„Rušenjem kulturnog nasleđa ugrožavamo sopstveni identitet“

Kako treba da izgleda moderan grad? Kako se odnosimo prema baštini? Šta piše u dokumentaciji kojom se predviđa rušenje industrijskog nasleđa? I kako građani i građanke, stručnjaci i stručnjakinje gledaju na to?

Objavljeno 16.10.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 27 mins

Stambeni giganti zamenili su već na desetine porodičnih kuća u Pančevu, dominantno u centru, a betonski gorostasi pred sobom ruše i kulturno, istorijsko, industrijsko i emotivno nasleđe Pančeva i njegovih stanovnika.

Tokom prošle i ove godine, prema evidenciji građanskih aktivista, srušeno je bar osam objekata koji su imali kulturno-istorijsku vrednost. Prošle godine srušena je kuća u kojoj je ubijen narodni heroj Stevica Jovanović, a na tom mestu podignute su dve zgrade. U Pančevu po njemu nose naziv jedna osnovna i jedna srednja škola, ulica i kasarna. Ovaj objekat nije bio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, a zbog čega nije, nismo uspeli da saznamo u pančevačkom Zavodu, jer nam nisu odgovorili na pitanje. Nejasno je zbog čega ova kuća nije zaštićena, posebno imajući u vidu da je rodna kuća Stevice Jovanovića pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika u Zrenjaninu.

Ove godine stradala je i kuća u kojoj su živela braća Jovanović – Kamenko i Pavle Paja Jovanović, poznati štampari i knjižari, koji su osnovali štampariju kako bi obezbedili štampanje „Pančevca“, prvog srpskog lista u Pančevu.

Investitorski interes presudio je i zgradi Tehničkog centra, nekadašnjoj školi i simbolu Pančeva (koja nije bila pod zaštitom), kao i nekada kultnoj pančevačkoj kafani „Sloga“, na čijem mestu je nikla stambena zgrada.

Rušenje kafane Sloga

Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo, kafana „Sloga“ pripadala je zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra „Gajićeva Apoteka“. I pored toga Zavod je 18. juna 2020. godine dao firmi „Hipra“ d.o.o. Pančevo pozitivno mišljenje za rušenje ovog objekta, u koje smo imali uvid, na urbanistički projekat i izdao uslove čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara konstatujući da je „postojeći objekat sa stanovišta zaštite valorizovan kao objekat bez vrednosti i da može biti zamenjen novim objektom koji ima suteren, visoko prizemlje, dva sprata i povučen sprat“.

Zavod predočava investitoru da je Odlukom Vlade Srbije iz 2007. godine objekat „Gajićeva Apoteka“, utvrđen za spomenik kulture i da ta parcela na kojoj se nalazi „Sloga“ predstavlja zaštićenu okolinu navedenog spomenika kulture. Već u narednom pasusu dokumenta koji potpisuje Grozdana Milenkov, direktorka Zavoda, zaključuje da se može izvesti izgradnja obejkta koji „svojim volumenom i arhitektonskim izrazom dopinosi unapređenju ambijentalnih vrednosti zaštićene okoline spomenika kulture, silueti i ritmu ulice, a svojom namenom neće devastirati revitalizaciju spomenika kulture“ i zaključuje da „planirana izgradnja neće devastirati funkciju spomenika kulture“. Investitoru se nalaže da objekat uskladi sa karakterom ambijenta i vrednostima arhitektonskog urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije i oblikovanja.

Sličan zaključak Zavod je doneo i u slučaju potencijalnog rušenja zgrade Štamparije „6. oktobar”. Naime, na upit Štamparije o mogućnostima izvođenja radova na postojećim objektima i izgradnji novih u maju 2018. godine, iz Zavoda su odgovorili da je objekat u kojem se nalazila štamparija pod prethodnom zaštitom, kao i da je cela Ulica Svetislava Kasapinovića, u kojoj se nalazi pomenuta zgrada, kao graditeljska celina sa arhitektonskim i istorijskim vrednostima deo starog jezgra grada Pančeva, koje uživa prethodnu zaštitu na osnovu zakona. Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad iz 1973. godine Staro gradsko jezgro Pančeva je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro kao prostorno kulturno-istorijska celina.

