O tajnosti rada i netransparentnosti Policijske uprave Pančevo

Pogledajmo na samo nekoliko primera kako izgleda javnost rada i transparentnost naše poslovično za davanje informacija zatvorene Policijske uprave

Nenad Živković
Objavljeno 07.12.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Javnost rada (državnih organa i službi, javnih preduzeća i ustanova kojima su jedinice lokalne samouprave, Pokrajina i Republika osnivači), transparentnost, pravo javnosti da zna i srodne prakse spadaju u temeljne vrednosti demokratije. Pogledajmo na samo nekoliko primera kako izgleda javnost rada i transparentnost naše poslovično za davanje informacija zatvorene Policijske uprave. Tačnije, zapitajmo se zašto građani, a i novinari, kao čuvari demokratije, ostaju uskraćeni za često elementarne informacije o događajima koji utiču na našu bezbednost, dakle na kvalitet našeg života, a koji se uz to odnose na javni interes i na opšte dobro? Zamislimo, za početak, nekoliko situacija, ali zamislimo ih baš jako jako…

Zamislimo konferenciju za novinare, recimo, na kojoj načelnik Policijske uprave Pančevo Nikola Popovac objašnjava kako je bilo moguće da grupe organizovanih pronaprednjačkih huligana tokom proletošnjeg vanrednog stanja i trajanja policijskog časa, sa vrhova pančevačkih solitera puštaju sa razglasa ono skaredno skandiranje „Hej, hej, Đilase, vrati pare, lopove” i izazivaju opštu opasnost upotrebom otvorenog plamena (paljenjem navijačkih baklji) na javnom mestu, i to uz pratnju, podršku i obezbeđenje policijskih patrola? Ili su svi imali važeće dozvole za kretanje, pa bi bilo interesantno da se ustanovi kad ih je, ko i kome sve izdao? Zamislite da se pohvali uspehom svoje službe u sprečavanju ovakvih slučajeva kršenja javnog reda i mira. Ili, zamislite da konačno saopšti imena svih onih napadača na nedužnog progresističkog odbornika Ivana Tešića, koji posle svakog takvog incidenta menja kragnu iz svoje kolekcije i tako ufačlovan jadikuje pred kamerama TV Pančevo, kao Kalimero, na učinjenu mu nepravdu? Ili da objasni kako to, zašto to, tokom građanskih protesta u Beogradu pripadnici MUP-a preventivno čuvaju prostorije SNS-a u Vodnoj upravi?

Načelnik Popovac zbori na mačo-militari manifestaciji / Foto: Aleksandar Stojković, 013info

Ili, zamislimo da Popovac objavi šta je dalje bilo sa maloletnikom koji je 11. avgusta u 23 i nešto, prema zvaničnoj verziji, (nehotice?) zapalio zgradu Štamparije „6. oktobar” u Ulici dr Kasapinovića 11? Prvo bi nam bilo potrebno da uz jako mnogo autosugestije i dobre volje, poverujemo da bi neki klinac, ophrvan mukama kasnog puberteta, imao razloga da sedi u pola noći, u mrklome mraku, u napuštenoj zgradi u kojoj su isključene sve instalacije, i da samuje sam u mislima, te da neoprezno odbaci opušak (!) koji će spaliti objekat koji je inače godinama na prodaji. Ali sve i da je tako, kakav je kraj te tužne priče, do koje faze je ona stigla? Da li je potpuno nepoznat momak, jer mu ni inicijali nisu objavljeni, imao saradnike i jatake u tom pušenju/paljenju? Prorežimska TV Pančevo je sutradan objavila svoja nezvanična saznanja, doduše pod znakom pitanja u naslovu, da je „pančevačka policija pronašla je osobe koje se sumnjiče da su zapalile štampariju”. Da li pre svega komšije, ali i svi ostali građani Pančeva imaju pravo da znaju da li je PU Pančevo podnela krivičnu prijavu protiv „sedamnaestogodišnjaka sa područja Pančeva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti”, kako stoji u saopštenju MUP-a od 12. avgusta.

Zamislite da novinari imaju priliku da pitaju bivšeg šefa Odseka za za zaštitu i spasavanje SUP-a Pančevo i sadašnjeg načelnika Uprave za preventivnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP-a Ivana Zareva, pošto je bio prisutan na licu mesta te noći, da li su protivpožarne jedinice adekvatno reagovale, kojom je brojkom ocenjena njihova intervencija? Inače, mesecima unazad se na sajtu beogradske firme za arhitektonski dizajn i investitorski konsalting Bureau Cube Partners mogu pronaći renderi za urbanistički projekat izgradnje stambeno-poslovnog objekta na ovoj lokaciji…

