Trideset godina od herojskih dela i smrti Srđana Aleksića, koji je u Trebinju 1993. godine tragično izgubio život braneći svog sugrađanina Alena Glavovića, biće obeleženi u Pančevu u petak, 27. januara 2023. godine.
U Prolazu Srđana Aleksića, kod zgrade Gradske uprave u Pančevu (Trg Kralja Petra I 2-4), predstavnici nevladinih organizacija, aktivisti i građani će u 15.30 sati položiti cveće na spomen ploču posvećenu Srđanu Aleksiću.
Tribina pod nazivom „Srđan Aleksić – inspiracija i obaveza” biće održana iste večeri, 27. januara 2023. godine, od 18 sati u klubu „Kupe” (Ulica braće Jovanovića 5) u Pančevu.
Gde se nalazimo u procesu suočavanja sa prošlošću, nakon 30 godina, od ratova na prostoru bivše Jugoslavije? Da li je herojski čin Srđana Aleksića, posle 30 godina zapamćen kao ljudski gest? Koliko smo kao pojedinci u stanju, da se gestom građanske hrabrosti, suprotstavimo manipulaciji strahom? Zašto ljudi poput Srđana Aleksića nisu naši heroji, već su to (p)ostali osuđeni ratni zločinci? Koje su specifičnosti „naših prostora”, u smislu izbegavanja suočavanja sa prošlošću? Kako umetnost, mediji i aktivizam mogu doprineti da se to promeni, neka su od pitanja na koja će odgovarati:
· Srdan Golubović, filmski reditelj;
· Željko Bodrožić, novinar i predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije (NUNS);
· Ljiljana Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo i antiratna i mirovna aktivistkinja;
Razgovor će moderirati Nataša Govedarica, programska direktorka forumZFD-aSrbija;
„U skladu sa temom i veoma složenim trenutkom u kojem se nalazimo kada je reč o procesu suočavanja sa prošlošću, evidentnom nametanju politike zaborava i brisanju sećanja na žrtve, smatramo da je podsećanje na stradanje i herojstvo Srđana Aleksića od izuzetne važnosti”, kaže se u pozivu organizatora ovih događaja Građanske akcije Pančevo (GAP) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), koji će biti realizovani uz podršku forumZFD-a Srbija.
ODA RADOSTI
Horovi Českolipskog zbora (Češka) i Dečijeg kulturnog centra iz Beograda
https://youtu.be/kT6Eu2dH62k
Oda radosti (nem. Ode an die Freude) oda je koju je nemački pesnik Fridrih Šiler napisao 1785. g. slaveći ideal bratstva i ujedinjenog čovečanstva. Kompozitor Ludvig van Betoven ju je uvrstio u četvrti stav svoje Simfonije br. 9 iz 1823. godine, nakon čega je ona postala naročito poznata.
Radost krasi sve lepote,
Kćeri iz Jeliseja* !
Opojna ti moć krasote
Uzvišena misija
Tvoje snove vežu niti
što rastavi mnoga zla
Svi će ljudi braća biti
krila tvoja spajat’ zna.
Sveti Sava, ciji dan danas obelezavamo, sirio je misiju ljubavi medju ljudima i ekumenizma, takodje.
Ludvig van Betoven
https://youtu.be/-kcOpyM9cBg