U dokumentu se konstatuju da je na dvospratnom objektu potrebno očuvati levi deo uličnog objekta sa svojom dvorišnim krilom koji se graniči sa parcelom na kojoj se nalazi Elektrotehnička škola „Nikola Tesla”, jer je to objekat valorizovan kao objekat od posebnih vrednosti. U mišljenju Zavoda dalje se navodi da je ostale objekte moguće ukloniti i da je moguća izgradnja stambeno-poslovnih prostora pod uslovom da desni deo uličnog objekta bude usklađen sa levim, a visina novoplaniranih objekata bude u visine škole.

„Objekti treba da nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstava čine skladnu celinu“, navodi se u mišljenju Zavoda, i napominje da ukoliko se investitor odluči za radove, mora zatražiti uslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara od Zavoda.

Inače, zgrada Štamparije „6. oktobar“ je zapaljena prošlog leta, a pojedini mediji su preneli da postoje sumnje da je požar podmetnut jer na tom mestu je planirana izgradnja kompleksa novih stambenih zgrada arhitektonskog biroa Bureau Cube Partners, koji je u to vreme prikazivao na internetu stanove na adresi na kojoj se nalazi i štamparija – u Ulici Doktora Svetislava Kasapinovića 11.

Slavina – kompleks industrijskog nasleđa koji je srušen

U tišini godinama je rasprodavana imovina bivše Fabrike sijalica „Tesla“, koja je bila jedna od dve fabrike u čitavoj Jugoslaviji, a otišla u stečaj 2010. godine. Danas u krugu nekadašnje fabrike podignut je supermarket, dve kineske robne kuće, jedna prodavnica bele tehnike, a u pripremi je otvaranje i novog objekta. Zbog izgradnje kolskog ulaza do pomenutih objekata, letos je isečen jedan platan, zbog čega su stanovnici naselja Tesla, i drugi aktivni građani i građanke, više od mesec dana danonoćno štitili ostale platane od seče.

Reakcije i komentare građana i građanki Pančeva, izazvao je i urbanistički projekat za izgradnju četvorospratnice sa ukupno 151 stanom, četiri poslovna prostora i sa podzemnom garažom u kompleksu „Slavina“. O ovom urbanističkom planu javnost su obavestili aktivisti i aktivistkinje Inicijative Odbranimo Teslu, koji su podneli i primedbe na plan, ali nisu pozvani na javnu raspravu i plan je usvojen bez problema. Dobrivoje Milosavljević, iz Inicijative „Odbranimo Teslu“, kaže da ovakav istorijski kompleks trebao da bude rekonsturisan, ali sada kada je srušen, javlja se nova briga – saobraćajni kolaps u samom centru grada koji će izazvati novih dvesta automobila.

Na osnovu uslova zaštite, čuvanja održavanje i korišćenja kulturnih dobara koje uživaju prethodnu zaštitu i ambijentalnih celina iz 2010. godine, „Slavina“ je kompleks industrijskog nasleđa.

Nalazi se u okviru zaštićene prostorno-kulturne istorijske celine Starog jezgra Pančeva, ulivajući tok koja ima status nepokretnog kulturnog dobra od velikog značaja.

Osim što se godinama nije održavan, na parceli kompleksa je u januaru 2012. godine, primećena i bespravna gradnja. Naime, dokumentacija u koju smo imali uvid pokazuje da je Zavod prijavio građevinskoj inspekciji i nadležnom sekretarijatu bespravnu gradnju, na adaptaciji objekta i izgradnji vetrobrana bez saglasnosti ove ustanove.

Rušenje objekata u kompleksu Slavina

U dokumentaciji Zavoda piše i da je kompleks duži niz godina napušten, da je većina objekata devastirana, jer oni nisu održavani, bili su izloženi dejstvu atmosferskih uticaja, i upadu neovlašćenih lica i uprkos postavljene žičane ograde prema uslovima Zavoda. Ograda je postavljena 2016. godine, na zahtev „Hajnekena“, koji je tada bio vlasnik pančevačke Pivare kako bi se poboljšala zaštita objekata od nedozvoljenog ulaska i uništavanja.

