Kod Pančeva se susreću dve železničke pruge, jedna našu varoš povezuje s Beogradom, a druga s Vršcem. Vozovi tako svakodnevno saobraćaju kroz nekoliko gradskih naselja i građani su, hteli to ili ne, prinuđeni da prelaze preko uglavnom neograđenih šina ispred kojih ne postoje ni rampe niti odgovarajuća signalizacija. S obzirom na to da godinama niko ne vodi brigu o bezbednosti pešačkih prelaza preko pruga i raskrsnica na kojima se ukrštaju železnički i drumski saobraćaj, nezgode su česte i neretko fatalne po njihove učesnike. U pančevačkim crnim hronikama se nekoliko puta godišnje, pored priča o nesrećnicima koji reše da oduzmu sebi život skačući pod voz, mogu naći brojne vesti o pregaženim pešacima koji su se igrom slučaja zatekli na šinama uoči prolaska putničke ili teretne kompozicije. Ponekad se dogode i dramatične saobraćajke prilikom kojih dolazi do sudara voza i putničkog ili teretnog vozila.
Prethodne srede Pančevom i okolinom je odjeknula vest da je jedan naš stariji sugrađanin teško povređen kada je na njega u Prvomajskoj ulici naleteo voz. Tog dana je negde oko pola deset prepodne, preko puta „Aviv parka”, kako je naveo „Blic”, osamdesetdvogodišnjeg Pančevca udario Beovoz koji se kretao ka stajalištu „Vojlovica”. S obzirom na to da je nakon nesrećnog događaja još uvek davao znake života, hitna pomoć ga je prevezla u bolnicu. Nekoliko sati kasnije, dok je policija još uvek vršila uviđaj na mestu nezgode, a saobraćaj na pruzi bio privremeno obustavljen, muškarac je nažalost podlegao povredama. Novinari sajta Pančevo Si Ti u nekoliko prethodnih tekstova koji su se bavili komunalnim problemima u našem gradu, upozoravali su na opasnosti koje upravo na ovoj deonici vrebaju građane prinuđene da prelaze preko železničke pruge.
Raskrsnica i pružni prelaz u Prvomajskoj ulici u čijoj blizini je stradao naš sugrađanin
Za građansku inicijativu stanovnika Strelišta za izgradnju pasarele koja bi rešila ovaj veliki problem i dalje nema interesovanja kod pančevačkog rukovodstva, rastinje oko pruge nedovoljno učestalo se uklanja, a brojni pružni prelazi za pešake između raskrsnice na ulazu u ovo naselje i železničkog stajališta „Strelište” neobeleženi su i neograđeni. Pruga na koju s lakoćom svako može da stupi i da njom korača gde i kako hoće, tako prolazi kroz gusto nastanjen deo grada. Železnički saobraćaj u tom kraju je itekako frekventan. Pored putničkih vozova tuda jezde i teretnjaci koji nekad prevoze i vagon cisterne s opasnim i zapaljivim hemikalijama. Svetlosna signalizacija kraj ovog dela pančevačke pruge često se kvari i potom ne funkcioniše nedeljama, a sa ono malo ograde koja postoji uz nju ne može biti sprečen prilazak šinama u trenutku kada je voz u blizini. Sve su to preduslovi za svakojake nesrećne događaje nastali nebrigom ljudi zaduženih i iz buđelara poreskih obveznika plaćenih da se staraju o našoj sigurnosti.
Stara Misa je pančevačko naselje u kome se ukrštaju pruge, a neobeleženih i po život opasnih prelaza preko njih je mnogo. Prošle godine u blizini Osnovne škole „Sveti Sava” voz koji se kretao iz Beograda ka Vršcu pokosio je mladića koji se našao na šinama u najlošijem mogućem trenutku.
Vest u „Blicu” o nesreći na pruzi na Staroj Misi
Nesrećni slučaj desio se 2. aprila oko 17 sati, putnici koji su se nalazili u vagonima kasnije su posvedočili da je mašinovođa zvučnim signalom najavio prolazak kompozicije kroz naselje kao i da je vozio relativno sporo. Utvrđeno je da vozač nije bio u alkoholisanom stanju i da je počeo da zaustavlja voz čim je ugledao muškarca na pruzi. Ipak, ispostavilo se da ga je uočio prekasno jer je izlazio iz krivine, pa nije bio u mogućnosti da vidi ima li koga na šinama iza zavoja. Momka je zapazio tek kada se voz našao na deset metara ispred njega, tako da je ovaj nakon udarca ostao na mestu mrtav. Građani Vojvođanske ulice i žitelji Stare Mise tom prilikom su po ko zna koji put javno ukazali na to da veliki broj učenika i stanovnika naselja svaki dan koristi brojne neobeležene prelaze preko pruga. Po pitanju njihovog obezbeđivanja i uređenja do danas nije urađeno ništa!
