Vino i svila

Mali isečak iz prošlosti Banata

Objavljeno 22.10.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Veliki kristalni luster sa stotinu upaljenih sveća obasjavao je svaki kutak dvorane. Glave pokrivene napuderisanim perikama, nagnute nad zemljopisnom kartom pratile su izlaganje mršavog govornika.

„Plan je u suštini jednostavan, ali zahteva znatna novčana sredstva i veliko angažovanje. Ali garantujem vam, Vaše Veličanstvo, dobićete Misir na tlu carevine. Žitnicu”, govorio je grof Florimund Mersi kuckajući kažiprstom kartu Tamiškog Banata za čijeg je guvernera bio imenovan. Car upitno pogleda princa Eugena Savojskog najzaslužnijeg za proterivanje Turaka sa teritorije između Moriša, Tise i Dunava. Ovaj klimne glavom. Dobro je poznavao ovaj teren, a u sposobnosti grofa Mersija nije sumnjao.

„Pa da čujemo vaš plan plemeniti grofe”, sad se i sam car zainteresovao. Grof Mersi se pokloni caru i nastavi:

„Za vreme turske vladavine ovo područje je bilo slabo naseljeno i nezdravo za život. Mađari su potisnuti na sever, pa su tu uglavnom boravili Vlasi i Srbi zemljoradnici i stočari, koji su se često selili. Sad je to područje skoro bez stanovnika. Muslimani iz gradova su se povukli sa turskom vojskom, sela skoro sva popaljena, ratom razorena… Treba prvo stvoriti uslove za bolji život samih podanika. Isušiti močvare regulisanjem vodotokova i izgradnjom kanala od Velikog Bečkereka do Temišvara, a onda ove prostore naseliti mešovitim stanovništvom. Formirati stalna naselja. Znate da na tom terenu već imamo pouzdane i iskusne vojnike Srbe doseljene iz Pomorišja i Potisja posle blistavih pobeda naše slavne armade kod Sente, Petrovaradina i Beograda pod komandom visokouvaženog princa Eugena”, pritom se grof lako nakloni princu. „Formiranje vojne granice kao brana od ponovne najezde Turaka nije civilno pitanje i ne bih time da se bavim, ali je svakako veoma značajno. Daklem, Srbi i plaćenici su tu da pod našom komandom štite Banat i carevinu od mogućih upada Turaka. Oni moraju sami sebe izdržavati zemljoradnjom, a ratovati po potrebi bilo gde u Evropi. Dodelićemo im besplatnu zemlju i osloboditi ih poreza. Nedostaju nam iskusni zemljoradnici, vinogradari, zanatlije. Naselićemo u ove opustošene krajeve Nemce, Francuze, Italijane… Oslobodićemo ih poreza za prvo vreme i za deset-petnaest godina, kad se planovi realizuju, imaćete Vaše Veličanstvo najperspektivniju regiju u carevini”, završi svoje izlaganje grof Mersi.

„Hmm, veoma interesantno. Razmisliću… Nego pođimo za sto. Unapred se radujem punjenom fazanu i rajnskom rizlingu”, raspoloženo će imperator mahnuvši rukom prema vratima trpezarije.

„Vaše Veličanstvo, ako dozvolite”, snishodljivo se pokloni grof držeći u ruci blistavo belu maramicu, „vaša maramica, ispala vam je.”

„Ah, zahvaljujem. Svila, kineska, obožavam kinesku svilu”, uzvrati car prihvatajući maramicu, „pogledajte samo kako je meka, nežna…”

„Ne bih da vam dosađujem detaljima plana, Vaše Veličanstvo, ali i uzgoj svilene bube i pokretanje manufakture svilarstva je takođe deo plana”, iskoristi priliku da produži razgovor grof.

„Zaista!?! Pa vi grofe imate veoma zanimljive ideje. Očekujem od vas za neku godinu rođendanski poklon. Flašu vina uvijenu u svilenu maramu”, našali se ćesar.

