Dok se u javnosti nedeljama manipulisalo podacima o razmerama katastrofe u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara”, zvanični podaci Evropske unije otkrivaju da nije izgorelo nekoliko hektara, kako se u početku tvrdilo, već je uništena čak trećina ukupne površine Peščare. Podaci satelitskog programa Evropske unije „Kopernikus” potvrđuju da je zaključno sa 26. avgustom vatrena stihija zahvatila oko 13.920 hektara.
Ipak, procene upravljača specijalog rezervata JP „Vojvodinašume”, jeste da je izgorelo između 4.400 i 5.000 hektara visoke, obrasle šume, dok je otisak požara (gde je vatra prošla), zahvatila trećinu peščare, što je preko 10.000 hektara.
„Ne može se reći da je spaljeno toliko. To je samo gde je požar prošao. Na terenu nije sve izgorelo. Napominjem da MUP još nije proglasio požar ugašenim. Kada se to desi, vrlo precizno ćemo snimiti svaki centimetar našim letelicama, georeferencirati podatke, i uraditi mapiranje po staništima i prostoru. Osim iz vazduha, radićemo i terestričko snimanje (sa zemlje). Tada ćemo znati šta je izgorelo, a šta ne i tada ćemo monitoringom šumarske i biološke struke imati razmere štete”, objašnjava za naš portal dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume”.
On dodaje da su požarom zahvaćeni delovi peščare svih stepena zaštite (procene da je zahvaćeno 25% površine koja je u 1. stepenu zaštite), što znači da su izgoreli delovi zaštićenih i retkih staništa kao i ugrožene i zaštićene vrste flore i faune (krupni sisari su uspeli da se evakuišu).
Da li međunarodna pomoć zatražena prekasno?
Prema zvaničnim podacima dobijenim iz JP „Vojvodinašume”, prvi požar je uočen 21. jula, preko video nadzora. Tada je, kako navodi naš sagovornik dr Marko Marinković, počelo gašenje i organizovana su dežurstva od 24 sata dnevno, sa 20 zaposlenih.
„Posle toga su zaposleni koji su dežurali prijavljivali nove pojave požara na drugim lokacijama, i to 26, jula kada je, takođe, uspešno ugašen, zatim 2. avgusta po istom principu. Kada su uočili i počeli da gase požar 5. avgusta, vremenski uslovi su doprineli da se požar iznad i ispod zemlje širi velikom brzinom da nije bilo moguće iskontrolisati ga. Tada je naš kolega, inženjer koji je dežurao i gasio požar, lakše povređen. MUP je od nastanka prvog požara uključen i rukovodi gašenjem”, objašnjava Marinković.
Međutim, umesto da se odmah prizna nemoć pred stihijom i hitno zatraži međunarodna pomoć, usledilo je punih 16 dana čekanja. Srbija je zvanično aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU tek u petak, 21. avgusta, u trenutku kada je požar već progutao hiljade hektara jedinstvenog prirodnog blaga.
Na pitanje naše redakcije o tome da li je međunarodna pomoć zatražena prekasno i da li je šesnaestodnevno odlaganje poziva u Brisel direktno povećalo razmere štete, iz JP „Vojvodinašume” su izbegli direktan odgovor.
„Ovo je pitanje za MUP, Sektor za vanredne situacije. Nisam u mogućnosti da Vam odgovorim na ovo pitanje jer ne raspolažem svim operativnim podacima vezano za tu temu”.
Upravljač rezervata nije mogao da potvrdi ni da li se evropski helikopteri i timovi, uprkos zvaničnom produženju misije EU do 5. septembra, i dalje nalaze na lokaciji.
Iz JP „Vojvodinašume” navode da prema njihovim poslednjim podacima na terenu borave još samo kolege iz Rumunije, dok su za sve ostale informacije ponovo uputili našu redakciju na adresu MUP-a.
Kako je požar zahvatio trećinu peščare uprkos skupoj opremi i projektu od 730.000 evra?
Ono što dodatno budi sumnju u efikasnost reakcije države jeste podatak da je Deliblatska peščara jedno od retko opremljenih područja za rano otkrivanje požara. Sistem obuhvata šest kamera koje pokrivaju celo područje, kao i dve moderne termalne kamere sa rotacijom i unapređenim tehničkim kapacitetima, instalirane ove godine, dok kontrolna soba funkcioniše 24 časa dnevno.