Neobezbeđeni pešački prelaz preko pruge na Staroj Misi
Drumski prelazi preko šina koje presecaju Kozaračku staru izgledaju tragikomično, a istovremeno i izuzetno nebezbedno. Ispred jednog od njih sem Andrijinog krsta i saobraćajnog znaka koji upozorava da se u blizini nalazi železnička pruga ne postoji ništa više, dok bi okruženje drugog prelaza u nekim razvijenijim društvima bilo proglašeno za istorijski spomenik. Rampa se tamo spušta ručno! Za taj posao zadužen je železničar koji boravi u obližnjoj straćari s pomoćnim šupama i sklepanim poljskim toaletom smeštenim preko puta tih objekata. Prilikom obilaska pomenute lokacije reportera sajta Pančevo Si Ti, iz kućice je izašao simpatični ali vidno uzbuđeni brka u beloj atlet majici. Smetalo mu je fotografisanje za koje je rekao da nije dozvoljeno, mada je čitav prizor pre nekoliko godina snimljen kamerom vozila kompanije „Google”, pa ovu našu sramotu može da gleda čitav svet preko onlajn virtuelne ture pod nazivom „Street view”. Nadajmo se da dobri čika iz svog železničkog ćumeza povereni posao obavlja kako valja, ali i da će uskoro u penziju, jer postojanje njegovog radnog mesta nikako nije u skladu s aktuelnom modernizacijskom parolom „brže, jače, bolje”
Pružni prelaz sa železničarskom kućicom u Kozaračkoj staroj
Na Staroj Misi je pre dve godine došlo i do bliskog susreta automobila i voza. Naime, 21. marta 2015. teretnjak koji je išao ka Rafineriji naleteo je na vozilo u kome je u trenutku nezgode bila porodica sa troje maloletne dece. Na prelazu tada neobezbeđenom rampom voz je udario u auto i potom ga vukao dvadesetak metara dok se nije zaustavio. Nesreća se dogodila u večernjim časovima na železničkom koloseku kojim najčešće prolaze vagoni sa sirovinama za hemijsku industriju. Iako, na svu sreću, tom prilikom niko nije zadobio teže telesne povrede, mogla je da se desi tragedija da su cisterne s hemikalijama bile pune. Ukoliko bi došlo do curenja njihovog sadržaja, bilo kakvog kontakta opasnih materija s vazduhom ili u najgorem slučaju sa benzinom, posledice toga bile bi smrtonosne ne samo po učesnike u udesu već i po čitavu okolinu. Postavlja se pitanje imaju li žrtve ove i njoj sličnih saobraćajki pravo da dobiju odštetu od države tj. od javnih preduzeća koja su dužna da u skladu sa zakonskim propisima opreme prelaze i raskrsnice odgovarajućim zaštitnim ogradama, rampama i uređajima za davanje svetlosnih signala. Ne bi bilo loše da odgovor na ovu dilemu oštećeni potraže na sudu i tako po ko zna koji put stave na proveru (ne)funkcionisanje sistema.
Drugi i potpuno neobezbeđeni prelaz preko pruge u Kozaračkoj staroj
Pre tri godine prelaz pruge na ulazu u naselje Kudeljarski nasip bio je mesto saobraćajne nesreće. Kombi pančevačke Pekare tamo se sudario s putničkim vozom. Vozilo koje je transportovalo hleb oko sedam sati ujutru udarila je lokomotiva i odbacila ga u obližnji kanal. Kao razloge zbog kojih je došlo do udesa „Pančevac” je tada naveo navodnu neopreznost vozača kombija, ali i visoko šiblje uz prugu i nepostojanje rampe. Nakon nesrećnog događaja koji je ipak prošao bez povređenih, JKP „Zelenilo” je uklonilo okolno rastinje, kao i što ovih dana rade u blizini pruge u Prvomajskoj gde je nedavno voz usmrtio čoveka. To je bilo sve što se tiče reakcije nadležnih. Na toj lokaciji još uvek nema rampe, pa pešaci, biciklisti i vozači motornih vozila sa zebnjom i nesigurnošću oprezno prelaze preko šina. Uzalud su građani Kudeljarca i pre ovog sudara pisali peticije tražeći postavljanje rampe na tom mestu. Ni kada je tu 2013. voz udario dve žene niko nije preduzeo ništa kako bi očigledno alarmantni problem bio rešen. Preduzeća koja bi o tome trebalo da vode računa prebacivala su odgovornost jedna na drugo i tako nastavila agoniju građana koja traje do današnjeg dana.
Prelaz preko železničke pruge na ulazu u naselje Kudeljarski nasip
Ako njima koji su zavaljeni u fotelje više nije bitan ni ljudski život, ako im je lakše da iz neprilika nastalih sopstvenim neradom i džabalebarenjem izlaze tako što će reći da se nema para ili nas uputiti na drugu adresu jer tobože nisu nadležni za to, šta je sa građanima? Da li smo došli do trenutka kada nam je svejedno hoće li neko od nas stradati zbog nemara nakaradnog skupa partijskih klimoglava i interešdžija koji pojedini bez ikakvog razumnog razloga nazivaju državom? Gde je izlaz za bespomoćne i obespravljene ako one što ih gledaju s visine na rešavanje nagomilanih problema običnih ljudi više ne mogu naterati ni građanske inicijative i peticije, niti kritičko i društveno angažovano novinarstvo? Tek u trenutku kada većina shvati i potom prizna da se nalazi u kaljuzi dok im miljenici s televizijskih ekrana žive bahato i raskalašno na račun naroda, možemo se nadati brzom i jednostavnom pronalasku odgovora na prethodno postavljena pitanja.
Autor svih fotografija Dalibor Mergel
