Sve manje kvalitetnih medija i novinara, sve više propagande

Dok građani Pančeva uglavnom ističu da su dobro informisani, najveći deo novinara i predstavnika civilnog sektora smatra da je u gradu informisanje drastično pogoršano, da se poverenje u medije izgubilo, kao i da se često događa da informacije o nekim izuzetno važnim stvarima, kao što su kvalitet vode i vazduha, kasne

Redakcija
Objavljeno 21.03.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

„Primetno je drastično pogoršanje kvaliteta informisanja u Pančevu, pre svega zbog kvaliteta medija koji su građanima dostupni, zbog manjeg broja novinara i nižeg kvaliteta članaka“, rekla je Snežana Ćuruvija iz nevladine organizacije Refraction team tokom javne debate o stanju lokalnih medija u Pančevu koju je organizovala Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF).

„Prave informacije posebno teško stižu do starijih građana, koji se uglavnom ne informišu preko interneta, već se oslanjaju na televiziju“, kazala je Snežana Ćuruvija i istakla da novi mediji jesu doneli brzinu u donošenju informacija, ali da je njihov kvalitet diskutabilan.

„Slavko Ćuruvija fondacija je od osnivanja posvećena lokalnim medijima, pa smo nastavili da istražujemo kakav je kvalitet informisanja, kako funkcionišu mediji i šta o tome misle građani i u manjim gradovima“, istakao je Ilir Gaši, programski direktor SĆF, koji je predstavio istraživanje o lokalnim medijima u Pančevu (videti okvir).

Pančevo je šesti grad, posle Požarevca, Subotice, Novog Pazara, Leskovca i Užica, u kom je Slavko Ćuruvija fondacija istraživala kako su prethodna medijska strategija, privatizacija, projektno sufinansiranje i set medijskih zakona uticali na lokalne medije.

Gde je vlasnik RTV Pančevo?

Jovana Štetin, novinarka Televizije N1, rekla je da na nacionalnim televizijama mogu da prođu pojedine lokalne teme, ali najčešće uz mnogo ubeđivanja i objašnjavanja urednicima zašto je važno da za neku priču sa lokala pošalju ekipu.

„Pančevo ima poseban problem zbog blizine Beograda, pa često ekipe ostanu u glavnom gradu zato što se tamo često nešto dogodi što novinare koji treba da idu na teren tamo zadrži, tako da se iz Pančeva najčešće izveštava samo o takozvanim velikim temama. To se vidi i na javnom servisu, gde retko završi neka tema iz Pančeva, osim kada predsednik dođe u ovaj grad da se prošeta“, rekla je Jovana Štetin i zapitala se da li novac koji je Grad Pančevo predvideo za informisanje ide za nekakvo „iće i piće“, dodatak nekog nacionalnog lista, koji je dobio novac na pančevačkom konkursu.

Nenad Živković, novinar i urednik portala pancevo.city, smatra da su ovakve debate kakve organizuje SĆF preko potrebne novinarskoj branši u Pančevu „kako bi se napravila neka vrsta preseka i videlo kuda to želimo da idemo“.

„Da li novinari danas u Pančevu pišu protivno svojim ubeđenjima? Kakvi su interesi vlasnika medija? Znamo da se Radoica Milosavljević (vlasnik RTV Pančevo, prim. nov.) nikad nije pojavio u Pančevu da vidi šta je kupio za svoj holding, što stvara sumnju da je on samo formalni vlasnik tog medija, ako je uopšte više i to, pošto se u APR-u sada preregistrovao i tamo stoji da je vlasnik manje od jednog procenta ove televizije“, rekao je Živković i dodao kako „ogromne probleme pravi ovo lažno konkursno sufinansiranje medija“.

On smatra da je projektno sufinansiranje dobra ideja, ali je, po njemu, veliko pitanje kako se te pare raspodeljuju, da li se ti projekti zapravo realizuju i koliko oni doprinose javnom interesu.

Reč je o tome da je prošle godine Pančevo izdvojilo 38 miliona dinara za medije, ali je ogroman deo tog novca otišao na, kako je istaknuto na tribini, „lažne, fantomske medije i nepostojeće firme čiji računi služe samo za dalji protok para“.

Živković je ukazao i na to da je najviše novca u Pančevu otišlo sajtu juznibanat.rs, koji je bio u vlasništvu firme Banat brifing, ali je sada, kako on tvrdi, vlasnik sajta postala Novinarska agencija „Južni Banat”.