Protivpožarna infrastruktura obuhvata 873,6 km protivpožarnih pruga, 420 km mekih puteva i 35,6 km asfaltnih puteva. Na pitanje da li su protivpožarni putevi i proseci redovno održavani, iz JP „Vojvodinašume”, poslali su nam pregled održavanja navedene infrastrukture po godinama.
Dok je 2022. godine održavano 2.610,54 km, naredne 3.019,88 km, 2024. godine taj broj je iznosio 2.637,80 km, prošle – 2.350,90 km, tokom ove godine održavano je samo 624,30 km, sa obrazloženjem da je prva polovina godine bila kišovita, što je usporilo dinamiku radova.
Pored redovnih aktivnosti, preduzeće sprovodi i dodatne mere prevencije u cilju jačanja kapaciteta odbrane od požara kroz međunarodni projekat FIREGUARD, koji realizuju u saradnji sa partnerima iz Rumunije, sa ukupnim budžetom od 730.000 evra.
U projekat je, kako navode, uključen i Opštinski vatrogasni savez Grada Pančeva sa svojim Dobrovoljnim vatrogasnim društvima (kojima su obezbeđeni lako vatrogasno vozilo i lična zaštitna oprema za vatrogasce). U okviru istog projekta za JP „Vojvodinašume” nabavljena su i realizovana: dva laka vatrogasna vozila, jedan buldožer, specijalizovani alati i oprema za gašenje šumskih požara, kao i tri stručne obuke za zaposlene.
Takođe, u okviru projekta izrađuje se i Prekogranična strategija za upravljanje vanrednim situacijama u slučaju šumskih požara i prevenciju rizika. Ova strategija, kako navodi Marinković, pružiće jasne smernice za širenje uspostavljenog modela na druge regione i predstavljati osnovu za dalji razvoj kapaciteta u ovoj oblasti, ne samo na regionalnom i prekograničnom, već i na nacionalnom nivou.
Ipak, očigledno da sva ova oprema i rano uočavanje požara, nisu sprečili prirodnu katastrofu, a nivo opasnosti nije na vreme podignut na međunarodni nivo.
Tri decenije za obnovu šuma ili građevinske mašine na zgrarištu?
Na pitanje kako će se dalje tretirati opožarene površine, kakve sadnice će se saditi, i koliko godina će biti potrebno da se uništeni šumski ekosistem oporavi, dr Marko Marinković odgovara da će revitalizacija peščare zahtevati veliki napor u tehničko-tehnološkom, organizacionom i finansijskom smislu.
„Samo gašenje požara iziskuje velika finansijska sredstva, takođe. Sve precizno ćemo imati definisano u sanacionom planu čije pripreme smo već započeli, a početak izrade će početi kada se požar ugasi. Sada još uvek nemamo urađeno rekognosciranje terena jer je požar još uvek aktivan”, kaže Marinković.
On dodaje da će sve opožarene površine biti sanirane.
„Kojim vrstama drveća ćemo sanirati površine će takođe biti definisano kada budemo imali mapirane površine i jasno defiinisanu štetu. U skladu sa stanjem na terenu, ali i uslovima i merama zaštite prirode, opredelićemo vrste drveća i radove. Uključene su naučne i stručne institucije”, navodi Marinković.
Prema planu, sanacija će ići u pravcu stabilizacije zemljišta, pomoći prirodnoj regeneraciji i veštačkog pošumljavanja, i na povećanu mešovitost šumskih vrsta, koje su ekološki stabilnije. Stepski pašnjaci će, kako tvrdi Marinković, biti obnovljeni sa prvim kišama, bagremi i lipa, relativno brzo u periodu od tri, četiri do 10 godina, dok za mešovite lišćarske zajednice koje treba podići na površinama izgorelih borovih šuma će biti potrebno nekoliko decenija – 30 godina da vidimo mladu šumu ispred nas.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će peščara uopšte dobiti priliku za ovu višedecenijsku prirodnu obnovu. Najnovije izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su tek usvojene, uvode izuzetak po kojem se izgorelo šumsko zemljište može prenameniti u građevinsko radi realizacije projekata od „javnog interesa” i izgradnje javne infrastrukture.
Zbog toga se u javnosti već postavlja pitanje: da li će umesto najavljene tri decenije pošumljavanja, na pojedinim delovima spaljene peščare pre nići infrastrukturni objekti?
Tekst je preuzet sa partnerskog sajta PANpress
Fotografija spaljene Peščare u okolini Kajtasova, izvor FB
