Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde
U presudama protiv isključenih potrošača iz Pančeva koji nemaju uslugu grejanja i u svojim stanovima nemaju nikakve zajedničke instalacije, ističu se razni, ne baš podudarni razlozi za naplatu fiksnog dela cene grejanja, počev od onog vrlo poznatog a nezakonitog da se potrošač „greje od susednih stanova”, pa „Grejanju” mora da nadoknadi troškove za „održavanje i funkcionisanje sistema grejanja kako bi se ostali stanovi, koji nisu isključeni, adekvatno snabdevali toplotnom energijom”[1], preko onog vrlo paušalnog da su vlasnici isključenih stanova dužni da „snose troškove kolektivnog stanovanja u stambenoj zgradi”[2], do onog da je stan „integrisan u jedinstveni sistem daljinskog grejanja” usled čega je vlasnik dužan da „snosi troškove njegovog uređenja i funkcionisanja”, što se odnosi na „troškove održavanja primarne instalacije koju čine toplane, podstanice i toplovodna mreža”[3]. Čini se da ni sudije ni predstavnici „Grejanja” koji svedoče na ročištima ne mogu sami sa sobom da se dogovore zbog čega se zaista plaća fiksni deo.
Međutim, možemo videti da se u obrazloženjima sudskih odluka jedna reč ponavlja: troškovi. „Grejanje”, naime, ima nekakve troškove. Potpuno je i normalno da ih ima, kao što ih ima svaka toplana. Kao što ih, moramo naglasiti, ima i svaki građanin ove zemlje. Ono što je nenormalno jeste: (1) Predstavljanje svakog troška kao opravdanog; (2) Prevaljivanje tih troškova na potrošača; i (3) zloupotreba fiksnih troškova „Grejanja” u smislu da se oni potrošačima kroz gradsku Odluku prikazuju kao fiksni deo cene grejanja i da se koriste za zaključavanje potrošača u ugovoru.
Fiksni deo cene je zapravo siguran izvor prihoda za „Grejanje” kao javno preduzeće koje nema nikakvu konkurenciju na tržištu, pa radilo „Grejanje” ili ne radilo, imao korisnik od njega nekakvu uslugu ili nemao nikakvu, bio korisnik aktivan ili bio na bilo koji način isključen sa mreže, „Grejanje” kroz fiksni deo cene ima stalan priliv novca ne samo za plate već i za razne beneficije. I upravo kroz fiksni deo cene ona pokušava da naplati sve svoje „opravdane, fiksne troškove”. Veoma je važno, radi demaskiranja motiva „Grejanja” i svih toplana u Srbiji, zapaziti fundamentalnu razliku između fiksnog dela cene grejanja i fiksnih troškova javnog komunalnog preduzeća koje pruža uslugu grejanja, kojom ćemo se baviti niže pošto utvrdimo koji su to fiksni troškovi koji se pružaocima usluge priznaju kao opravdani, i po kom osnovu se priznaju kao opravdani.
Fiksni troškovi po Uredbi
Vlada Srbije je prvo 2012. godine donela Uredbu o načinu određivanje najviših i najnižih prosečnih cena toplotne energije, a 2015. godine je, na osnovu novog Zakona o energetici, usvojila njenog naslednika – važeću Uredbu o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom.
Jedan od proklamovanih ciljeva Uredbe iz 2015. je sprečavanje monopolskog ponašanja energetskog subjekta na tržištu, pa se način kontrole cene toplotne energije vrši primenom metoda regulacije „Troškovi plus”, kojim se energetskom subjektu za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom određuje maksimalna visina prihoda u regulatornom periodu, odnosno tarifa za obračun cena toplotne energije.
Pomenuta maksimalna visina prihoda obračunava se na osnovu „opravdanih troškova poslovanja” u obavljanju pomenute tri delatnosti, a „opravdane troškove” čini zbir varijabilnih operativnih troškova i fiksnih troškova. Fiksne troškove pak čini zbir fiksnih operativnih troškova, troškova amortizacije, korekcionog elementa i proizvoda prinosa na sredstva koji energetski subjekt može da ostvari, i regulisanih sredstava. Sama ova formula predstavlja višu matematiku za prosečnog potrošača koji pokušava da ustanovi zašto se cela ta ekonomsko-računovodstvena komplikacija njega tiče, kakvo je njeno praktično značenje, i šta to tačno „Grejanje” od njega i drugih potrošača milom ili silom (kroz prinudnu naplatu) naplaćuje i po kom osnovu.