Još je znakovitiji slučaj „hakerskog napada na glavni i rezervni server ATP-a” koji se, prema Službenoj beleški o obaveštenju primljenom od građanina Milorada Adamovića (inače u radno vreme zaposlenog na radnom mestu analitičar sistema u ATP) dogodio 25. maja ove godine u popodnevnim časovima. Uzimanje izjave o ovom događaju, za koji se ispostavilo da je imao za posledicu kriptovanje svih podataka na serveru i u arhivama, trajalo je čitavih deset minuta, razgovor je ekspresno obavila i belešku sačinila Jovana Perkošan iz Odeljenja kriminalističke policije – Odsek za suzbijanje opšteg kriminala (mada bi po logici stvari i unutrašnjoj organizaciji ovaj slučaj trebalo da rešava (i reši!) Odsek za suzbijanje privrednog kriminala). Kako dogovor o otkupu podataka, tj. skidanju blokade sa podataka, očigledno, nije postignut, hakeri ostadoše praznih šaka, a u nepovrat odoše podaci o poslovanju ATP-a u poslednjih 20 godina… I to opet, sasvim slučajno, u sred procesa uspostavljanja javno-privatnog partnersta o prevozu putnika sa konzorcijumom privatnih beogradskih preduzeća „Saga trans”, „Trans jug” i „Dumeko” (koje su kasnije formirale „Pantransport”). Pravo je čudo da se za ovaj slučaj nije zainteresovalo (možda i jeste, ali ni to ne znamo, pogotovo ne rezultate njihove istrage) Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP-a, poznato po brzom pronalaženju svih neodgovornih, lakomislenih i pijanih građana koji preko društvenih mreža upućuju pretnje državnim funkcionerima na visokim položajima… Sve u svemu, večiti v. d. direktor, a sada likvidacioni upravnik ATP-a, čuveni kontroverzni beogradski menadžer opšte namene Bojan Bojanić, nije mogao da sastavi i pošalje bilans stanja i bilans uspeha ATP-a za 2019. godinu. To je inače onaj isti lik koji toj istoj policiji, gle čuda, nikad nije objasnio kako to da je zafalilo vozača i goriva baš 13. aprila 2019. godine, kada je u Beogradu opozicija organizovala miting, pa je autobuski saobraćaj za glavni grad bio suspendovan od 9 do 18 sati… Uzgred, šta bi sa onom krivičnom prijavom koja su protiv njega podneli Žarko Jelisavčić i drugovi?

Zamislite koliko bi bilo bitno da se policijski dužnosnici obrate građanima Južnog Banata i saopšte da migranti ne predstavljaju praktično nikakvu pretnju našem mirnom snu, za razliku od mnogih domaćih državljana, onih koji, recimo, ubijaju žene na ulici (ispred Autobuske stanice) u sred bela dana. Ili puškaraju po teretanama, pale automobile i prebijaju bivše fudbalske golmane, apropo Popovčeve izjave iz juna prošle godine, kada se i poslednji put pojavio u javnosti (na nekoj smotri naoružanja, borbene opreme, čega već, tih militari-mačo stvari), da „u Pančevu ne postoje organizovane kriminalne grupe”. Kako bi odgovorio na pitanje „Šta ćete, gospodine Popovac preduzeti, šta preduzima vaša služba da se ovakvi događaji u Pančevu ne dešavaju?” Ali gde ga to pitati, kojom prilikom? Retke intervjue, s nameštenim, promotivnim pitanjima, davao je samo medijima bliskim režimu, sajtu mojkraj, još krajem maja 2016. godine i onom Batalovom hipno-hipsteraju od novina Start 013 desetak dana kasnije.

Ali kako ova vrlo važna služba nije sposobna (ili neće, nema naredbu jer nema političke volje i nisu tako raspoređeni (politički) interesi) da reši ovako komplikovane situacije koje spadaju u opis njenih nadležnosti, zar ne možemo kao građani da očekujemo da bar upristoje i u zakonske okvire uvedu saobraćaj(ni haos) u gradu? Prošle godine (24. avgusta) je neki veseljak autom izvalio klupu u Limenom parku, a ovog leta su čak tri neverovatna incidenta ostala bez epiloga: prvo su od udara kolima nastradali Beli medvedi (10. jul), pa je u fontanu ispred zgrade Gradske uprave upao mini moris (29. avgust), da bi na kraju neki mladić uspeo nemoguće – da popne putnički automobil na Florijanov postament (20. novembar). Čak ni o ovim, iz perspektive trajne borbe protiv organizovanog kriminala, je li, beznačajnim događajima, javnost nije saznala ništa: ni imena prekršilaca, ni iznos materijalne štete, ni da li su procesuirani, nijedan detalj. Bitno je da na svaku banderu po gradu kače kamere e da bi nadgledali saobraćaj (i sve ostalo što se na ulicama dešava), a ne mogu da spreče parkiranje u Mite Topalovića, recimo…

Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda Foto: Ivan Pavlov

I da li još u prijavnici stanice u Paje Marganovića visi, a ako visi do kada će, fotografija Vladimira Vladimiroviča sa vojnom mornaričkom kapicom na glavi? Kome je uopšte palo na pamet da fotografiju predsednika tuđe države obesi u službenim prostorijama svoje policije i to na tako vidljivom mestu, dostupnom pogledu svake stranke koja u zgradu uđe na ta vrata? Po kom je to pravilu službe?

Ovako će nam, dakle, biti dokle god policija ne bude departizovana i depolitizovana i dok načelnik Policijske uprave ne bude postavljan na obavezujući predlog Skupštine Grada i uz saglasnost skupština ostalih jedinica lokalne samouprave u našem Upravnom okrugu, pa neka odbornici preuzmu političku, a imenovani ličnu, moralnu, profesionalnu i odgovornost pred zakonom za zakonito funkcionisanje ovog servisa građana. Dok se to ne desi neki popovci će nas ubeđivati, govoreći u naše ime da „svaki građanin u južnobanatskom okrugu vidi odgovornost i profesionalost u radu policije”. Pre će biti da to o čemu Popovac priča ne vidi baš svaki građanin, a najpre će biti da to vidi tek poneki…

Ostavi komentar

  • (not be published)