Vrednost kompleksa vidi se i iz papira Narodnog muzeja Pančevo. Elaboratom iz 1987. godine predviđeno je očuvanje objekata u okviru kompleksa „Slavina“ zbog spomeničkih svojstava. Objekti u Slavini izgrađeni su posle 1891. Te godine je Ignjac Vajfert kupio plac sa željom da izgradi podrume za lagerovanje piva i ledare za čuvanje leda. Izgrađene su i štale za konje koji su do 60-tih godina 20. veka razvozili pivo po gradu i okolini, zatim magacin za čuvanje ječma, radionica za izradu buradi i poznata kafana „Slavina”, koja je 1987. srušena i na čijem mestu je izgrađen market.

Zavod je 2016. godine uradio valorizaciju 17 objekata u okviru kompleksa „Slavina“. Od tog broja četiri objekta su, prema tumačenju Zavoda, od posebne vrednosti i „predstavljaju retkost i imaju značaj za proučavanje industrijske arhitekture i istorije pivarstva na ovim prostorima“.

„To su objekti 1, 5, 6, i 8. Za ove objekte je predviđeno da ih treba sačuvati, detaljno snimiti i izvršiti valorizaciju svih njihovih delova. Treba ih revitalizovati, rekonstruisati i adaptirati pri čemu može doći do promene namene. Dozvoljene namene su kulturno-zabavne, uslužno-poslovne, administrativne, turističke, zanatska proizvodnja, ili proizvodna namena koje ne devastira obejkat i ne ugrožava životnu sredinu“, navodi se u mišljenju Zavoda od 12. juna 2020. godine, o mogućnostima uklanjanja nestabilnih objekata i izrade urbanističkog plana na zahtev firme „A&R Immo BAU AG“ d.o.o. iz Vranja.

U dokumentu dalje piše da objekti bez vrednosti koji su bili u funkciji pivare mogu da se rekonstruišu, adaptiraju ili zamene novim, ali da je pre bilo kakvih radova na objektima 3, 4, 15 i 16 potrebno da se sačini kompletna tehnička i foto dokumentacija kako bi se sakupili i sačuvali podaci o autentičnom izgledu kompleksa i pojedinačnih objekata.

Međutim, podnosilac zahteva je priložio statičku ekspertizu koju je uradio Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu, iz februara 2020. za sva 24 objekta. Na osnovu tog stručnog mišljenja, Zavod zaključuje da je većina objekata u lošem stanju, te da su samo objekti 1 i 6 još stabilni i da ih treba sačuvati, revitalizovati i adaptirati. Ostali su u toliko lošem stanju da su izgubili svoje prvobitne vrednosti i moguće ih je ukloniti, zaključuje se u mišljenju Zavoda.

Nestali objekat

U dokumentu kojim je Zavod izdao uslove čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih dobara za potrebe izrade Urbanističkog projekta, od 1. marta 2021. godine, ova ustanova se poziva na svoje mišljenje izdato 12. juna, gde se konstatuje da „pri projektovanju novih objekata i uvođenje novih namena, ceo prostor kompleksa Slavina treba tretirati kao jedinstvenu celinu sa posebnim osvrtom na objekte koji moraju da se čuvaju prema Mišljenju Zavoda iz 12. juna 2020. godine“. U tom mišljenju, podsetimo, piše da su dva objekta – 1 i 6 u prihvatljivom stanju i da se moraju rekonstruisati, međutim u nastavku pomenutog dokumenta od 1. marta, objekat 6 je nestao i više ne spominje.

„Što znači da u ovom delu Kompleksa nije dozvoljena gradnja novih objekata bez prethodne sanacije oštećenja i rekonstrukcije objekta 1, prema posebnim uslovima koji su dati za njega“, piše u dokumentu.

