Život i rad u Arizoni (prvi deo)

Odlazak u penziju nije značio prestanak radnih aktivnosti, naprotiv...

Objavljeno 08.10.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Penzionisanje u aprilu 2018. godine je donelo sa sobom slobodno vreme i neaktivnost, možda po prvi put u životu koji pamtim. Od kada znam za sebe ili sam pohađao školu ili radio. A sada, ništa, što se tiče nametnutih ili izabranih obaveza. Imao sam vremena da završim pisanje autobiografije. Bio sam zadovoljan što sam taj „posao” priveo kraju. Sledila je priprema za put u Sedonu na poziv čoveka koga je moja supruga samo površno znala. Kako je do toga došlo? Da to objasnim treba da se vratim dva meseca unazad. Tina i ja smo otišli na konferenciju u Sedonu u februaru 2018. godine i odmah zavoleli to područje, što se kaže ljubav na prvi pogled, iako nismo imali dovoljno vremena da ga detaljno upoznamo. Posetili smo Tininog poznanika za koga je ona čula preko kompanije esencijalnih ulja sa kojom su oboje bili povezani. On i njegova žena su živeli u kući sa pogledom na crvene stene gromovite planine. Posle kratkog upoznavanja, ponudili su nam kuću za goste ako želimo da ponovo dođemo i detaljnije istražimo region. Prihvatili smo tu velikodušnu ponudu i vratili se u Sedonu krajem maja.

Seoba

Ovog puta Stiv, naš domaćin, udobno je stupio u ulogu turističkog vodiča, što smo očekivali, ali i čigong učitelja, što je bio bonus. Proveli smo nedelju dana kao njegovi gosti i još više nas je privuklo područje u kojem smo se našli. Ozbiljno smo počeli da razmišljamo o preseljenju i kupovini kuće. Ali ubrzo nam je postalo jasno da ne možemo da priuštimo pristojnu kuću u Zapadnoj Sedoni, gde smo želeli da živimo, zbog preterano visokih cena. Zbog toga smo odlučili da istražimo širu okolinu, koja je imala pristupačnije kuća za naš budžet. Po povratku u Fargo obavili smo nekoliko razgovora sa agentom za nekretnine koji nisu urodili plodom. Posle perioda čekanja, odlučio sam da ponovo dođem u Arizonu, ovog puta bez Tine, i lično pogledam kuće na prodaju u mestu koje se nalazilo 15 milja zapadno od Sedone. Stigao sam u aprilu 2019. godine i posle nekoliko pokušaja, našao sam kuću koja nam je odgovarala. Kupovina je kompletirana 6. juna iste godine a mi smo stigli u Kotonvud, naše novo prebivalište, posle četvorodnevne vožnje kolima iz Farga.

Nije bilo lako oprostiti se sa gradom u kojem smo proveli tolike godine. Kada me neko upita koliko dugo sam živeo u Fargu, ja uvek kažem, „preživeo sam 22 sibirske zime”, kako bi naglasio glavni problem življenja u tom regionu. Tina je morala da zatvori ordinaciju privatne prakse, ali je odlučila da nastavi rad u virtuelnoj kancelariji, na distancu, sa pacijentima iz Farga. Takođe je planirala da započne posao u Sedoni ili Kotonvudu sa skraćenim radnim vremenom. Sa moje strane, ja sam bio u pregovorima sa psihijatrom Meri Votson, koja je nedavno otvorila praksu u Sedoni, kombinaciju psihijatrijskog tretmana sa programima za unapređenje zdravlja i drugim alternativnim metodama lečenja. Privukao me je taj holistički, sveobuhvatni pristup zato što sam želeo da se vratim poslu psihijatra, ali na drugačiji način od mog pređašnjeg. Ubrzo sam doneo odluku da se priključim tom neobičnom programu. Ali prvo sam morao da prođem kroz proces akreditacije koji je trajao nekoliko meseci. Konačno u avgustu 2019. godine započeo sam sa radom u Trajb Velnes, ambulanti sa bombastičnim nazivom: Kolektiv za iscelenje uma, tela i duše. Zvuči prepotentno, zar ne? Ali nije mi to smetalo, jer sam se obreo u sredini gde je bilo uobičajeno isticati sveobuhvatni pristup „boljkama našeg nezadovoljstva”.