Problem je, prema njegovom mišljenju, u tome što novac koji neki mediji dobiju ne služi javnom interesu, dok mediji najčešće služe za propagandu, odnosno kompromitovanje pojedinaca koji nisu po volji vladajuće partije.

Kako se informisati u delikatnim situacijama?

Na tribini je istaknuto da se često dešava da se nešto važno dogodi u Pančevu, ali da građani o tome ne mogu da pročitaju u lokalnim medijima, što sa jedne strane urušava integritet tih medija, a sa druge, što je još važnije, posebno u nekim ekstremnim situacijama, građane dovodi u situaciju da nemaju način da provere tu informaciju.

„Mi se često informišemo o događajima u Petrohemiji ili Azotari tako što znamo nekog ko tamo radi, a ne tako što mediji to objave. Mi smo tako u kući tri dana pre svih drugih znali šta se događa u Vodovodu, dok su se oni dogovarali kakvu informaciju da objave o jednoj tako opasnoj stvari kao što je kvalitet vode“, rekla je Jovana Štetin.

Pojedini učesnici tribine istakli su da svi mediji postaju isti, da se dobar deo novinskog sadržaja svodi na kopiranje tuđih informacija, često iz centara koji ih proizvode.

I pored toga što postoje ideje o udruživanju nezavisnih pančevačkih novinara i medija, prave solidarnosti unutar branše još uvek nema. Nema ni podrške građana medijima i novinarima: dok Živković smatra da je to zato što oni više nemaju poverenja u medije, Siniša Trajković, glavni urednik nedeljnika Pančevac, misli da građani ne stoje uz medije zato što se i sami osećaju bespomoćno.

Tokom višenedeljnog istraživanja pančevačke medijske scene, predstavnici SĆF su se sreli sa predstavnicima pančevačkih medija i nevladinog sektora. Predstavnici RTV Pančevo i gradske vlasti nisu bili raspoloženi za razgovor na ovu temu, niti su došli na javnu raspravu, na koju su pozvani.

Fondacija će se zalagati da rezultati ovog istraživanja, kao i oni iz ostalih sedam gradova, budu predstavljeni državnim organima koji donose odluke u oblasti informisanja, kao i prilikom javne debate o nacrtu medijske strategije, koji će, kako je najavljeno, uskoro biti predstavljen javnosti.

Javna debata u Pančevu deo je projekta „Podsticanje vladavine prava i uspostavljanja standarda EU u oblasti slobode medija u Srbiji“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija uz podršku USAID-a.

 

Zadovoljni informisanjem, mada misle da su novinari pod političkim uticajem

Građani Pančeva su veoma zadovoljni informisanjem u svom gradu, pokazuju rezultati ankete Slavko Ćuruvija fondacije: gotovo 90 odsto anketiranih smatra da je informisanje dobro, vrlo dobro ili odlično. Samo pet odsto bi informisanju u gradu dalo „jedinicu“, a 8,5 odsto „dvojku“. Većina takođe smatra da je danas informisanje bolje nego pre dve godine.

Istovremeno, čak 37,6 odsto anketiranih smatra da su svi novinari u Pančevu pod političkim uticajem, dok 23,8 odsto njih misli da su pojedini novinari pod takvim uticajem. Tek nešto manje od četvrtine misli da su novinari profesionalni. Mali broj stručnih novinara građani izdvajaju kao najveći problem medija u gradu, kao i njihovu političku obojenost i nedostatak aktuelnih tema.

Gotovo tri četvrtine anketiranih smatra da je politički uticaj na medije neprihvatljiv.

Najznačajniji izvor informisanja u Pančevu jesu nacionalne televizije, ali je i lokalna RTV Pančevo izrazito važan izvor informacija, kao i lokalni nedeljnik Pančevac.

Pomalo neočekivano, kultura je izbila na prvo mesto među temama za koje građani smatraju da su najvažnije za njihovo informisanje, ispred privrede i poljoprivrede, dok nezaposlenost i ekološke probleme Pančevci izdvajaju kao najveće probleme u gradu.

Nešto više od trećine Pančevaca smatra da lokalni mediji na odgovarajući način izveštavaju o važnim temama, ali je sličan broj onih koji smatraju da oni to ne rade dobro, odnosno da mogu bolje.

Anketa kojom je obuhvaćeno 200 građana sa teritorije Pančeva rađena je telefonom, krajem februara.

Istraživanje javnog mnjenja o lokalnim medijima u Pančevu (PDF)

Snimak javne debate možete videti ovde.

Tekst kolege Perice Gnjića preuzet je sa linka slavkocuruvijafondacija.rs

Ostavi komentar

  • (not be published)