Stvari postaju nešto jasnije kada dođemo do toga šta su to „operativni troškovi poslovanja”. Po Uredbi to su „opravdani troškovi nastali po osnovu obavljanja energetske delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i čine ih: (1) Troškovi materijala; (2) Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; (3) Troškovi proizvodnih usluga; (4) Nematerijalni troškovi; (5) Deo rezervisan za naknade i druge beneficije zaposlenih a koji se isplaćuju u regulatornom periodu; i (6) Ostali rashodi iz poslovanja.
Nadalje se operativni troškovi – za koje smo iz Uredbe saznali da su svi odreda „opravdani” – dele na varijabilne i fiksne. Varijabilni su oni koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, kao što su troškovi energenata, toplotne energije nabavljene od drugih proizvođača, hemijski pripremljene vode, električne energije itd. Fiksni troškovi se, logično, ne menjaju sa promenom obima proizvodnje toplotne energije.
Propisano je da „fiksni operativni troškovi u vezi sa otpisom potraživanja koji se mogu iskazati prilikom obračuna maksimalne visine prihoda ne mogu biti veći od 10 odsto potraživanja od kupaca za isporučenu toplotnu energiju”, a propisani su i uslovi i pravila za promenu cena toplotne energije, ali se ne razmatraju niti se utvrđuju granice pristupačnosti cene potrošačima[4], koja je zakonski element iz Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o komunalnim delatnostima. Dakle, cena se može povećati ako se ispune Uredbom propisani uslovi, ali se uopšte ne mora voditi računa o načelu pristupačnosti cene, koja ostaje na nivou zakonske proklamacije bez konkretne razrade u regulativi radi primene u praksi.
Zvona za uzbunu kod svih subjekata koji se bave potrošačkom zaštitom u Srbiji morala bi veoma jasno, glasno i udruženo da se oglase zbog sadržine podužeg spiska fiksnih operativnih troškova u Uredbi i njihovog prevaljivanja na potrošače toplotne energije. Ukratko, to je ista ona grupa troškova koja spada u „operativne troškove poslovanja”, a to su: troškovi materijala, troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi proizvodnih usluga, nematerijalni troškovi, deo rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih a koji se isplaćuju u regulatornom periodu i ostale rashode iz poslovanja.
A šta konkretno spada u ove grupe troškova?
Troškovi materijala i energije su: troškovi materijala za izradu; troškovi ostalog materijala (režijskog); troškovi kancelarijskog materijala; troškovi materijala i rezervnih delova za održavanje osnovnih sredstava; svi drugi troškovi ostalog materijala (režijskog); troškovi električne energije; troškovi goriva za transportna sredstva; svi drugi troškovi goriva i energije; troškovi rezervnih delova; troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara.
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi su: troškovi zarada i naknada zarada (bruto); troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca; troškovi naknada po ugovoru o delu; troškovi naknada po autorskim ugovorima; troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima; troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora; troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora; troškovi prevoza na radno mesto i sa radnog mesta; jubilarne nagrade, otpremnine, troškovi smeštaja, ishrane i prevoza na službenom putu i na terenu; troškovi dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja; svi drugi ostali lični rashodi i naknade.
Troškovi proizvodnih usluga su: troškovi usluga na izradi učinaka; troškovi transportnih usluga; troškovi PTT usluga; svi drugi troškovi transportnih usluga; troškovi usluga održavanja; troškovi zakupnina; troškovi zakupa poslovnog prostora; svi ostali troškovi zakupnina; troškovi sajmova; troškovi reklame i propagande; troškovi istraživanja; troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju; troškovi ostalih usluga.
Nematerijalni troškovi su: troškovi neproizvodnih usluga; troškovi stručnog obrazovanja zaposlenih; usluge u vezi sa stručnim, usavršavanjem (seminari, simpozijumi i sl.) i troškovi časopisa i stručne literature; troškovi studentskih i omladinskih zadruga; troškovi advokatskih usluga; troškovi čuvanja imovine i fizičkog obezbeđenja; troškovi reprezentacije; troškovi premija osiguranja; troškovi premija osiguranja imovine; troškovi premija osiguranja zaposlenih; svi drugi troškovi premija osiguranja; troškovi platnog prometa; troškovi članarina; troškovi poreza; troškovi poreza na imovinu; svi drugi troškovi poreza; troškovi doprinosa; ostali nematerijalni troškovi; troškovi taksi (administrativne, sudske, registracione, lokalne i dr.); svi drugi ostali nematerijalni troškovi.