Nova sredina

Sedona je gradić u severnoj Arizoni okružen crvenim planinama i netaknutom okolinom. Čudo za entuzijaste planinarenja i ljubitelje prirode. Zbog svoje izuzetne lepote nekoliko miliona turista je poseti svake godine. Pored njih, ona privlači ljude koji su osetljivi na energetsko zračenje prisutno u celom regionu, a naročitu u specijalnim mestima znanim kao vorteksi. U poslednjih nekoliko decenija različiti iscelitelji i praktičari alternativnih metoda lečenja, očarani tom neobičnošću, našli su dom u regionu. Moja supruga i ja smo brzo shvatili da ljudi koji su se ovde nastanili nisu došli slučajno. U većini slučajeva, to je bio njihov svesni izbor, kao i naš. Ove karakteristike su uticale na tip pacijenata koji su se obraćali za pomoć. Veoma su se razlikovali od onih iz Severne Dakote. Pre svega, ovi iz Sedone su geografski veoma raznolika grupa, pristigli iz svih krajeva Amerike. U principu su stariji, mnogi od njih u penziji, visoko obrazovani i zainteresovani za holistički pristup lečenju i duhovnom razvoju.

Iz dosadašnjeg pripovedanja evidentno je da sam se ponovo okrenuo kliničkom radu, ali kao što napomenuh, sa željom da to bude na drugačiji, izmenjen način. Bio sam u zajednici ljudi koji su organizovali i praktikovali svakodnevnu meditaciju, jogu, reiki, hipnoterapiju, astrološko čitanje, lečenje zvučnim vibracijama, kao i mnoge druge proverene ili ezoterične iscelujuće tehnike. Imao sam priliku da isprobam neke od njih. Naravno, trebalo je otvoriti četiri oka i praviti razliku između šarlatana i legitimnog praktičara alternativnog lečenja. Nije uvek bilo lako, ali sam vremenom postao sve bolji u tom rasuđivanju. Dva dana nedeljno uživao sam u radu sa pacijentima. Imao sam potpunu slobodu delovanja, i dovoljno vremena da se posvetim svakom pacijentu. Zanimljivo je da sam ovde u Sedoni upoznao novu kategoriju pacijenata u „većim količinama”. Mnogi od njih su karakterisani senzitivnom prirodom, obdarenošću praktičara umetnosti iscelenja, sposobnošću komuniciranja sa nematerijalnom dimenzijom postojanja, a neki su doživeli kliničku smrt sa očuvanom vantelesnom svesnošću. Pošto sam po prirodi i profesionalnoj orijentaciji radoznao i neosuđujući, lako sam uspostavio dobar radni odnos sa njima što im je omogućilo da se u potpunosti „otvore” bez bojazni da ću njihove sposobnosti ili iskustva protumačiti na patološki način. Naravno pet dana u nedelji su bila odvojena za mene. Te dane sam obilato koristio za lično i duhovno uzdizanje, upoznavanje nove sredine, sklapanje poznanstava i formiranje prijateljstava.

Autora vezuju duboki koreni za Pančevo u kojem je proveo 23 godine života, od detinjstva do zrelog doba. Tamo se školovao (osnovna škola i gimnazija), a profesionalno usavršavao u Beogradu na studijama medicine i psihologije, kao i na specijalizaciji iz neuropshijatrije. Prvi posao obavljao je u neuropsihijatrijskoj bolnici u Vršcu u periodu od osam godina putujući svakodnevno iz Pančeva. Godine 1988. se sa porodicom seli u Sjedinjene Američke Države gde završava specijalizaciju iz psihijatrije. U sadašnjem vremenu živi sa suprugom u Arizoni gde i dalje leči pacijente i uživa u prirodnim lepotama. Priloženi tekst je modifikovan iz neobjavljene autobiografije „Moj život u slikama i rečima”.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)