Istorija aktivizma u Pančevu ispunjena je različitim oblicima otpora. Solidarnost i feministički principi utkani su u istoriju aktivizma koja je oblikovala lokalnu zajednicu u više decenija. Od antiratnih akcija devedesetih godina prošlog veka do savremenih kampanja protiv rodno zasnovanog nasilja, reagovanja na sistemsku nepravdu, korupciju i nasilje kojem svedočimo svakodnevno, doprinele su širenju građanskog i feminističkog aktivizma.
Antiratni i mirovni protesti predstavljali su otpor kao temelj aktivizma, a bili su povezani sa ratovima 1990. godina, u kom je Pančevo bilo mesto značajnih antiratnih inicijativa. Jedna od prvih takvih akcija bila je „Hod miraˮ u avgustu 1991. godine kada su građani i građanke simbolično položili venčiće u reku Tamiš kao apel za okončanje ratnih sukoba. Simbolična akcija predstavljala je ne samo građanski protest protiv rata već istovremeno i rani aktivizam feminističkih mirovnih politika i vrednosti koje su oduvek negovale nenasilje.
Ekološki aktivizam, srodno antiratnom otporu u Pančevu, iako ne percipiran isključivo kroz feminističku prizmu, imao je relevantne implikacije organizujući različite proteste protiv zagađenja vazduha u Pančevu tokom poslednjih nekoliko decenija.
Ženska mirovna grupa iz Pančeva, ŽMIG, osnovana je tokom leta 2000. godine promovišući antimilitarizam, ženska prava i kulturnu i društvenu konstrukciju rodnih uloga. Misija grupe ŽMIG bila je afirmacija nenasilja, mira, tolerancije i rodne ravnopravnosti.
Od osnivanja ŽMIG aktivno promoviše istoriju ženskog organizovanja od kraja 19. veka do početka 21. veka. Projekti kojima su se bavili imali su za cilj približavanje i senzibilisanje javnosti o rodnoj dimenziji lokalne istorije. Aktivistkinje ŽMIG-a oduvek su isticale važnost uključivanja različitih grupa u diskusiju o pravima i društvenim promenama, uključujući inkluziju višestruko marginalizovanih žena.
Poslednja decenija je zabeležila još jednu izuzetno važnu žensku organizaciju – Udruženje građanki FemPlatz kao civilno udruženje koje se fokusira na unapređenje prava žena i devojčica, zaštitu od diskriminacije i nejednakosti.
FemPlatz zagovara rodnu ravnopravnost kroz istraživanja, radionice, predavanja, analize javnih politika i jačanje institucionalnih kapaciteta. Posebno važna oblast rada ovog udruženja jeste pozivanje nadležnih institucija da femicid bude prepoznat i tretiran kao posebno krivično delo, zajedno sa nezavisnim telom za praćenje ovakvih slučajeva, čime se ukazuje na sistemske nedostatke vezane za zaštitu žena kao čestih žrtava nasilja.
Pored pravnog i političkog zagovaranja FemPlatz je organizovao i konkretne akcije kao što su ženske bezbednosne šetnje i mapiranje nebezbednih lokacija u Pančevu, kroz koje žene i devojčice/devojke, indentifikuju mesta na kojima se osećaju nebezbedno, otvarajući na ovaj način javnu debatu o pristupačnijem i sigurnijem prostoru za sve. Putem pomenutih akcija, preko raznih materijala i analiza bezbednosti žena i devojčica u javnom prostoru stvorena je osnova za politički dijalog o zaštiti i pravima žena i devojčica.
Put aktivizma u Pančevu, od mirnih antiratnih okupljanja, preko ekoloških i sada aktuelnih studentskih i građanskih protesta protiv nereagovanja sistema na sveprisutnu korupciju, nasilje i netransparentnost poslova koje obavljaju vrhovne državne institucije, ogleda se u sveobuhvatnoj borbi za društvenu pravdu.
Feminističke inicijative i aktivizam građanki, nisu samo doprineli javnom osvešćivanju o rodno zasnovanim nejednakostima već su i konkretno oblikovale lokalne prakse, politike i diskurse o bezbednosti žena.
A kada je o bezbednosti žena reč, praksa je pokazala da su u proteklih više od godinu dana upravo žene bile na prvoj liniji otpora represivnom sistemu u toku studentskih i građanskih protesta i često bile izložene različitim vidovima nasilja od strane baš onih zaduženih da nasilje spreče – policije.
