PANČEVO SI TI: Da li bi se na osnovu dosadašnjeg iskustva u izbornim ciklusima tokom prethodnihdesetak godina i praćenja izbornog procesa poslednjih nedelja, moglo reći da su izbori u Srbiji pošteni?
SINIŠA JANKOVIĆ: Ne. Izbori u Srbiji nisu pošteni, nisu ni zakoniti. Veoma veliki broj pojavnih oblika kriminaliteta je prožet kroz strukturu izbornog postupka, rekao bih od početka do kraja.
PST: Da li su ti pojavni oblici kriminaliteta predstavljaju veći problem za sam dan izbora ili period pre toga?
JANKOVIĆ: Da, to je dobro uočeno. Sam dan izbora je finale i samo vezivanje mašnice na izborni rezultat, da tako kažem. Sve je to urađeno blagovremeno i mnogo pre nego što su izbori uopšte raspisani.
PST: Do sada su građani i posmatrači mnogo puta prijavljivali nepravilnosti, ali smo videli i reakcije nadležnih organa, u stvari, izostanak reakcije. Kako je trebalo da reaguju i zašto nisu?
JANKOVIĆ: Nadležni nisu reagovali uopšte. Reakcije nema, to je posebna tema, to je pogubno po vladavino prava. Kako je trebalo da reaguju? Trebalo je da primene, što bi se reklo formalno, mere i radnje iz svojih ovlašćenja. To je sad jedan popriličan sklop aktivnosti, to nije samo jedna aktivnost, nego kontinuirano bavljanje tom problematikom, još pre nego što se izbori raspišu, jer uvek imamo najave da će izbora biti, o tome se priča, priča, i onda, kada se oni raspišu, uvek je vrlo izvesno da će biti raznih malverzacija. Najkasnije od tog trenutka bi državni organi trebalo da budu uključeni i da sve to što oni urade ima efekat u neko vreme koje nije tako blizu samom izbornom danu. A ovako vreme prolazi, institucije tolerišu sve te nepravilnosti, stavljaju čitavu javnost pred svršen čin i onda imamo rezultate koji su dobijeni na krajnje sumnjiv način, ali se uzimaju zdravo za gotovo i tu onda ako se pokrene neki postupak ili ako bude neka žalba zbog neke formalne nepravilnosti na nekom biračkom mestu, dođe do ponavljanja izbora, što je samo dokaz više da je u pitanju veoma kompleksan i jako opasan oblik kriminaliteta.
PST: Da li su birači u to slučaju saučesnici ili žrtve?
JANKOVIĆ: Birači koji podlegnu tim neporpisnim radnjama su svakako saučesnici, svi ostali građani su žrtve. Apsolutno. Naravno, tu imamo jedan mali procenat onih kojima sve ovo ide u prilog, oni koji se bave generalno nezakonitostima, ali, oni se tu ne uzimaju u obzir kada govorimo o ovome. Znači, građani su žrtve, birači su apsolutno saučesnici i to pre svega onaj deo njih koji prodaje svoj glas ili pristaje na ucene. Nije prodaja glasa samo ako neko uzme dve, tri hiljade ili pet, već koliko to ide, nego i svi oni koji to rade pod izgovorom da čuvaju posao ili ne znam šta. Neko nešto treba da dobije, nekome je nešto obećano, stipendija ili već šta, i onda pristaju da budu sigurni glasovi protiv svoje volje i protiv svog nekog političkog ubeđenja.
PST: Šta biste poručili biračima koji su izgubili poverenje u izborni proces?
JANKOVIĆ: Čitavo društvo je izgubilo poverenje u ovaj sistem vladavine prava koji ne postoji, ali, nema drugog načina i nema drugog rešenja. Teorijski, kakva god da bude revolucija, opet nakon nje mora da bude nekih izbora i nekog glasanja da bibila formirana vlast. Znači, poverenje u tu vrstu demokratske tradicije, u same izbore, građani ne treba nikada da izgube generalno, ali to što u ovoj konkretnoj situaciji nemaju poverenje, to je sasvim razumljivo.
PST: Kakvu biste generalnu poruku uputili građanima povodom predstojećih izbora?
JANKOVIĆ: Svi treba da se potrude da urade maksimalno ono što mogu. Znači, oni koji su definitivno opredeljeni iz svojih ličnih ubeđenja, neka glasaju tako kako smatraju da trebaju da glasaju. Svi oni koji su prinuđeni, ucenjeni, oni treba da se tome odupru koliko snaga njihove ličnosti dozvoljava. Naravno imamo puno slabih ličnosti, ličnosti sa slabim moralnim karakteristikama, ličnosti bez integriteta i mi tu nemamo nikakvu posebnu mogućnost da delujemo na njih. Nadležni državni organi, tačnije državni službenici u njima, bi trebalo da čuvaju i vladavinu prava i državu.
