Početak kampanje u Pančevu pokazao: nema uslova za poštene i pravične izbore

Kakve su nam političke i politici srodne događaje donele nedelja pre izbora i prvih sedam dana nakon objave početka kampanje?

1. Serija događaja s blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa banatskog Nikanora zbila se u našem malom mestu 23. februara. Nakon molebana održanog u Hramu uspenja presvete Bogorodice, litija okupljena da bi iz Pančeva branila srpske svetinje u drugom oku u glavi, prošetala je glavnim gradskim ulicama, do krsta u parku, sve sa zvučnom muzičkom zavesom spleta pravoslavno mističnih tropara. Na kraju tog dostojanstvenog skupa svesrpske solidarnosti, okupljenim Pančevcima koji gaje nežna nacionalna osećanja i misle da svojim delima i emocijama stvarno nešto brane, obratio se istoričar dr Aleksandar Raković, a malo je o zidanju Ravanice guslao i maestro na ovom instrumentu Slavko Aleksić. Na stranu sad zbivanja u Crnoj Gori, pokušaj te države da spornim (ili „spornim”?) Zakonom o slobodi veroispovesti umanji, minimalizuje ili sasvim neutralizuje uticaj SPC-a i, povezano, srpske države na srpsku zajednicu u toj zemlji; na stranu i interesi istočne despotije koja bi da posrnule đetiće primi u bratski zagrljaj; nije sporno ni da se neko oseća Srbinom/kinjom i da bude ponosan na taj jedan od svojih mnogih identiteta; malo je samo bezveze da se tim nežnim osećanjima manipuliše toliko da se njihovo ispoljavanje pretvori u komeNdiju, jer po pravilu u takvim istorijskim igrokazima lakoverna i ionako siromašna publika nastrada, glumci, protagonisti i akteri, operativci na sceni se nešto sitno ovajde, a scenaristi i reditelji iz potaje nastavljaju da režiraju naše male živote, na konto kojih uvećavaju svoje bankovne račune i moć u društvu. Drugačije rečeno, ne daj bože da Srbe van Srbije brani zvanična Srbija, kao što se već dogodilo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, jer ta odbrana se nikad nije dobro završavala za same Srbe. Obaška što se time otvara nebranjeni prostor za mešetarenje sibirske imperije…

2. Iste večeri grupa Pančevaca iz tog istog narativa je na sebi svojstven način pružila podršku očuvanju svetinja u Crnoj Gori, time što je okončala višednevno malanje zida na Kotežu 1. U svoj svojoj lepoti, veličini i umetničkom dojmu zablistao je mural s porukom „Čuvaj srpsku porodicu, Pančevo uz Podgoricu! Nema predaje!” Opet da apstrahujemo da li je ova ekipa mogla da taj simbol podrške srpskom narodu koji brani svetinje u Crnoj Gori, u vaskolikim srpskim zemljama (da ih ne nabrajamo) i širom sveta, izvede samoinicijativno, tako što se izdžeparila da bi skupila koju kintu za boje i lakove; možda bi neku reč mogla da kaže i neka gradska inspekcija ili, kada bi ga bilo, gradski esteta?; nego je ključno pitanje šta bi se desilo sa grupom Pančevaca (i sa njihovim delom) koja bi poželela da na nekom plotu na Streli oslika mural s natpisom, na primer, „Ja sam pančevački gej, moj brat iz Podgorice sasvim je okej”?

3. Nakon havarije s pokušajem organizovanja tribine u Maloj sali Gradske kuće, čije održavanje je brutalno onemogućio naš drug Branko (od Malovića, iz Monte Negra) preko povezanih lica u Gradskoj upravi, predvodnici Vojvođanskog fronta su se ipak obratili simpatizerima 24. februara u klubu „Kupe”, na poslednjoj slobodnoj teritoriji za praktikovanje ovakvih aktivnosti tela i duha. Šta su tom prilikom pričali Nenad Čanak, Aleksandar Odžić, Tomislav Žigmanov, Danail Vučkovski i Sandra Ristić manje je važno od odgovora na pitanje da li je slučajnost ili namera to što LSV 30 godina ne uspeva da stvarno formira Vojvođanski front? U smislu, za srbijanske režime je bolje da imaju kontrolisan sukob na relaciji Beograd-Vojvodina, i nekonvencionalnog promotera autonomaštva koji će da ga kompromituje, a uz to bi i da ga monopolizuje, nego da za centrističke vlastodršce politički veoma opasnu ideju artikulišu neki stvarni zagovornici decentralizacije. Prevedeno – kako Liga 30 godina nije uspela da od sebe napravi vojvođanski IDS, a da političku Vojvodinu definiše na način na koji je definisana politička Istra?