Ovim povodom razgovarale smo sa članicom FemPlatz udruženja o učešću žena na aktuelnim protestima.
„Protesti su pokazali da su žene u prvim redovima borbe, da aktivno učestvuju u protestima i osećaju odgovornost za promenu u društvu. Međutim, zabeležile smo preko 80 napada i situacija nasilja prema demonstrantkinjama, a posebno je zabrinjavajuće što su istovremeno bile izložene različitim vidovima nasilja (fizičkom, verbalnom, seksualnom nasilju, kao i dugotrajnom digitalnom nasilju). Vidljiva je, sa druge strane, ogromna ženska snaga, hrabrost progovaranja o preživljenom nasilju. Na taj način aktivistkinje su uticale na društvenu svest i promenu društvenih normi. Videle smo i veliku solidarnost među ženama, međusobnu podršku, udruživanja, a upravo su to ključne vrednosti za strategiju otpora”, kaže za Panpres Biljana Janjić, aktivistkinja i članica udruženja FemPlatz.
Na osnovu sprovedenog istraživanja tog udruženja o iskustvima, izazovima i oblicima otpora na protestima u Srbiji tokom 2024/2025. godine, doneti su zaključci koji su osvetleli kompleksne odnose između roda, moći i građanskog angažmana.
Istraživanje prikazuje višeslojnu dinamiku ženskog učestvovanja, solidarnosti i rizika kojima su bile izložene žene sve do „transformativnih efekata koje protestno delovanje ima na lično i kolektivno”. Istraživanje obuhvata iskustva i izazove otpora 170 žena koje su učestvovale u protestima širom Srbije poput Novog Sada, Niša, Beograda, Pančeva i drugih gradova.
Detaljnije o učešću žena na protestima i njihovim iskustvima 2024/2025. godine možete pročitati na sajtu FemPlatz udruženja pod naslovom „Između megafona i tišine: žene u borbi za promenu“.
Takođe naša sagovornica je bila i doktorka etnologije i antropologije Ildiko Erdei, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, aktivistkinja, feministkinja i nekadašnja članica grupe ŽMIG. Ona je za Panpres iznela vrlo zanimljiva zapažanja na temu uloge žena u protestima.
„Žene su bile na barikadama naše pobune u toku, ravnopravno sa muškarcima, predvodnice čak i na onim mestima gde ih tradicionalno nismo očekivale – u radnim grupama za bezbednost, na ulicama među redarima, gde su odvažno izlagale svoja tela i preuzimale odgovornost za sigurnost i dobrobit svih učesnika/ca u protestima. Ipak, ne smemo dozvoliti da nas ova činjenica zavara: još uvek se borimo sa feminizacijom brige, sa ukorenjenim navikama da se zadaci brige – o ljudima, prostorima, zajednicama – nejednako raspodeljuju među učesnicima i učesnicama protesta. Srećom, ovo je generacija koja se ne libi da o ovome razgovara i da se i zbog toga pobuni”, objašnjava Ildiko Erdei.
Pančevo kao i mnogi gradovi u Srbiji aktivno učestvuje u svakom obliku nenasilnog otpora, a među značajnim aktivistkinjama našeg grada izdvojile smo nekoliko naših sugrađanki sa kojima smo imale priliku da razgovaramo o važnosti otpora, solidarnosti i jasnom izražavanju stava protiv agresije i nepravde.
Mnoge svojim aktivnim učešćem u protestima ne samo da su pokazale šta to znači solidarnost i prava reakcija na represiju već su svojim primerima, svaka na svoj način, održale „javni časˮ o važnosti i značaju ženskog glasa.
Snaga, solidarnost, miroljubivost i hrabrost nisu slučajno ženskog roda.
Istorija aktivizma u Pančevu pokazuje kako lokalna zajednica kontinuirano razvija kritički odgovor na političke i društvene izazove. Rodna jednakost, mirovna politika i solidarnost ostaju ključni principi koji prožimaju aktivizam i osvetljavaju Pančevo kao prostor otpora.
I Pančevke koje se nenasilnim metodama protiv nasilja bore.
Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.
Tekst je preuzet sa partnerskog sajta PANpress
