Presušila Ponjavica

Suša je došla i u pančevačke atare, tačnije u Park prirode „Ponjavica”, u razmeri koja nije zabeležena više decenija

Avatar
Objavljeno 06.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Suša predstavlja ekstremni klimatski događaj koji može preći u prirodnu katastrofu.

Većina prirodnih nesreća kao što su poplave, potresi, vulkani itd. pojavljuju se naglo i gotovo nenajavljeno. Imaju relativno kratko trajanje i ograničeni su manje-više na određeni uvek lako definisani prostor.

Nasuprot njima, suša se pojavljuje polagano, traje dugo, čak vrlo dugo, te zahvata velika prostranstva. Njenu prostornu raspodelu nemoguće je unapred tačno locirati.

Postoji nekoliko podela suša među kojima su najizraženije poljoprivredne suše, meteorološke, hidrološke i najnovije ekološke suše, koje se vezuju za nedostatak vode koji uzrokuje stres u eko-sistemu te negativno utiče na život biljaka i životinja.

S ekološkog stanovišta jedna od najozbiljnijih, najočiglednijih i najtežih posledica suša u generalnom smislu jeste stvaranje suvih područja i širenje pustinja. Ovaj proces je u globalnom smislu ubrzan tokom 20. veka kao posledica međudelovanja naglog demografskog razvoja, negativnog uticaja čoveka (seča šuma, prenamena korišćenja zemljišta i organizovanje intenzivne, ali ne i održive poljoprivredne proizvodnje), te promena i varijabilnost klime na Zemlji, globalno zagrevanje pre svega.

Svedoci smo svih navedenih parametara i u 21. veku, kao i razornih posledica nesuzbijanja seče šuma kao polaznog parametra za osnovno kruženje vode u prirodi. Do juče su se suše i požari činili daleko, u nekim dalekim zemljama, gde većina razmišlja po principu „neće nas”. Ali nismo ni mi izuzeti iz svetskog trenda, te je suša došla i u pančevačke atare, tačnije u Park prirode „Ponjavica”. Naše područje nije preterano bogato vodom i padavinama pogotovo ne u vegetativnom periodu, tako da pomanjkanja vode nastaju kada je ona najpotrebnija, ali suša u ovim trenutnim razmerama u PP „Ponjavica” nije zabeležena više decenija. Ružno izgleda prizor ispucale zemlje bez vode i pomisao na živi svet u njemu, koji će tražiti način da preživi i opstane. Glavno pitanje je da li se ovako nešto moglo predvideti, s obzirom na to da znamo da suše ne dolaze iznenada!?

Za smanjenje suša bitna je bujna spratna vegetacija u priobalnom pojasu. Ali ona je tek u nekom blagom povoju, a na mnogim mestima je i nema. Za to se izdvajaju velika sredstva prevenstveno od ekotakse, koja se ubira od svih baznih proizvođača na teritoriji Grada, a od sledeće godine nju će upotpuniti svi pravni subjekti registrovani u APR-u. To ne bi bio problem, čak je i pohvalno, kada bi se takse 100% koristile u namenske svrhe tj. za ono za šta su predviđene, ali lokalna samouprava ta sredstva koristi većim delom nenamenski, tj. za plate JKP-ova, nabavke autobusa, otplate kredita…

U poslednjih pet godina izdvojeno je oko 400.000 evra samo iz ekotaksi za potrebe Parka prirode „Ponjavica” i njegovo pošumljavanje.

Iznos za koji se može reći da nije mali, a dolazi samo iz jednog izvora, odnosno iz kase ekotaksi. Iako lokalno stanovništvo oba sela pokušava kako zna i ume da apeluje na Upravljača (JKP „Zelenilo”) da je neophodno izmuljavanje, Upravljač, kako ranije, tako i sada, na to ostaje gluv. Svesni smo da takav poduhvat nije jednostavan, ali u pitanju je rešenje koje bi ulilo život vodotoku Ponjavice, kroz otvaranje podzemnih izdani. Ova suša primer je upravo onoga šta je prioritet i problem je vrlo brzo izašao na videlo – bez izmuljavanja i obnavljanja šumskog fonda u okviru Parka prirode „Ponjavica” i smanjenja prenamnožene akvatične vegetacije ova vodena površina nema perspektivu. Apelujemo ovim putem na Upravljača, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, većnicu Banjai, kao i celu Gradsku upravu Grada Pančeva, kao što su udruženja Zeleni most i Pančevo nije rupa zvaničnim putem već uradila, da se krucijalni problemi Ponjavice u što hitnijem roku reše, kako bi ona nastavila da živi, jer zanemarivanje glavnog problema, dovodi celu ekološku nišu u problem.

Sada je prilika, pošto je voda već presušila u većem delu u Brestovačkom ataru, da se problem izmuljavanja reši i oslobode izdani, kao i da se smanji nabujala vegetacija.

Suvo korito otkrilo je i našu nekulturu, jer je i smeće izašlo na svetlost dana, a to je naša sramota, jer takve stvari završavaju u koritu. Nadamo se rešavanju ovog problema, jer je Upravljač u obavezi da to uradi, da iznađe sredstva i sprovede tu akciju u delo, pa ćemo i mi kao građani dati svoj doprinos, koji smo već do sada dali, za očuvanje ovoga jedinstvenog prostora koji od značaja za sve nas.

Udruženje Zeleni most Banatski Brestovac
Udruženje Pančevo nije rupa

Ostavi komentar

  • (not be published)