Zavod daje i uputstva investitorima da je pre rušenja objekte 3, 4 i 5 potrebno slikati i dostaviti toj ustanovi tehničku i foto dokumentaciju, a dekorativne elemente iz objekta 5 detaljno snimiti i primeniti u nekom delu projektovanja.

Takođe, navodi se da gradnja novih objekata nije dozvoljena bez prethodne sanacije oštećenja i rekonstrukcije objekta 1 prema izdatim uslovima.

„Deo slobodnog prostora ispred objekta A urediti kao trg ili zelenu površinu u kojoj treba postaviti spomen obeležje, maketu ili nešto slično što bi predstavljalo podsećanje na proizvodnju piva u Pančevu i industorijki kompleks Slavina nastao krajem 19. veka“, piše u dokumentu.

Navodi se da objekat 1 mora da ima izvorni izgled spoljašnje arhitekture, da fasada ostane od drveta, kao i da se sačuva drvena konstrukcija u enterijeru.

U aprilu ove godine, Zavod daje negativno mišljenje na nacrt urbanističkog projekta, jer između ostalog, kako piše, investitor nije uneo u tekst da objekat A mora biti rekonsturisan u prvoj fazi, pre izgradnje novih, da pre postavljanja mobilijara za ovaj objekat mora da se konsultuje Zavod, te da treba da bude postavljeno spomen obeležje ili maketa.

Na sve ove teme zatražili smo sagovornika ili sagovornicu iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo, ali smo dobili odgovor da „zbog povećanog obima posla koji je uobičajen za ovaj period godine i intenzivnog rada na realizaciji projekata na terenu Južnog Banata nismo u mogućnosti da obezbedimo sagovornika za Vaš portal“.

Sprega između profesije i politike

Praksa rušenja starih objekata zarad podizanja stambeno-poslovnih kompleksa prisutna je širom Srbije. što prema mišljenju Ive Čukić, arhitektice i jedne od osnivačice Ministarstva prostora, građanskog kolektiva koji je osnovan 2011. godine i ima za cilj da doprinese demokratskom i pravednom razvoju gradova, utiče na samo oblikovanje gradskih zona. S obzirom na to da višeporodični objekti nastaju na parcelama na kojima su do tada bili jednoporodični, gustina naseljenosti se drastično povećava što taj prostor ne može da izdrži, napominje naša sagovornica.

Kada je u pitanju zaštita objekata od kulturnog i istorijskog značaja u evropskim gradovima, kako navodi Iva Čukić, praksa je da se oni štite, a da se na obodima centra grad širi u savremenijem smislu.

S druge strane, kod nas je, kako kaže, takva situacija da se sve pretvara u gradsko-građevinsko zemljište i da je svaka parcela podložna izgradnji vrlo često velikih stambeno-poslovnih objekata.

Uloga urbanističkog planiranja je da uzme sve parametre jednog grada u obzir i napravi sveobuhvatni pravac razvoja grada, napominje Iva Čukić. Skreće pažnju da je prema Zakonu o kulturnom nasleđu, urbanističko i prostorno planiranje u obavezi da uzme postojanje objekata od kulturnog značaja u obzir i da ih neguje.

„Naša stvarnost pokazuje suprotan pravac razvoja, gde se gradi često na uštrb kulturno-istorijskih spomenika, bez obzira na to da li je reč o objektu manjeg kapaciteta poznatog arhitekte ili porodice koja je tu živela, ili se radi o Kalemegdanskoj tvrđavi. Potpuno je identičan pristup zaštite koju neka nepokretnost poseduje. Ono što plaši je takođe povlačenje nadležnih Zavoda kada se takve stvari dešavaju“, upozorava Iva Čukić i dodaje da u urbanističkom planiranju ne postoji autonomija struke, te da je sprega između političkih i profesionalnih funkcija velika.

Ona napominje da zapuštenost objekta nije razlog za rušenje, i da je očigledno da se stari objekti dovode u stanje potpunog propadanja, što je onda dobra izgovor za rušenje. Zakon o kulturnim dobrima inače prepoznaje da vlasnik kulturnog objekta koji ne može da se stara o tom dobru, može da izvrši prenos kulturnih dobara i da ga preuzme neko ko može da sredi.

