„Moja ćerka se udala sa 14 godina, rodila dete i otišla da živi sa mužem 200 kilometara od mene. Doživljavala je fizičko nasilje, a i beba je bila zlostavljana. Dete nisu vodili na vakcinu, nisu ga lečili kada je bio bolestan, davali su mu smoki da jede kada je bio beba od dva meseca. Uspela sam unuka da izvučem iz te loše porodice, ali ćerku nisam. Dovela sam je kod mene, ali je muž došao i uzeo je“, ispričala nam je tridesetpetogodišnja Romkinja.
Ovo je samo jedna od mnogih ispovesti žena iz Banata, koje su svoje potresne priče o iskustvu ranih brakova podelile sa aktivistkinjama Udruženja Roma „Danica“ iz Jabuke, i Udruženja Roma Novi Bečej. Mesecima u okviru projekta „Otvoreno o pravima u romskoj zajednici” aktivistkinje obilaze romska naselja širom Banata i razgovaraju sa ženama i devojčicama, kako bi im pružile podršku i edukovale ih o štetnim posledicama stupanja u rani brak pre navršene 18. godine.
Prema podacima UNICEF-a procenjuje se da je širom sveta 650 miliona devojaka i žena udato pre punoletstva. Na globalnom nivou, ukupan broj devojčica udatih u detinjstvu procenjuje se na 12 miliona godišnje, dok je 10 miliona devojčica u riziku od dečjih brakova nakon pandemije.
U Srbiji rani brak je najviše raširen među romskom populacijom. Po važećim zakonima Srbije, praksa dečijeg braka je zabranjena među ženama starosti od 20 do 49 godina. Ipak, podaci UNICEF-a pokazuju da se čak 14 odsto romskih devojčica od 15 do 19 godina udalo pre navršenih 15 godina, a jedna trećina je rodila dete pre 18-og rođendana. Gotovo polovina mladih Romkinja od 15 do 19 godina je u venčanom ili nevečanom braku (44 odsto), dok u ruralnim sredinama taj procenat raste do 52 odsto.
Podaci pokazuju da je čak četiri odsto romskih devojčica rodilo dete pre navršene 15. godine. S druge strane, među većinskom populacijom samo pet odsto devojčica od 15 do 19 godina je u braku.
Romska tradicija ili kršenje ljudskih prava?
Dečiji brakovi predstavljaju ispoljavanje diskriminacije prema ženama i devojčicama, kršenje osnovnih ljudskih prava i prepreku za njih da u potpunosti uživaju u svojim pravima. Kao oblik rodno zasnovane diskriminacije, dečiji brakovi nesrazmerno više utiču na devojčice i žene, mada su i dečaci takođe u opasnosti od dečijih brakova. Ipak, broj dečaka u dečjim brakovima širom sveta je znatno manji od broja devojčica. U Srbiji je samo 19 odsto romskih dečaka od 15 do 19 godina u braku, nasuprot devojčicama koje su u 52 odsto u braku u tom uzrastu.
„U tako neravnopravnim vezama udate devojčice su izloženije nasilju u porodici i seksulanom zlostavljanju, a ukoliko ostanu u drugom stanju često dožive komploikacije tokom trudnoće i porođaja jer njihova tela još nisu spremna za rađanje“, upozoravaju aktivistkinje Udruženja Roma Danica u Udruženja Roma Novi Bečej.
Iznose i zastrašujući podatak – da prema podacima Udruženja Roma Novi Bečej SOS telefona na jezicima nacionalnih manjina, čak 99 odsto devojčica preživi seksualno nasilje.
Insititucije poput Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, UNICEF-a i drugih, insistiraju na tome da dečji brak u romskoj populaciji nema veze sa romskom tradicijom. Šta o tome misli Danica Jovanović, predsednica Udruženja Roma Novi Bečej:
„Puno je faktora zbog čega devojčice stupaju rano u brak, a ključno siromaštvo. Dečji ugovoreni brkovi jesu nažalost deo romske tradicije, ali mi aktivistkinje kažemo da nisu i želimo to da menjamo. Ipak, u Banatu je duboko ukorenjena ta tradicija o kultu nevinosti, koja je loša po te devojčice. To je kršenje svih ljudskih prava – prava na život i prava na život bez nasilja prava na detinjstvo, na obrazovanje“, kaže Danica Jovanović za naš portal i dodaje da zbog povećanog siromaštva ugovoreni brakovi su i danas itekako aktuelni.
Ona skreće pažnju na to za veliki broj Romkinja prekid obrazovanja praćen nedostatkom mogućnosti za zapošljavanje vodi ranom braku i ranoj trudnoći. S obzirom da veruju da njihove ćerke trebaju da se pripreme za bračni život i majčinstvo, romski roditelji često ispisuju devojčice iz škole dok su mlade (između 12 14 godina).
Ipak, ima i drugačijih primera. Sve je više majki romske dece koje su i same imale iskustvo sa ranim brakom, ali su vaspitavale ćerke da se ne ponove taj obrazac.
„Učila sam ih da se ne udaju rano, da uče, rade, da imaju svoj dinar, ali nisam uspela, obe su se udale i ostale trudne sa 14 i 15 godina. Na kraju sam ja bila neodgovorna majka, gde god da se pojavim ja sam kriva, i kad odem u socijalno, žena je uvek kriva za sve. Ali, boriću se za njih i dalje i za svoje unučiće“, kaže jedna Romkinja.
Jasmina Cvetanović, aktivistinjka udruženja Danica, pak i pored toga što je i sama imala iskustvo ranog braka i nasilja, uspela svoje dve ćerke da usmeri u dobrom pravcu.
Bez podrške sistema
Tokom radionica, aktivistkinje su bile svedokinje mnogih teških i traumatičnih priča. Najgore je kada se mlada žena uda, izrodi mnogo dece, i još doživljava nasilje.
„Problem je što se njoj oduzima školovanje, detinjstvo, sreća. Žive pod velikim strahom jer su neškolovane, ne mogu sebi da zarade dinar, nemaju podršku i oslonac ni u sistemu, i ona nema gde da ode. Čak i kada se odluči da ode iz nasilja u velikom broju slučajeva vraća se u nasilnu zajednicu, i doživljava još goru situaciju, a sav taj stres trpe i deca“, objašnjava Jasmina Cvetanović.
Već sama priča o ranim i ugovorenim brakovima – gorućem problemu Romkinja, za Danicu Jovanović je napredak jer kako kaže tokom 23 godine koliko je aktivistkinja i bavi se zagovaranjem za bolji položaj Roma i Romkinja, niko ih nije čuo. Naša sagovornca kaže da sada postoje jasnije procedure, strategije, bolji zakoni, kao i institucije koje sa bave ranim brakovima poput Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, ali na terenu situacija nije mnogo bolja nego pre deceniju ili dve.
Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine, pokazalo je da u proseku 9 od 10 mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, dve od tri Romkinje nemaju svoj novac, dok jedna od dve zaposlene Romkinje nemaju zdravstveno ili penziono osiguranje. Pojava ranih brakova među marginalizovanim Romkinjama u Srbiji je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balkana, nakon Albanije. Koliko je položaj Romkinja težak govori i podatak Ženske romske mreže o njihovom životnom veku, koji iznosi 48 godina.
Jedinstveni SOS telefon Vojvodine za podršku ženama koje su pretrpele nasilje 0800-10-10-10 pušten je u rad 2012.godine. SOS telefon je dostupan svakog radnog dana od 10 do 20 sati. Poziv na ovaj broj besplatan je i sa fiksnog i sa mobilnog telefona.
