Ničim izazvano brisanje Štrosmajerove ulice

S velikom nevericom i razočaranjem smo primili vest da će do promene naziva Štrosmajerove ulice ipak doći uprkos našem opravdanom zahtevu da se taj postupak obustavi, kaže Goran Kaurić, predsednik Udruženja banatskih Hrvata i član Hrvatskog nacionalnog vijeća u Republici Srbiji

Redakcija
Objavljeno 10.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Budući da je u 4843. broju „Pančevca“ 6. decembra ove godine objavljen intervju sa g. Nemanjom Rotarom, pančevačkim gradskim većnikom zaduženim za kulturu i predsednikom Komisije za davanje imena ulicama i trgovima, u kome je iznet čitav niz neistina u vezi s protestom Udruženja banatskih Hrvata zbog menjanja naziva Štrosmajerove ulice, imamo potrebu da se oglasimo po tom pitanju.

S velikom nevericom i razočaranjem smo primili vest da će do promene naziva Štrosmajerove ulice ipak doći uprkos našem opravdanom zahtevu da se taj postupak obustavi.

Ponovo ističemo kako posmatramo ovaj čin Gradskog veća kao izuzetno nepovoljan po hrvatsku zajednicu u Pančevu koja na teritoriji grada prema poslednjem sprovedenom popisu stanovnika broji 880 pripadnika. Ničim izazvano brisanje Štrosmajerove ulice sa mape Pančeva narušava do sada uglavnom dobre međuetničke i međukonfesionalne odnose u gradu. Ona direktno vodi ka pančevačkoj katoličkoj crkvi svetog Karla Boromejskog i nekadašnjem minoritskom samostanu, a o važnosti biskupa Štrosmajera za ovu versku zajednicu čijim se članovima smatra gotovo 4000 žitelja Pančeva i okoline, izlišno je govoriti.

Biskup Josip Juraj Štrosmajer dobio je ulicu u Pančevu davne 1921. godine i sve do danas njeno ime nije smetalo nijednoj vlasti sem okupacionoj koja ju je u toku Drugog svetskog rata preimenovala u Ulicu Imanuela Kanta. Podsećanja radi, pre dobijanja tog naziva 1921. Štrosmajerova se od 1918. zvala Manastirska, a pre toga je dugi niz godina imala mađarske i nemačke verzije tog istog imena (Klastrom utca ili Kloster Gasse). Pitamo se zbog čega ona posle više od stotinu godina gubi katolički predznak. Da li odjednom nepodobnog i, kako se navodi, jugoslovenski orijentisanog Štrosmajera nije mogao da zameni neki velikodostojnik katoličke crkve važan za Pančevo i Banat? Ulica kod pravoslavnog Uspenskog hrama nosi ime Prote Vase Živkovića, a trg u Vojlovici na kome se nalaze mađarska reformatska i slovačka evangelička crkva imenovan je Parkom reformacije. Mnogi vernici katoličke crkve u Pančevu, pripadnici hrvatskog naroda i brojni drugi predstavnici ove zajednice, stoga su s pravom nezadovoljni zbog odluke da ipak dođe do ove izmene.

Garancije da ovo neće biti učinjeno Udruženje banatskih Hrvata dobilo je na sastanku održanom 3. juna ove godine u Pokrajinskom sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalni razvoj u Novom Sadu. Kabinet uvažene premijerke Brnabić zajedno s Pokrajinskim sekretarijatom inicirao je taj skup na kom su se predstavnici državnih i pokrajinskih institucija složili sa stavom da je neophodno konsultovati manjine kada su ovakve inicijative u pitanju. Najavljeno je i da će obaveštenje i preporuka o takvom postupanju biti upućeni svim jedinicama lokalne samouprave, a da će komunikacija s predstavnicima hrvatskih institucija u Republici Srbiji biti unapređena. Gospodin Rotar, koji je takođe učestvovao na sastanku u Novom Sadu, iznosi, dakle, pogrešnu tvrdnju da su članovi našeg Udruženja prihvatili njegovu argumentaciju koja ide u prilog promeni naziva Štrosmajerove ulice.

Ako je merilo po kome se određuje zašto neka ulica treba da nosi određeno ime to da li se o toj ličnosti uči u školama na časovima istorije, onda bi trebalo preimenovati većinu ulica u Pančevu, a ne samo Štrosmajerovu. Većnik Rotar bi trebalo da zna da ovo ne može da bude nikakvo opravdanje.

Sličan slučaj je i s Ulicom Matije Gupca koja je od 1891. godine nosila ime Petra Šubića Zrinjskog, a nakon 1946. Matije Gupca. Njen hrvatski predznak trajno je izbrisan pre dve godine odlukom iste Komisije na čelu s Nemanjom Rotarom. Da li ovo znači da hrvatska zajednica u užem i širem centru grada Pančeva nema pravo da ima ijednu ulicu nazvanu po nekom znamenitom Hrvatu?

Rotaru je, kako navodi, najvažnije negovanje kulture sećanja na znamenite Hrvate koji su u Pančevu živeli i zaslužni su za dobrobit ove zajednice. Zbog čega je onda po Mihovilu Tomandlu nazvan deo Pelisterske ulice bez asfaltnog puta na krajnjoj periferiji grada? Zašto se gradonačelnik Pavlov i on nisu udostojili ni da odgovore na uredno i blagovremeno poslate pozive za događaje realizovane u maju prošle godine u sklopu obeležavanja 55 godina od Tomandlove smrti?

Prihvatanjem konstruktivnog i kompromisnog predloga koji je izneo Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pančevu, a kojim se sugeriše da Gradska biblioteka ponese ime Miloša Crnjanskog, bio bi trajno rešen ovaj problem. Nemanja Rotar i članovi Komisije ovako su pokazali nepoštovanje dogovora s našim Udruženjem i datih nam garancija, ali i da se oglušuju o preporuke pokrajinskih i republičkih instanci koje su ih obavezale da obavljaju konsultacije s pripadnicima manjina prilikom donošenja ovako delikatnih odluka kojima se dokidaju prava nacionalnih zajednica.

Naša očekivanja su na ovaj način izneverena, a poverenje u državne institucije Republike Srbije koje bi trebalo da štite zagarantovana manjinska prava veoma nam je poljuljano. Čitaoci „Pančevca“ i javnost u Pančevu bi trebalo da budu zabrinuti zbog ovakvog razvoja događaja i objavljenih dezinformacija i neistina koje je izrekao njihov većnik za kulturu.

Ostavi komentar

  • (not be published)