„Rušenjem kulturnog nasleđa mi ugrožavamo sopstveni identitet i mislim da je vrlo važno imati širu diskusuju o tome, da bismo sačuvali ono što smo zatekli, što oblikuje i našu budućnost. Mi sad rušimo kulturno istorijska dobra, a onda pravimo spomenike koji treba da nam grade neki identitet, što je po mom mišljenju paradoksalno“, ocenjuje naša sagovornica.

Grad – to smo mi

Dr Zoran Đukanović, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ovaj fenomen posmatra iz drugog ugla. On smatra da je pogrešno što se problem uočava već kada objekat treba da bude uklonjen i postavlja pitanje zbog čega se sad bunimo, kada decenijama nismo ni marili ni učinili ama baš ništa da to blago spasemo od propadanja?

„Ne štiti zavod baštinu, već mi – građani. Zavod definiše uslove zaštite, ali građani štite ono do čega im je stalo. Imamo mnogo dobrih primera kako su građani uzimali stvar u svoje ruke i spašavali od propasti ono do čega im je stalo. Ako građani ne uspeju, onda bi sudovi i policija morali biti uspešniji, jer im je to posao. Ako ni sud ni policija ne urade svoj posao, onda nam nema spasa. A za to, složićete se, ni malo nisu krivi ljudi iz pančevačkog zavoda za zaštitu spomenika“.

Na pitanje kako vredne objekte čuvaju gradovi u svetu i Evropi, profesor odgovara da primena uvezenih svetskih, dobrih i loših praksi najčešće ne daju održiva rešenja, te da niko bolje od nas samih ne poznaje naše gradove i naše potrebe.

„Baština se svuda na svetu brani na isti način: iznutra, spontano, institucijom kulturnog građanstva koje dejstvuje permanentno u svrhu zaštite svoje kulture i svog sopstvenog identiteta“, ističe Đukanović i dodaje da kada nema „kulturnog građanstva“, onda nema ni odbrane, „jer nema ko da brine i nema onoga kome je stalo, pa tako nema ni onoga ko bi to branio“.

Štamparija 6. oktobar

Prema njegovim rečima, u demokratskim društvima, grad je javno dobro. To znači da pripada svima pod istim uslovima i sa istim pravima. Za grad Pančevo, profesor Đukanović ima samo reči hvale, a koliko ga voli pokazuje i činjenica da sebe doživljava kao Pančevca.

„Retki su gradovi koji se mogu pohvaliti takvom upornošću tradicije kolektivnog sna kao što to je to Pančevo. Decenijsko sanjanje sopstvene budućnosti ostvarene kroz višegodišnju manifestaciju AUPA (Arhitektura i urbanizam Pančeva) kroz koju su o Pančevu sanjale generacije vrhunskih eksperata, studenata i profesora iz zemlje i inostranstva, a zatim i kroz brojne konkurse u kojima sam i lično učestvovao kao član ocenjivačkog suda: konkurs za obeležje na Gimnazijskom trgu i konkurs za rekonstrukciju i revitalizaciju Vajfertove Pivare. Nažalost, malo od tih snova je relizovano, ali na sreću, snovi su, kao i nada, otporni i jaki“, zaključuje profesor.

I naša sugrađanka, Ildiko Erdei, redovna profesorka Filozofskog fakulteta na Odeljenju za etnologiju i antropologiju, pominje manifestaciju AUPA, koja je predstavljala kontinuitet u dobrom planiranju i dobrim straučnjacima. Danas međutim, kako kaže stručna elita više ne planira kako će grad izgledati, već je to prepušteno investitorima, koji nameću biznis model, suprotno vrednosnoj orijentaciji, negujući prolaznost, nasuprot dugoročnosti.

