Trošenje javnih para u Pančevu – lavirint za građane

Koliko jednog „običnog građanina” finansijski košta sprovođenje javnih politika? Da li zna kakva je veza između javnih politika i javnih finansija i na koji način ta veza funkcioniše? Da li naš građanin zna koliko je poreza ukupno platio u ovoj ili prošloj godini i na koje ciljeve i mere javnih politika su njegova davanja potrošena?

Žaklina Mijalković
Objavljeno 11.01.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Ovo nisu trik pitanja, već pitanja realnosti, s obzirom na to da je upravljanje javnim finansijama deo reforme javne uprave koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije.

U nameri da istražimo da li građani Pančeva mogu samostalno da se informišu i dobiju odgovore na pitanja s početka teksta, analizirali smo dostupne podatke koje pruža lokalna samouprava grada Pančeva.

Planirani budžet ili ukupni planirani javni prihodi i primanja grada Pančeva u 2020. godini iznose 5,8 milijardi dinara. U celokupnoj gradskoj kasi poreski prihodi učestvuju sa 67%.

Struktura planiranih prihoda i primanja za 2020. g.
Izvor: Građanski vodič kroz budžet grada Pančeva za 2020. godinu

Kako je planirano trošenje 5,8 milijardi po programskoj strukturi
Izvor: Građanski vodič kroz budžet grada Pančeva za 2020. godinu

Dve strane iste medalje vodiča kroz budžet

U Srbiji je od pre nekoliko godina pokrenut Građanski vodič kroz budžet, koji na republičkom, ali i lokalnom nivou treba da na jasan i jednostavan način informiše građane o tome koliko novca ima u javnoj kasi i za koje projekte i usluge će biti potrošen, jednom rečju na šta se troši novac građana.

Grad Pančevo je svoj prvi vodič kroz budžet za 2016. godinu objavio na svom zvaničnom sajta februara 2016, zahvaljujući učešću u projektu „Participativno budžetiranje”, koje je finansirala Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu 2013”. U okviru istog projekta zaposleni u lokalnoj samoupravi koji su aktivno radili na projektu prošli su neophodnu edukaciju, a eksperti za online nastupe dali su preporuke Gradu kako da uspešnije komunicira sa građanima uz pomoć online platforme koju koristi.

Svaki sledeći godišnji vodič kroz budžet je kasnio sa objavljivanjem, pa je tako prošlogodišnji, umesto s početka godine, objavljen 11. oktobra 2019. godine.

Postavlja se pitanje kako je onda moguće da građani, mediji i zainteresovana javnost na vreme budu obavešteni o planu trošenja javnih para? Osim toga, za transparentnost javnih finansija nije dovoljno da nešto bude objavljeno online ili dostupno u papirnom obliku, već je neophodno da građani ono što je objavljeno blagovremeno provere i da budu konsultovani tokom određene faze evaluacije politika. S druge strane, ako nema kontinuiranog ažuriranja dokumenata od strane nosilaca lokalne vlasti, što je slučaj u Pančevu, izostaje i građanski nadzor u fazi trošenja budžetskih sredstava. Kako je onda uopšte moguće uključivanje građana u donošenje odluka, kreiranja i planiranja politika i kako će i na koji način njihovo mišljenje biti važno i uvaženo?

Ovde bi pomoć lokalnih stručnjaka iz finansijske i fiskalne oblasti dobrodošla, kada bi bili voljni da javno komentarišu i daju odgovore na postavljena pitanja, bez straha da će zbog toga biti ugrožena njihova lična ili profesionalna bezbednost. Jedan od sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je da „u situaciji kada se u lokalnoj skupštini donosi odluka o budžetu za narednu godinu bez prethodne javne rasprave, bez direktnog TV prenosa ili prenosa sa sajta grada, bez diskusije odbornika, bez podnetih amandmana, bez opozicije, kada se sednica Skupštine sa dnevnim redom od 50 tačaka završava za sat vremena, jasno je da, osim postignute forme, sve ostalo liči na loš film u kome statiramo, jer su za praćenje realnog stanja nedostupni alati i instrumenti. Tako da kontrola, bez šire participacije i javne rasprave, bez neophodnih informacija ne ide, što je i ključno u ocenjivanju lokalne samouprave”.

Dobra ideja otvorenog budžeta se tokom prethodnih godina obesmišljavala, pa i kroz nepoštovanje donete Odluke Skupštine grada Pančeva o uključivanju građana kroz model participativnog budžetiranja („Sl.list grada Pančeva”, br. 22/2016).

Ovom Odlukom je, između ostalog, uređeno da Gradsko veće Grada Pančeva formira radno telo koje će biti zaduženo za organizaciju i sprovođenje svih faza participativnog budžetiranja, što znači da postoji mehanizam za njegovo sprovođenje, ali je to izgleda, ostalo „mrtvo slovo na papiru” jer ako je Gradsko veće i formiralo radno telo, ono očigledno ne radi svoj posao.

Kako drugačije objasniti nesprovođenje navedene odluke, koja u jednom delu, između ostalog, propisuje da se uključivanje građana u budžetski proces sprovodi kroz redovno informisanje javnosti o svim koracima u pripremanju budžeta i to kroz anketiranja građana o prioritetnim projektima, kroz organizovanje Lokalnog budžetskog foruma na kome se predstavljaju rezultati ankete i Nacrt budžeta, te kroz razgovore o pojedinim segmentima budžeta (javna rasprava na temu budžetskih prihoda i primanja, lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja, poljoprivrede, obrazovanja, kulture i drugim temama), a čega u praksi nema, ne sprovodi se i ne realizuje.