„Za mene je to zapovest, Vaše Veličanstvo, obećavam, imaćete Banatski rizling i banatsku svilu.”

* * *

Već koliko sutra, niz Dunav se spustiše lađe sa podunavskim Švabama, karavani kola iz Italije, Alzasa i Lotaringije. Hiljade radnika kopale su trasirane pravce kanala. Znoj je zurio niz leđa, pucali su žuljevi na šakama. Čuli su se uzvici majstora, gunđanje i psovke kubikaša na različitim jezicima. Formirana su nova naselja, obnovljena razrušena stara, isušene močvare pretvarane su u oranice, na obroncima Karpata kod Vršca zasađeni su vinogradi. Nicali su drvoredi dudova duž puteva, po šorovima banatskim krošnje ovog drveća pravile su hladovinu. Oživeo je Banat prema zamisli grofa Mersija.

* * *

Brektali su volovi i konji tegleći gvozdene plugove. Crnica se prevrtala za raonicima. Onda su seljaci gledali u nebo očekujući kišu da ozelene njive. Gladili su brkove brojeći džakove ovršenog žita, a domaćice zasukanih rukava u naćvama mesile hleb. U hramovima su pastori i popovi čitali psalme i jevanđelja i govorili: „Množite se ljudi!” A onda bi se pri krštenjima točilo vino i rakija, mljackalo punim ustima, veselilo se…

* * *

„Kažu da dame na dvoru nose oko vrata marame koje se prave od ove svile, zamisli!”, ushićeno je govorila devojka kose sakupljene u kurjuk punđu.

„Ajde ćuti i radi. Znaš koliko lišća treba da naberemo. Ove bube bi i mene pojele kad bi mogle. Noću cela kuća šušti kao da pada kiša od njihovog žvakanja”, odgovori joj tek nešto starija družbenica.

„Bela bluza sva mokra od suza”, zapeva devojka, stavljajući u džak nabrano lišće duda, a žena joj se pridruži pritežući ispod brade maramu, „sve zbog lole što se s drugom vole.” A onda se obe zakikotaše.

„Obećao mi je moj lola jednu takvu maramu, svilenu, kao dar za imendan”, sanjalački će devojka. I stvarno joj je kupio maramu, a ona je njemu poklonila poljubac.

* * *

„Ajde deco, vedro u ruke i da skupite dudinje pre nego što ih guske pozobaju”, naredi otac. ”„Još danas. U petak sam bezecovo kazan kod Mile Maksina, treba da pečemo rakiju.” Deca su gunđala, al da otac ne čuje: „Opet dudinje…”, a onda, čučeći počeše na skupljaju slatke plodove. One krupnije, od prašine neuprljane dudinje završavale su u dečijim ustima. Uskoro musavi i od dudinja ulepljenih ruku, zaboraviše na gunđanje. Razmišljali su kako će kad završe sa skupljanjem da igraju klisa.

* * *

Peva pet’o, peva pet’o, na dudu jalovcu
dopala se, dopala se devojka udovcu

Pevali su već podnapiti ljudi na potiljak zaturenih šubara dok je staklena politra išla iz ruke u ruku. Vatra je palacala oko dna kazana, a rakija dudinjara, tankim mlazom curila iz lule. Onda bi tako pijani ovi brkati, snažni muškarci kad bi otišli kući istukli nedužne žene tek onako, za svaku slučaj, nek se zna ko je gazda u kući.

* * *

Razmileše se berači kao mravi po obroncima Vršačkog brega. Grozdovi su punili kotarice, a natovarena kola škripala pod teretom. Devojke razgolićenih butina gazile su grozdove u velikim kacama, a burad sa Banatskim rizlingom dremala u podrumima.

I ispunio je, kao što i sami vidite, grof Mersi obećanje dato caru. Za desetak godina Njegovo Veličanstvo car Karlo VI pio je Banatski rizling, a čelo brisao maramicom od banatske svile.

Crepaja, 16. oktobar 2021. g.

Ostavi komentar

  • (not be published)