Pančevo je oduvek bio grad aktivizma

Završen projekat „Pokreni društvo” Centra za razvoj Srbije. Učesnici predstavili dominantne probleme i akcione planove za njihovo rešavanje

Aleksandra Tomašević
Objavljeno 15.09.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

– Strategija brige o mladima izuzetno je važna. Nakon ovog projekta postoje ljudi koji sada imaju kapacitet da tu strategiju i napišu. Pančevo je oduvek bilo grad aktivizma – zaključak je tribine održane 14. septembra u Sali na devetom spratu Gradske uprave povodom završetka projekta „Pokreni društvo” Centra za razvoj Srbije. Uz podršku organizacije Connecting, projekat je realizovan u prethodnih nekoliko meseci u našem gradu. Tokom dva seminara, 12. maja i 7. jula, nekolicina mladih ljudi dobila je priliku da prođe kroz veoma važan edukativni proces u kome je naučila da detektuje najvažnije probleme lokalne zajednice u kojoj živi, te da napiše i prezentuje smisaoni odgovor na te probleme; funkcioniše kao tim, donosi odluke i daje ideje koje bi pomogle da, radeći zajedničkim snagama, dođe do rešenja problema koje je prepoznala. Timovi su se grupisali oko problema poput nedovoljnog broja kontejnera u naseljenim mestima, inkluzije dece sa smetnjama u razvoju, nedovoljnoj informisanosti mladih o mogućnostima daljeg razvoja karijere nakon školovanja, nedostatka prostora za mlade u Pančevu, kao i diskriminacije u lokalnoj zajednici i načina na koji se ona može smanjiti.

Akcioni planovi kao najvažniji korak u rešavanju problema

U proteklih nekoliko meseci svaki tim je, uz zajednički rad i podršku koordinatora i mentora, sastavio akcioni plan za rešavanje problema, dajući njegovu preciznu definiciju, osvrćući se i na dosadašnje pristupe istim problemima i nudeći inovativna rešenja. Svoje ideje i akcione planove predstavnici tima predočili su na ovoj tribini.

Koordinatori, mentori i predstavnici timova – predstavljanje akcionih planova. Sleva: Hoti, Veljković, Stajković, Marićević, Tomašević, Stojilović, Milikić

Nevena Stajković, predstavnica tima koji se bavi nedovoljnim brojem kontejnera u gradu, rekla je da je njena grupa kao gorući problem prepoznala to što su sugrađani na nekim mestima u gradu primorani da smeće ostavljaju na uglovima ulica ili ispred svojih kuća, dok čekaju da prođu radnici Gradske čistoće i pokupe smeće. Ključna ideja njihovog akcionog plana jeste da se pomoću anketa lociraju mesta u gradu na kojima nedostaju kontejneri, uz pomoć sugrađana koji će reći koje su lokacije najkritčnije.
– Cilj akcionog plana je pravljenje mape grada na kojoj bismo obeležili ključne tačke na kojima je neophodno postavljanje kontejnera ili dodanih kontejnera. To je samo korak u rešavanju problema, ali važno ga je napraviti – rekla je Nevena.

Ispred tima čiji je zadatak unapređenje socijalizacije dece i mladih sa smetnjama u razvoju u okviru lokalne zajednice istupila je Aleksandra Tomašević, koja je objasnila da je njen tim prepoznao teškoće funkcionisanja dece i mladih sa smetnjama u razvoju, te da ima želju da uz pomoć stručnih saradnika i ljudi iskusnih u radu sa decom netipične populacije, poboljša uslove za njihovo školovanje, uključivanje u redovne aktivnosti i uopšte lakše snalaženje u okviru zajednice.

– Ideja je da se kroz interaktivne radionice, koje bismo sproveli u osnovnim školama, konkretno sa decom od drugog do četvrtog razreda, osnovcima približi svet njihovih vršnjaka koji su drugačiji i da im se objasni kako i sami mogu da pomognu svojim drugarima. Na nama je da smislimo koncept radionica, kontaktiramo škole, ostvarimo saradnju sa učiteljima i školskim pedagozima i psiholozima, te da uz njihovu pomoć olakšamo deci sa smetnjama u razvoju svakodnevno funkcionisanje u školi i van nje – istakla je Aleksandra.

