Koliko je ostalo građanske hrabrosti?

Odgovor na ovo pitanje potražile su na tribini Građanske akcije Pančevo (GAP) i beogradskog forumaZFD Vesna Pešić, Svetlana Lukić i Marinika Tepić

Marija Todorović
Objavljeno 04.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

O pitanjima koliko smo u stanju da kao savesni pojedinci, pobunom kao gestom građanske hrabrosti, odlučno i dostojanstveno odgovorimo na manipulaciju strahom i da li nam je masovno i javno iskazivanje građanske hrabrosti potrebnije nego ikad pre, u sredu 3. oktobra u klubu „Kupe” na tribini „Građanska hrabrost između straha i savesti” diskutovali su sociološkinja Vesna Pešić, novinarka Svetlana Lukić i narodna poslanica Marinika Tepić, dok je tribinu vodio pančevački novinar Nenad Živković. Ovaj javni razgovor su zajednički organizovali Građanska akcija Pančevo (GAP) i beogradski forum ZFD.

Odgovarajući na pitanje da li je za sociologiju i dalje važno ono što nam se dešava svakoga dana, ono što imamo u našem svakodnevnom iskustvu ili je ta problematika izašla iz domena naučnog istraživanja, sociološkinja Vesna Pešić naglašava da su „sve situacije interesantne za sociologiju, u kom stanju je naše društvo i slično, ali mi se čini da je nama sve dosadilo, jer smo se toliko već iscrpeli  u govoru i pisanju da više nemamo za šta da se uhvatimo. Sve je toliko jasno. Uvek imate ljude koji su hrabri, koji odgovaraju, stradaju, razne časopise i ideje koji se bave pojedincima koji će da izađu i kažu nešto hrabro, ali mi se čini da je svega toga u poslednje vreme mnogo manje, zato što se u državi trenutno događa ogromna reperesija”.

Prisećajući se izbora 24. septembra 2000. godine i pada Miloševićeve vladavine, novinarka Peščanika Svetlana Lukić je rekla da su tada oni koji su podržavali Miloševićevu politiku shvatili da to nikuda ne vodi i da ta strukturua vlasti mora da ode. Ona je dodala da su „ljudi tada reagovali i to je bio nagon za samoodržanjem. Nažalost, ovde je i dan danas situacija da je mera trpljenja upravo život ili smrt. Dakle, ako nisi životno ugrožen, ti ne reaguješ. Veliki je problem što, nakon 2000. nismo imali sociologa koji su bili spremni da nam objašnjavaju kakvi su se tektonski poremećaji dogodili i šta se sve dešavalo u društvu posle pada Miloševića”. Lukić naglašava da opozicione stranke i civilni sektor moraju da se izbore za fer i demokratske izbore, jer je bez toga borba za promene uzaludna i nema nikakve šanse za uspeh.

Narodna poslanica, Pančevka Marinika Tepić govoreći o biračkim spiskovima koji nisu sređeni ni za vreme ministarskog mandata sadašnje premijerke Ane Brnabić, niti ima izgleda da budu sređeni sada u vreme mandata ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića ističe: „Ono što kao narodna poslanica vidim, ne kao ogledalo, već kao prve znakove onoga što će uslediti je Narodna skupština. Od prvog dana, dakle od juna 2016. godine ste mogli proceniti na šta će to da liči. Ja sam to nazvala zločin sa predumišljajem ubistva parlamentarizma u Srbiji. To što se tako ponaša, radi i deluje u zakonodavnom telu nije slučajno”.

Ona dodaje: „Jako je teško ljudima da izađu iz zone komfora, naročito u lokalnim sredinama. Ja imam jednog svog vrlo dobrog prijatelja, komšiju, koji je opozicioni glasač, aktivista koji mi je jednom prilikom rekao „Znaš ko je moj „Bog”? Onaj frižider tamo, jer on hrani moju decu. Ja, ako ostanem bez posla, ja sam zamenljiv”. Dakle, uspešno je stvorena klima da je svako zamenljiv i da će se uvek naći neko drugi ko će bolje da mrzi, gore da botuje i snažnije da huška”.

Ovom tribinom Građanska akcija Pančevo je otvorila ovogodišnju seriju tribina, a već sledeća, koja će baviti medijskim slobodama, pod nazivom Srbija posle Vučićaje zakazana za četvrtak, 18. oktobar.

Ostavi komentar

  • (not be published)