Oda našem drugu Branku

Nakon što se kadar BIA na prekomandi u Institucijama Sistema, dakle formalni gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov propisno izblamirao izjavama u novogodišnjem intervjuu sajtu 013info, pokušavajući da odbrani i relativizuje vaninstitucionalnu ulogu koordinatora SNS-a za Južnobanatski okrug Branka Malovića (o čemu je naš sajt pisao, videti ovde), novi doprinos obmanjivanju javnosti u bezuslovnoj odbrani lika i dela druga Branka nevešto je i nemušto pružio prošle nedelje i neki Damir Zobenica, mlađi momak sa naočarima, kome je Predsednik Svega, u najnovijem deljenju milosti i insignacija, podario funkciju potpredsednika Izvršnog odbora SNS-a, što je u istoj turi postao i naš Branko. Dotični Damir je tokom javnog propagandnog razgovora koji je sa TV Mićom vodio na Radojičinoj televiziji (nekada uglednoj TV Pančevo) prošle srede (a koji je tzv. kolega Milakov nazvao intervjuom!) bez trunke blama, zapravo, potvrdio ono što je svakom ko prati društvena i politička zbivanja u našem regionu postalo jasno onog trenutka u kome je Branko prvi put prešao Pančevački most i stupio na svetu banatsku zemlju: da je Branko u našem delu Banata zadužen i odgovoran za funkcionisanje kartela koji vlada Srbijom, na čijem čelu se nalaze braća Vučić, a koji se lažno predstavlja kao Srpska napredna stranka; i da mu sleduju sve pogodnosti koje iz takvog angažmana proizilaze.

Pokušavajući da odbrani Branka od napada „neostvarenih pojedinaca i nazoviopozicionara”, što bi rekao TV Mića, dobronamerni Damir je pri čistoj svesti, nabrajajući Brankove uspehe u organizaciji stranke i na pokrajinskim, parlamentarnim i predsedničkim izborima, između ostalog, rekao i da je „Vršac dobio status grada na insistiranje Branka Malovića”, spominjao rekonstrukciju pančevačke bolnice i bolnice za mentalno obolele u Kovinu, u koju će se tek uložiti novac u poboljšanje uslova boravka i života zaposlenih i korisnika, kao rezultate druga Branka. TV Mića nije propustio priliku da spomene ulogu druga Branka u realizaciji infrastrukturnih projekata, a Damir je dodao da Branko smeta nekima jer je oko tri hiljade hektara nelegalno korišćenog zemljišta, „oduzeto tim ljudima” (kao da su „ti ljudi” dotad na svoju ruku, spontano i nekoordinirano obrađivali to zemljište), „pre svega energijom Branka Malovića, koji je rešio da se obračunava sa svime što je nelegalno, nezakonito i nije bilo normalno u južnom Banatu”. Ovim izjavama Damir-mladi-lav-Zobenica je potvrdio da je SNS, zapravo, izmestio proces političkog odlučivanja iz institucija, da zaobilazi demokratske procedure, da je uspostavio partijsku državu u kojoj od volje partijskih poverenika zavise aktivnosti državnih organa, da je time, praktično, suspendovao funkcionisanje države na pravni način i obesmislio politički sistem. Čemu skupštine Srbije i Vršca kada Branko insistira na statusu grada, čemu Pokrajinska vlada, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i lokalne samouprave u Pančevu i Kovinu kad Brankova energija rekonstruiše bolnice, čemu inspekcije, policija, sud, tužilaštvo, kad se Branko obračunava sa uzurpatorima poljoprivrednog zemljišta? Damir je samo otvoreno konstatovao ono što se vidi iz satelita: da naprednjaci upravljanje državom ne doživljavaju kao obavezu ostvarivanja kandidovanih politika u javnom interesu i za opšte dobro, nego kao priliku da neograničeno, nesputano, bahato i bezobzirno, u svoju korist, a na sveopštu štetu, vladaju ljudima i budžetima.

Potpredsednik IO SNS-a Damir Zobenica javno priznaje postojanje partijske države

Zasnimljiva je i medijska transformacija druga Branka – od ćutljivog posmatrača sednice Skupštine Vršca, čoveka koji je izbegavao kamere, javnost i davanje izjava, u, na naprednjačkim medijima upadljivo promovisanu visoku zvanicu na koktelima i proslavama koje organizuju TV Pančevo (povodom svog dana 2016), Gradski i Okružni odbor SNS-a (povodom stranačke slave) i Grad Pančevo (poslednja dva povodom Dana grada i Nove godine). Kako je Branko prošao put od anonimusa u gradu do osobe sa kojom se Pavlov i Kiš ljube i grle kao da su braća rođena? Od novobeogradskog kafedžije do nespornog naredbodavca gradonačelniku, većnicima, direktorima ustanova i javnih preduzeća kojima su jedinice lokalne samouprave osnivači? Od vozača u Ministarstvu rudarstva do persone koja se pita za sve što je važno u dva grada i šest opština? Čovek koji nema nijednu zvaničnu funkciju jeste onaj čiji se nalozi ne odbijaju; on je, praktično, jedini nosilac realne vlasti u južnom Banatu. Koje su osobine, koje veštine, koje škole i kvalifikacije preporučile Branka da postane visoki partijski funkcioner, to je unutrašnja stvar SNS-a; ali kako je došlo do toga da on kao stvarni južnobanatski načelnik upravlja našim životima, to je već odnos koji se tiče svakog građanina našeg regiona.

Kojim metodama je drug Branko uspeo da izgradi imidž uspešnog koordinatora? Sa članovima interesne grupe poznate kao SNS je lako, tu postoji hijerarhija i subordinacija, tu se sluša befel nadređenog starešine i to do paroksizma: posebno verne ulizice u SNS-u ga smatraju za i doživljavaju kao boga. Mnogi koji su pretrčali nisu odoleli primamljivosti ponuda. Treći, koji iskoče iz lanca komande, suoče se sa pravnom državom Srbijom, šta god to bilo, kao kontroverzni predsednik Opštine Alibunar Predrag Belić nedavno…

Na kraju, pravo je čudo da je TV Mića, čiji udžbenički profesionalizam prosto fascinira ostatak medijske branše, jelda, odoleo novinarskom izazovu i da još nije, pa makar i šlihtarski uobičajno, intervjuisao našeg Branka, kad je ovaj već tako važan i uspešan, kad tako ima šta da kaže, kad ima tako živahnu energiju, kad se tako bori protiv nezakonitosti, kad ga tako hvali i brani onaj mlađi čovek sa naočarima, Zobenica. Čisto da čujemo Branka kako priča, o čemu razmišlja, kakvi su mu planovi za našu budućnost… Pošto je taj medij pod temeljnom naprednjačkom okupacijom, kao i cela Srbija, uostalom, ne treba očekivati da bi se u studiju mogli sresti Branko i ti neostvareni pojedinci i nazoviopozicionari, da malo porazgovaraju o prilikama u južnom Banatu, kad je već tako siguran u ispravnost onoga što radi. Jedino što smo javno mogli do sada da čujemo direktno iz Brankovih usta, bili su pozivi „priđite amo slobodno, priđite amo”, izgovoreni jednog vetrovitog kasnonovembarskog dana prošle godine na nekoj južnobanatskoj pusti u okolini Bele Crkve…

Drug Branko komunicira sa građanima južnog Banata