Institut za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva kao organizacija civilnog društva, dostavio je Ministarstvu unutrašnjih poslova primedbe na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima (praktično novi Zakon o policiji). Neprimereno kratak rok (istekao je u ponoć 18. septembra), uslovio je da stručnjaci ove NVO dostave samo deo primedbi koje su grupisane u 15 celina i obuhvataju između ostalog:
Definisanje novih pojmova („uzbunjivač u Policiji”, „opasnost od uticaja zloupotrebljene političke moći na rad policije” i „uticaj na operativnu nezavisnost policije”); Dopunu načela „političke neutralnosti”; Ograničenje ovlašćenja ministra; Javnost rada i definisanje „Odnosa između Policije i javnosti”, redefinisanje definicije Policije; Nedvosmisleno definisanje „upotrebe pojma Policija i zabrane njegove upotrebe; Utvrđivanje svih, a ne samo rizika od korupcije, pre svega rizika od uticaja političke korupcije i rizika od uticaja zloupotrebljene političke moći; kao i druge primedbe. Ostale primedbe biće dostavljene i nakon roka, s obzirom na to da je za ozbiljnu analizu Nacrta zakona, potrebno vreme jednako izradi naučnog rada, koje zakonopredlagač nije omogućio. Stiče se utisak da zakonopredlagač upravo želi da izbegne ozbiljnu analizu, te da postupak sprovodi u formalno-pravnom ali ne i suštinskom smislu, kako bi prikazao privid vladavine prava.
Neminovno je postaviti pitanje: da li je sve, tj. Zakon već negde „dogovoren”, a da je sada sve samo pitanje tehnike da se on i usvoji „do kraja godine”?
Odgovor na ovo pitanje može se pronaći analizom „Obrazloženja” koje je zakonopredlagač sačinio. Vidno se uočava da je reč o manjkavom dokumentu: nedostaje osnovni kontekst u koji se Nacrt zakona smešta; nema opisa i analize bezbednosnih i drugih bitnih društveno-političkih okolnosti u kojima se dešava, i na koje treba da odgovori. U „razlozima za donošenje zakona”, govori se o „poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih poslova” od 2018. godine. To nije razlog da se „stari” tj. važeći zakon menja. Ujedno pitanje je i ko je uopšte dao takvu ocenu i na osnovu čega. Ko je ocenjivao i ko nije video gotovo neverovatnu količinu kriminaliteta u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova o kojoj govore gotovo svi najviši državni predstavnici, prosto se utrkujući koji će veći oblik kriminalieta iz sedišta Ministarstva unutrašnjih poslova da iznese u javnost? Kao i kojim indikatorima se dokazuje tako ozbiljna tvrdnja „o poboljšanju obavljanja policijskih poslova”? Nakon koje sledi paradoks, potpuna promena onog što smo ishvalili!?
„Obrazloženje” se dalje poziva: „Na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona.” Kada ovakav stav javno iznese Ministarstvo unutrašnjih poslova, to mora da znači da postoji materijalni dokaz o „sveobuhvatnoj analizi” u formi pisanog teksta, sačinjenog primenom naučne aparature kako metodologije istraživanja društvenih pojava, tako i metodologije istraživanja bezbednosnih pojava. Dalje pitamo: o kojoj „sveobuhvatnoj analizi i rezultatima primene važećeg zakona” je reč? Koji je njen tačan naziv, ko je autor te analize, po čijem zahtevu je realizovana, u kom vremenskom periodu? Da li je javnost, a posebno stručna i javnost koja je za problematiku policije zainteresovana, o tome obaveštena? Gde je sveobuhvatna analiza objavljena? Da li je bilo reakcija na nju?
Na javnoj raspravi održanoj u Beogradu 17. septembra predsedavajući Zoran Lazić, sada (i od skoro) sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, usmeno je objasnio da takve „sveobuhvatne analize” u pisanoj formi nema, već da se analize u Ministarstvu unutrašnjih poslova rade svakodnevno; verovatno u „usmenoj” formi. U Kareji ne žele da veruju da se analize i dalje rade na „Ceduljici”!
Aktivisti ove NVO smatraju da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ne održava društvenu stvarnost, niti bitno poboljšava bezbednost građana, jer ne uočava najveću opasnost koja preti vladavini prava: političku korupciju i zloupotrebljenu političku moć; takođe ne štiti na pravi način ni policijske službenike. Da navedene opasnosti postoje i da ozbiljno ugrožavaju vladavinu prava, Kareja je kao OCD istraživačkog tipa dokazala realizujući dva istraživačka projekta: „Suprotstavljanje političkoj korupciji u Srbiji na primeru Radne grupe MUP-a za 24 sporne privatizacije” i „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji na primeru MUP-a”, a rezultate istraživanja objavljene su u dve publikacije, o kojima je javnost u prethodne dve godine više puta (ali ne i u dovoljnoj meri) obaveštena.
Bez obzira na to što je rok za dostavljanje primedbi u okviru javne rasparave istekao, Kareja poziva sve OCD i celokupnu srpsku, uključujući i naučnu javnost da obrati pažnju kako na pojedine predložene odredbe, a posebno na Nacrt zakona u celini, te da se usprotivi donošenju predloženog Zakona o unutrašnjim poslovima i svojim konstruktivnim predlozima u demokratskoj atmosferi doprinese vladavini prava.
Karejine primedbe na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima možete preuzeti ovde