Fiksni troškovi po Odluci Grada Pančeva
Svi ti troškovi su odreda „opravdani” i prepoznaju se, u unekoliko prepričanoj verziji, u članu 53 Odluke Grada Pančeva: troškovi materijala/troškovi materijala i rezervnih delova za investiciono održavanje sredstava; ostali materijal i rezervni delovi, bez troškova energenata navedenih kod varijabilnog dela cene; troškovi zarada, naknade zarada i ostali lični rashodi; troškovi proizvodnih usluga; usluge investicionog održavanja sredstava i ostale usluge; troškovi amortizacije i rezervisanja; nematerijalni troškovi; finansijski rashodi; ostali rashodi.
Na kraju spiska u Odluci nalazi se zanimljivi mali dodatak: „drugi troškovi poslovanja kojima se obezbeđuje odgovarajuća stopa i rok povraćaja sredstava od investicija u energetske objekte i odgovarajuća profitna stopa – dobit.“ Koji su to „drugi troškovi“ a posebno „troškovi kojima se obezbeđuje odgovarajuća profitna stopa – dobit“? Ovom istraživaču prvo pada na pamet zaračunavanje nekakvog paušala na ime tzv indirektnog grejanja kroz zidove, plafone ili podove.
Svi ovi fiksni troškovi ulaze u fiksni deo cene, a ova dva pojma nisu obavezno podudarna. Troškovi se odnose na subjekat koji pruža uslugu, a cena se odnosi na pruženu uslugu, tj. plaćanje cene direktno zavisi od toga da li je usluga pružena. Međutim, fiksni deo cene nije na prvi pogled jasno definisan Odlukom, ali zato fiksni troškovi jesu – kao elementi tarifnog sistema iz člana 53 stav 3 Odluke koji se svodi na nabrajanje fiksnih i varijabilnih troškova „Grejanja”, pa se iz toga može izvući zaključak da su ova dva izraza sinonimi, barem u Pančevu. Sudije ih u presudama najčešće i koriste kao sinonime, a pojedinci ih čak nesuvislo spajaju u jedan izraz: fiksni troškovi cene toplotne energije[5]. Šta to znači? Pitajte sudiju.
Zanimljivo je, takođe, da član 53 fiksne i varijabilne troškove kao tarifne elemente za obračun toplotne energije i usluga podvodi pod tarifni sistem (stav 1), a zatim kaže da se „elementi tarifnog sistema iskazuju u tarifnim stavovima na osnovu kojih se vrši obračun preuzete energije odnosno izvršenih usluga u obavljanju energetskih delatnosti za obračunski period.” (stav 4). Dakle, naplata cene definisane kroz nabrajanje navedenih troškova svejedno je uslovljena pružanjem usluge. Videćemo kasnije da se u praksi pančevačkih sudova ova činjenica uglavnom preskače.
U sledećem nastavku, 17. decembra: Fiksni deo cene grejanja i fiksni troškovi „Grejanja”
[1]Osnovni sud u Pančevu, 5P br 418/2014 od 29. 09. 2014. g. (s. BiljanaĐorđević)
[2]Viši sud u Pančevu, 4GŽ br 44/16 od 15. 08. 2016. g. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Radinka Gulić, s. Stanka Simonović) i 2GŽ 722/17 od 21. 11. 2017. g. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Radinka Gulić)
[3]Osnovni sud u Pančevu, 2P 733/2016 od 9. 03. 2016. g. (s. Gorica Stojakov Vujasinović)
[4]Milorad Filipović i Lazar Krnjeta, Vodič za politiku cena komunalnih usluga u opštinama i gradovima Srbije (Stalna konferencija gradova i opština, 2017. str 16). Ovi autori čak ističu da od utvrđivanja granica pristupačnosti zavisi održivost celog sistema fakturisanja i naplate.
[5]Osnovni sud u Pančevu 9P 41/15 od 25. 09. 2015. g. (s. Nela Petrušević)
Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.
Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.