„Najbolji primeri toga u šta se novi urbanizam pretvorio jesu imena dve stare lokacije. Jedan je prostor u kojem se nekada nalazila Savremena galerija, koja je od javnog prostora namenjenog kulturi postala kafić koji se, gle čuda, zove ‘Hedonist’, dok je vlasnik objekta Katolička crkva. Drugo mesto je kompleks Slavina, u čijem prostoru nekada bio otvoren takođe kafić, koji se zove ‘Amnezija’. To je jedan cinizam, ali vrlo precizno određuje koje su to koordinate“, napominje Erdei.

Profesor Zoran Đukanović zaključuje da ovakvom praksom građani ništa ne dobijaju, a gube samo ono čega su se očigledno već odrekli – svoj identitet i svoj ponos.

„Jer da imaju makar trunku identiteta ili ponosa ovakve stvari se ne bi ni dešavale. U ova smutna, sirotinjska vremena, kora hleba za našu decu je obično važnija i od identiteta i od ponosa. Dok god nam se tradicija i ponos završavaju u istorijskim mitovima i religioznom transu, a ne u nama samima, imaćemo problem sa identitetom, tradicijom, pa samim tim i sa zaštitom baštine. Dakle, dok god ne shvatimo, da naš identitet nije samo naša prošlost, već što je još značajnije, naša sadašnjost i naša budućnost, naša baština će se urušavati u našu nebrigu i nemar, a posle će nam đavo biti kriv, kad se probudimo iz našeg kolektivnog sna. Naši gradovi i naša baština, to smo mi sami, to vredi borbe, a ako borba izostane onda ne vredi ni lule duvana. Ne može niko sačuvati naše gradove, ni od drugih ni od nas samih, do nas samih. Grad je naš. Grad nisu kuće, grad to smo mi“, završava Đukanović.

Da bi građanima i građankama bilo udobnije u svom gradu, prema mišljenju Ive Čukić, oni moraju da se aktiviraju i da odbrane grad od investitorske izgradnje, a zatim i da predlože rešenja i ideje za preuređivanje starih prostora u mesta za od opšteg interesa.

3 Comments to: „Rušenjem kulturnog nasleđa ugrožavamo sopstveni identitet“

  1. Orvel

    16 oktobra, 2021

    „Dosli divlji oterali pitome“ je izreka koja oslikava svaa nedela i posledice diktature rezima. Polupismeni, sa kupljenim diplomama, iz kojekakvih selendri nemilice sprovode urbanisticki genocid nad Pancevom,naravno uz to puneci i svoje dzepove. Beogradski birtas, kondukteri, propali gimnazijalci, preletaci zute i Dinkiceve bagre i vkv djubretari vrse genocid i unistavaju sve ono sto su generacije stvarale. Ostaju nam samo uspomene i zelja da rezim padne, jer ni jedan nije doveka trajao, i na stub srama uklesati imena zlocinaca odgovornih za genocid nad gradom i gradjanim kako bi ih generacije po zlu zapamtile.

    Odgovori
  2. Milan

    16 oktobra, 2021

    Zavodu za zastitu spomenika kulture u Pancevu treba promeniti naziv u Zavod za genocid nad spomenicima kulture u Pancevu.

    Odgovori
  3. DRAKULA

    25 oktobra, 2021

    Vlad Cepeš alias Drakula na sebe je skrenuo pozornost počevši da kupuje nekretnine po Londonu. Do tada je po Vlaškoj je mogao da radi šta mu je volja. Doduše porazio je Osmanlije donevši slobodu, ali je sebi i grofici doneo večnu tamu.
    Naime, sveštenstvo pravoslavnih Vlaha je odbilo je grofov zahtev da spasi dušu njegove ljubavi, jer je na sebe digla ruku, što se kosi s božjim zakonom. Od tada on se predao silama tame i mučio sopstveni narod hraneći se njegovom krvlju.

    Dracula, USA (1992)
    Režija: Frensis Ford Kopola
    U glavnim ulogama:
    Kianu Rivs, Vinona Rajder, Entoni Hopkins i Geri Oldmen.
    https://www.youtube.com/watch?v=7Xj34bvvock

    The Beauty Of Horror Cinema

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)