4. Život je čudo koje svakog dana sprema nova iznenađenja, pa je tako i SPS spao na te grane da mu budu zatvorna vrata ustanova kulture. Tribina koja je 25. februara trebalo da bude održana u Gradskoj biblioteci, premeštena je zbog „nerazumevanja pojedinaca” u klub „Kupe”, u kome su o istorijsko pravnom aspektu Srba i Srpske crkve u Crnoj Gori govorili profesor istorije Predrag Marković, pravnik Nenad Živković i profesor crkvenog prava Dalibor Đukić. Direktor Bosnić se po ovom pitanju nije javno oglašavao.

Ono, nije da su se socijalisti i naprednjaci voleli ni ranije, još od kada je 2012-13. doktor Gavrilović pokušavao da glumi gradonačelnika. Socijalisti su godinama dosledno sedeli u opoziciji, čak i kada su demokrate i eldepeovci protivprirodno koaliciono opštili sa naprednjačkom bratijom, čak i kad je energiju prepoznao bard pančevačkog sepesea Mirko Nikolić. Osim toga, lokalni socijalisti nisu baš bili srećni ni zbog toga što nisu imali sopstvenog kandidata na predsedničkim izborima, i na kontramiting vlasti prošlog proleća su krenuli nekako bez iskrenog uverenja da čine nešto ispravno. Ukratko – kad je došlo dotle da za SPS nema mesta u javnim prostorima, to je onda jako dobar znak. „Najbolje njih oko njih”, što bi rekao Radovan.

5. Opozicioni savez pod nazivom Pančevački front (gradski odbori stranaka Vojvođanskog fronta plus Tolerancija plus delovi odborničke grupe Slobodno Pančevo) objavio je 3. marta pančevačkom narodu i senatu da će se takmičiti na predstojećim izborima za Skupštinu Grada Pančeva. Juriš golim grudima na bajonete. Pa šta i da preskoče magični troodstotni cenzus? Uticaće na donošenje odluka u lokalnoj skupštini? Na koji način, kad su iz institucija suspendovani demokratski standardi i procedure i time obesmišljen sam proces donošenja odluka, a realna vlast prepuštena u ruke i odluke Koordinatora Branka?

6. U poseti Pančevu bez imalo časti i zadovoljstva boravio je 4. marta karavan Srpskog pokreta „Dveri”, onaj kamiončić brendiran antimigrantskim porukama bio je parkiran naspram Korzoa, a entuzijastični aktivisti su tu postavili štand i delili promotivni materijal. „Ne, nismo mi protiv migranata, mi smo protiv migrantske politike vlasti”, objašnjavali su zainteresovanim Pančevcima, od koji su neki i stavili potpis na peticiju o ovoj temi. Problematično je, međutim, da ta kritika nije usmerena na režim jer ne pruža dovoljno zaštite i pomoći izbeglicama od rata i siromaštva, naprotiv, oni nisu zadovoljni time što vlast ne sprečava migrante da uopšte uđu u Srbiju i, što posledično, strahuju dorsi, menja etničku sliku naše zemlje seljaka na brdovitom Balkanu. Dveraši su, dakle, pogodili metu – predsednika i Vladu lažne države Srbije, ali su promašili temu – nesrećne ljude koji nisu pobegli iz svojih zemalja zbog medenih kolača. Svako širenje antimigrantske histerije upravo doprinosi stabilnosti i vitalnosti okupacionog režima, koji i te kako ima interes da tu histeriju osmisli, podstiče, razvija i kanališe…

7. Druga polovina prošle nedelje pokazala je snagu izvršnog naređenja komandanata naprednjačkih ešalona. Mase razdraganih progresivaca su dobrovoljno, a kako drugačije, pohrlile na punktove za overu potpisa podrške listi „Aleksandar Vučić – Za našu decu”, pa tako i u salu MZ „Centar”, u kojoj su zbog najezde potpisivača otkazani časovi plesa. U TV Mićinom prilogu pojavio se polaznik Akademije mladih lidera SNS-a izvesni Marko Mladenović, koji je u autotjun modu ushićeno izdeklamovao, čak se čini da je pročitao, desetak fraza (čitaj obmana) o zlatnom dobu Srbije, ali to praznorečje već je instaliralo dotičnog mladog lava na 170. mesto kandidata na listi za narodne poslanike…

Akademik Mladenović deklamuje u autotjun modu (speakers on!)

8. U poseti Pančevu sa još manje časti i zadovoljstva zadesio se 6. marta i arhilažov moderne Srbije. Nešto je prčkao po tzv. Severnoj industrijskoj zoni, delio nemačkim investitorima državne subvencije za svako radno mesto, opet nešto mađijao, svetla budućnost, prosperitet i taj rad. Ne treba se brinuti za Nemce i njihov „Brose”, nego šta ćemo mi sa ovim što je umislio da je vlasnik Srbije? I šta beše ono, neće biti funkcionerske kampanje?

9. Bojkotaši, este čuli da ima neki bojkot?

U sledećem nastavku, ovih dana: meteorski uspon plavokose omoljičke vedete, lokalna izborna geografija, tribina SPS-a posvećena 8. martu, aktivnosti Srpske desnice i druge priče…