Tim koji je kao problem prepoznao neinformisanost mladih čime sve mogu da se bave nakon srednje škole ili fakulteta, za svoju predstavnicu izabrao je Sofiju Stojilović. Ona je istakla da je, u cilju rešavanja problema došlo do odluke da se članovi ovog tima priključe kampu „Kad porastem biću” u organizaciji Connecting-a, te da uz stečena znanja pomognu u organizaciji i realizaciji Sajma zanimanja.

– Na taj način bismo pomogli mladima da odluče čime žele da se bave i time bi se smanjila mogućnost da izaberu nešto u čemu se baš i ne pronalaze – objasnila je Sofija.

Diskusija i sumiranje utisaka: sleva: Stajković, Marićević, Tomašević, Stojilović, Milikić

Igor Milikić, predstavnik tima koji se bavi pronalaskom alternativnog prostora za mlade u Pančevu, ističe da već godinama ne postoji mesto gde bi mladi mogli sami da kreiraju neki umetnički, edukativni ili kulturni program.
– Rešenjem ovog problema povećao bi se aktivizam kod mladih i došlo bi do razvoja alternativne kulturne scene Pančeva, mladi bi dobili više prostora za izražavanje – tvrdi Igor. On je još dodao i da je svaki dosadašnji pokušaj da se obezbedi ovakav prostor ostao ili nerealizovan, ili, i kada bi bio otvoren, prostor ne bi dugo opstao. U prilog tome navodi primere Omladinskog resursnog centra i „Elektrike”. Predstavnik ovog tima uputio je prisutne u to da je još ranije ove godine, na treningu „Aktivni građani”, grupa mladih došla na ideju da otvori ovakav jedan prostor. Na seminarima projekta „Pokreni društvo”, tome se priključilo još omladinaca. Kao važne delove akcionog plana, Milikić je istakao prikupljanje informacija o slobodnim i napuštenim prostorima u Pančevu, te obezbeđivanje sredstava putem pisanja projekata i apliciranja na gradske, pokrajinske i druge konkurse.

Peta grupa čiji je akcioni plan predstavljen na ovoj tribini, bavila se problemom diskriminacije u lokalnoj zajednici. Oni su primetili da se u zajednici susrećemo sa visokim stepenom netolerancije prema pripadnicima osetljivih grupa. Kao rešenje ovog problema, tim vidi organizovano strateško delovanje kroz koje bi se podigla svest o ljudskim pravima i jednakosti pripadnika osetljivih grupa sa većinskim stanovništvom, putem održavanja radionica u grupama. Na taj način bi se mladima pokazalo da i sami mogu, društvenim delovanjem doprineti rešenju problema i smanjenju diskriminacije.

Pronašli smo polja na kojima možemo da delujemo. Potrebni vreme, podrška i istrajnost

Na samom kraju tribine učesnici su razgovarali o značaju projekta za njih lično, te o tome šta je potrebno da svi zajedno urade da bi rešili prepoznate probleme.

– Ovaj projekat nam je važan jer smo pronašli polja na kojima možemo konkretno da delujemo, da ne ostane sve samo na priči. Motivisala nas je potreba za uključivanjem u zajednicu, kao i saznanje da postoje i drugi osim nas koji žele da se angažuju oko problema koji se tiču svih. Radimo nešto za sebe, ali i za druge – saglasni su učesnici projekta. Oni znaju da je potrebno da i sa drugima pričaju o onome što se tiče svih nas, a ne da diskusija i ideje ostanu samo u uskom krugu ljudi već svesnih ovih problema. Kao glavne ljudske resurse za sprovođenje akcionih planova i projekata, mladi ljudi su prepoznali istrajnost, odgovornost, vreme i podršku lokalne zajednice u celini.

Ostavi komentar

  • (not be published)