Fenderaši

Nikola Petkov
Objavljeno 02.11.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Ko o čemu, mi o fenderašima il’ o popi i popadiji.

Mani sad popu, gledim i’ tri dana. Samo što su svetili vodicu, kad… pranda umro. On je vol’o da sve bude po redu pa smo slušali popu šta sve treba. Nikad kraja. I njemu bilo žao. Od kad je on tu kod nas, jel ima dvajes’ godina? Dal se sveti vodica, dal je svetac, krštenje il’ sa’rana popa je kod nas. Pa da proba vino, pa kad se peče rakija, kolju svinje il’ mati opravi neku zdravo lepu tortu on obavezno dođe da proba. Vol’o je da divani sa prandom.

Eto baš neki dan, sedu u verandu i lagano gustiradu ono naše vino, baba furt nutka skoverce kad evo komšija Zlata. Bijo on Zlatoja, al’mi mu tepali Zlata pa ost’o Zlata. Sune pranda i njemu vina, on malko otpije pa obliže one njegove velike brkove al’ sve nešto smrknut. Vol’o je i on vina al’ sad ga mučila neka druga muka. Jel, dal vam bili fenderaši? Ondak nam se krmača razbolela, otojče nam crkne krava, ono lanjsko seme polak nije rodilo, a ovi došli da me fenduju. Otac kaže nemam, oni kažu mora. Ja sve stežem one vile, otac vidi kolko sati pa me vuče za ruku, mani idem bolje da uzajmim, nemoj da napraviš neki belaj.

Neznam, kaže pranda, to pre nije bilo tako. Kad je bijo Franja moro si da platiš. Fenderaši išli sa džandarima, pa oma tuku i vodu u bajbok. Al’ su znali ko kol’ko ima i moglo je da se plati. Posle došla kraljevina, povećali poreze i takse četr puta. A i batine. Počeli i da ’apse. Sad ovi ne tražidu mnogo, al’ veća sirotinja. Ko će vlast da najami?

Eto, i kod mene bili fenderaši, kaže popa. Pre jedno mesec-dva, posle službe iziđem ja iz crkve kad u portu leži čovek. Kad ja bliže a ono Janika fenderaš, k’o mrtav al’ vidim nije. Donesem malko vode pa ga polijem, on se trgne pa sve pokazuje gore, al’ ne gledi. Dignem glavu kad ono Mita zidar na vr’ krova od crkve zamaziva skokove. Setim se da ga crkvenjak zvao zoto. Kad je vid’o da je Janika digo glavu on počne da se smejulji i krevelji pa sve viče, dođi, dođi, ajde dođi o’de da me fenduješ ako smeš.

Uloviću ja tebe kad siđeš, kaz’o Janika i očo. Mita odozgore viče da je Janika doš’o da ga fenduje čerez tog njegovog posla što ga nije prijavijo. Vid’o ga gore na toranj, al’ čim je dig’o glavu da ga dozove o’ma pao u nesves’. Pa šta sam ja znao gos’n popo da nesme na visinu, eto ni da gledi gore nesme, a da se prepo ovamo sad bi ti njega saranjivo. Tako kaže Mita, pa isprazni čokanj što mu viri iz džepa, pa ga odozgore baci meni prednoge.

Jedared ga Janika zatek’o kad je radijo na veliki magacin pa ga pit’o ime i prezime i tako to. Kad je stig’o do adrese ovaj mu kazo Burjanska broj 2, Janika mrtav ozbiljan to zapiso. Kad ga posle poštar jurio da mu da poziv za sud a on mu kaže da gledi u adresu, a kad je ovaj vido pita, pa di je to. Mita mu pokaže prvi džbun pa mu govori, idi smilim bogom od mene, nemoj da si pros’ ko Janika.

Pa osto Mita iz Burjanskog sokaka, drugu kuću nije ni imo. Sad ima u peti frtalj.

Šta, ne znate šta je burjan?

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)