Nije obezbeđena javna rasprava, niti veća transparentnost i šira participacija u izradi lokalnog budžeta i njegovih pojedinih segmenata, čak je i ukinuta dobra praksa koja je postojala u nekim ranijim godinama.

Kada bi građanin pomerio zavesu fiskalne iluzije i kada bi jasno izračunao koliki je njegov lični finansijski doprinos budžetu, kao glavnoj alatki politike, možda bi se zapitao da li je nešto od toga svrsishodno, možda bi poteze nosioca vlasti procenjivao na osnovu toga kako su ti potezi uticali na kvalitet njegovog života, kvalitet života njegove porodice i njegove lokalne zajednice.

Zbog načina na koji funkcioniše naš poreski sistem građanima nije lako da izračunaju koliki ukupni porez plaćaju, jer pored direktnih poreza, kao što su porezi na dohodak ili na imovinu, koje je lako sračunati, tu su i indirektni porezi, kao što su PDV, akcize, carine koje su uračunate u cenu proizvoda, a koje opet plaća građanin, kao krajnji korisnik.

Nesporno je da su građani zainteresovani da svoj novac razmene za kvalitetan proizvod ili uslugu, što znači da je tu prisutan i jak motiv da aktivnije nadziru  trošenje javnih para.

Informator o radu organa grada Pančeva sa podacima koji kasne

Da forma bez suštinske obrade podataka nije dovoljna potvrđuje i sadržaj Informatora o radu organa Grada Pančeva, koji se objavljuje na sajtu grada na mesečnom nivou. Pa tako se u Informatoru za novembar 2020. (objavljen 7. decembra) nalaze i podaci o prihodima i rashodima za 2018. i 2019. godinu, dok nedostaju podaci o izvršenju budžeta za 2020. po okončanom tromesečju, kao i podaci o izvršenju budžeta ažuriranih u poslednjih 30 dana.

Gde građani da prijave nepravilnosti u radu i moguće kršenje zakona?

Prema Indeksu transparentnosti lokalnih samouprava, po objavljenom Istraživanju koje sprovodi Transparentnost Srbija, Grad Pančevo u ovoj godini od mogućih 100 poena ima 49.

Indeks transparentnosti lokalne samouprave je alat za ocenjivanje transparentnosti, na osnovu koje se i rangira jedinica lokalne samouprave (JLS).

U okviru istraživanja Transparentnost Srbija je, između ostalog, bodovala mogućnost da se na sajtu grada i u prostorijama JLS (u uslužnom centru ili prostorijama uprave) prijave nepravilnosti, i da li ima mehanizma za prijavu sumnje na korupciju. U ovoj kategoriji Pančevo nije dobilo bodove, jer ako građanin želi da prijavi moguće kršenje zakona, na sajtu grada, a ni u uslužnom centru nema te opcije (sigurni smo da ovih mehanizama nema).

Kontrola u ostvarivanju javnog interesa – rebus koji živimo

Pančevo je nekada bilo poznato po svom projektnom finansiranju iz budžeta, daleko ranije nego što je sve to zaživelo kao obavezujućimehanizam u drugim lokalnim samoupravama Republike Srbije.

Budžetsko finansiranje, između ostalog, podrazumeva da organi vlasti na svim nivoima, na osnovu propisanih uslova raspisuju i sprovode javne pozive i konkurse i na osnovu istih dodeljuju novac onim projektima koji služe ostvarivanju javnog interesa, uz obavezu da vrše nadzor nad sprovođenjem javnih konkursa i namenskim trošenjem budžetskog novca.

S druge strane, građanima i zainteresovanoj javnosti bi trebalo da budu dostupne informacije koje prate tu potrošnju. Ako uzmemo u obzir analiziranu situaciju, stiče se utisak da nema otvorenosti u radu, jer osnovna dokumenta koja obezbeđuju transparentnost i služe kao putokaz ili nedostaju ili ih je jako teško pronaći na zvaničnom sajtu grada, za čiju posetu se morate naoružati strpljenjem i vremenom, ne biste li uspeli bar da nazrete ono što je, da ima dobre volje, moguće pronaći sa dva klika.

Lokalna vlast u Pančevu je u junu 2018. godine izašla sa vestima da je uspešno realizovala projekat „Primena savremenih alata za upravljanje projektima od faze konkurisanja do realizacije i izveštavanja”, a evo, dve i po godine kasnije, imamo još uvek nedovoljno uređen proces su/finansiranja programa od javnog interesa koje realizuju udruženja.

Ostaje nejasno i zašto lokalna samouprava nije prihvatila predloge iz Modela Lokalnog antikorupcijskog plana (Agencija za borbu protiv korupcije RS) i uvrstila ih u usvojeni „Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije na teritoriji Grada Pančeva 2017 – 2020. godine”? Time bi se stvorili uslovi da se nivou Grada obezbedi pravno uređeni mehanizam za praćenje, evaluaciju i finansijsku kontrolu nad programima koje realizuju udruženja.

Kako je onda realno moguće da zainteresovana javnost ili građanin s početka priče, bude pravovremeno i tačno informisan o trošenju javnih para? Kako će proceniti da li su planirana sredstva zaista i potrošena za navedene programe, projekte, usluge i ostalo, kada izostaje primena alata za odgovorno upravljanje javnim finansijama?


Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Ostavi komentar

  • (not be published)