbasteri proročki predočiti budućnost kroz silne distopijske prikaze borbe za preživljavanje „najačih i najizdržljivijih” ljudskih hordi koje se bespomučno bore za preostale resurse devastirane prirode („Matriks”, „Igre gladi”, „Deca čovečanstva”, „Nulta teorema”, „12 majmuna”…) ili ćemo shodno liveralno-hedonističkoj mantri ustrajati u sopstvenim „utopijskim” predstavama o još jednom kako-tako preživljenom danu, uljuljkani predstavom da nas požar, cunami ili hurikan još nije, mašala, dohvatio.

Zbignjev Libera: „Ljudi napuštaju grad”

Teror primitivizma i betoniranje razuma

Za to vreme region (još uvek formalno nepriznat kao evropski) serbsko-balkanskih prostranstava isto peče, vreli i proždire ne samo kažnjavajući prirodni bič koji danima vitla naizmenično paklene celzijuse i po koju olujnu nepogodu koja zbriše polja, imovinu i nadu (ali samo onih luzera koje je dohvatilo), već čini se ubojitije i sudbonosnije, terror orvelovske stvarnosti koju predadosmo u ruke čudnih magova koji verbalno mimikriraju muke i to čistom laži. Naime ako vas je neka od nesreća, meteorološka ili sociološka i strefila, kriva je nepredvidiva prokleta priroda, predvidiva prokleta predhodna vlast i agresivna prokleta sadašnja opozicija.

Pitate li se a ko je skrivio opstrukciju suđenja bahatim i osiljenim opštinskim spahijama poput Jutke ili Stojanovića, ko je kriv za postradalu dvogodišnju devojčicu na vlasotinačkom jezeru, koju je lokalna Hitna pomoć odbila da zbrine, ko betonira parkove i besomučno seče drveće po Košutnjaku i na Kalemegdanu, ko unišava spomenike i kulturna dobra iz prošlosti i prezirući stručno mišljenje i profesionalizam gradi monstruozne skalamerije, ko je aminovao urbicid širom zemlje, ko nezakonito urniše reke okivajući ih u paklene cevi MNH, ko besplatno ustupa zemljište po Srbiji strancima i plaća im iz budžeta silne nadoknade za pogone koji eksploatišu najniže plaćenu radnu snagu u regionu, ko je kriv za stravičan femicid i porast saobraćajnih nesreća, ko urušava ugled i slobodu univerzitetske zajednice i uvodi para-škole i lažne stručnjake, ko stvara paravojne jedinice za stranačku zaštitu, ko je ukinuo slobodu štampe i kretanja, ko proglašava izgradnju par kilometara nekvalitetnog puta ili lokalnog javnog toaleta za vrhunsko dostignuće – a nije vam dovoljno zvanično objašnjenje u vidu gorenavedenog prokletničkog trojstva, slabo ćete neoštećeni izaći iz dileme.

Da li su krivi samoproklamovani i bezočni vlastoržci ili „greh kači malo i nas” kao što se navodi u intervju istoričarke Dubravke Stojanović: „Nije Vučić kriv. Nije to bio ni Milošević. Ni Tito. Ni kralj Aleksandar, pa ni Nikola Pašić. Ne mogu oni kao pojedinci biti krivi za strmoglavljivanje Srbije. Ne mogu oni to sami, pa ni sa tim svojim ekipama trbuhozboraca, spremnih na svaku psinu. Jer, pravo pitanje je kako su oni uopšte mogući? Kako se oni uvek pojave, takvi nabusiti, častohlepni, opsesivni i uzmu neograničenu moć. Ili je čak i ne uzmu? Mi im je sami ponudimo, na tacni, sa šustiklom. Kako samo uspemo da sami sebi zamešamo tu splačinu svaki put kad se pruži prilika da podignemo glavu i protrljamo oči. Kao kučići mašemo repom i bacamo se na leđa, samoukinemo se kao društvo, poništimo institucije, pregazimo zakone, proglasimo se nenadležnim, zanemimo kao pojedinci. I tupo gledamo sopstvenu propast.”

Dijalog ili nagodba

Treću nedelju zaredom se održavaju razgovori između dela opozicionih snaga i zvanične vlasti oko promene i regulisanja izbornih uslova i slobode štampe, koje organizuje Fondacija za otvoreno društvo i Fakultet političkih nauka, za koje direktor Fondacije Milan Antonijević tvrdi da ih nije inicirala međunarodna zajednice, već su plod „unutrašnjeg političkog procesa”.

Učešće u ovom pregovaračkom „okruglom stolu” pored dela opozicionih predstavnika i stranke na vlasti rezervisano je i za predstavnike nevladinih organizacija i sektora (na prvom sastanku prisustvovali su Milan Antonijević, Bojan Klačar iz Cesida i Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost).

Deo stranaka opozicije, odnosno članovi Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana, najavili su da će bojkotovati predstojeće izbore, najavljene za mart ili april sledeće godine, ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova.

Početkom juna stručni tim koji je formiran na protestu „Jedan od pet miliona” za dijalog s predstavnicima vlasti predstavio je zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora kojima bi se, kako su naveli, u narednih šest meseci mogli stvoriti uslovi za fer i slobodne izbore. Među zahtevima stručnog tima su da predsednik Srbije ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, ostavke ministra i državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, smena članova Saveta REM-a, izmene informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV)

Bojkot Skupštine Srbije opozicioni poslanici započeli su krajem januara, kada je u poseti srpskom parlamentu bio slovenački predsednik Borut Pahor. Bojkot je nastavljen i 11. februara, kada se raspravljalo o 40 tačaka dnevnog reda. Tada su opozicioni poslanici na svakih pola sata u skupštinskom holu držali konferencije za novinare o predloženim tačkama dnevnog reda.

Bojkot parlamenta deo je i Sporazuma s narodom, koje su potpisala 34 političke organizacije. Opozicija se Sporazumom obavezala, između ostalog, da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati, prenosi Insajder.

Savez za Srbiju je dan uoči trećeg okruglog stola na Fakultetu političkih nauka saopštio da takav format razgovora ne približava ispunjenju zahteve opozicije, potpisnika Sporazuma sa narodom i organizatora protesta „Jedan od pet miliona”, i da su sve bliži odluci o bojkotu predstojećih izbora.

Savez ističe i da okrugli sto ne predstavlja obavezujuće direktne pregovore između vlasti i opozicije i da teme nisu zaključci i preporuke Stručnog tima protesta „Jedan od pet miliona”.

Inače, predsedavajući Saveza Nebojša Zelenović je nakon drugog okruglog stola rekao da su predstavnici Saveza izneli tri uslova za izlazak na izbore – smenu članova RIK-a, REM-a i direktora i članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. On je naveo da za ispunjenje tih uslova postoji vremenski rok i da su „u pitanju nedelje”.

Deo opozicije, javnosti i intelektualaca smatra da ovakav vid pregovora neće formalno doneti neophodnu izmenu izbornih uslova i da stranka na vlasti, sem kupovine vremena nakon pritisaka međunarodnih organizacija i evropskih regulatornih agencija, nije spremna da izvrši stvarne promene kako ne bi ugrozila upitan status na sledećim izborima i da je poziv građana na bojkot bolje rešenje.

Čini li se i vama da „vazduh trepti kao da nebo gori”?

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)