Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Sve što se danas sa MUP-om dešava ima svoje duboke korene. Slično kao sa drvetom, onoliko koliko je velika i razgranata krošnja toliko je i korenje veliko i razgranato. Možemo li u okviru jednog, po mnogo čemu ograničenog istraživanja, proniknuti dovoljno duboko u prošlost? Suštinu ću prikazati detaljima. Ovo je jedan od njih.
Oduvek se u MUP-u pažnja poklanjala stručnom ispitu. Sećam se svog celodnevnog, davne 1985. godine. Nakon godinu dana pripravničkog staža polagao sam stručni ispit u tadašnjem Pokrajinskom SUP-u u Novom Sadu. Ko padne imao je pravo da nakon tri meseca opet polaže i tako tri puta. Ukoliko i treći put ne bi položio, prestajao bi mu radni odnos. Ispitna komisija nije tolerisala neznanje na ispitu. Trudila se da kandidate privoli da se za ispit spreme i da ga na osnovu znanja polože.[1]
Tako je bilo nekada. A onda je proletelo par decenija. Mnogo toga se u društvu, pa i policiji, do neprepoznatljivosti izmenilo. Ni stručni ispit nisu mimoišle promene. Ovog puta na stranu to da npr. diplomiranog pravnika sa Univerzitetu u Beogradu ispituje defektolog, politikolog ili menadžer menadžmenta, šta god to značilo, s obzirom na to da se na rukovodećim mestima nalazila plejada takvih stručnjaka.
Mupovski funkcioner koji je svoj položaj, iako karijeristički, temeljito i pedantno izgradio, postavljen je za predsednika ispitne komisije za polaganje stručnog (pripravničkog) ispita za radna mesta ovlašćenih službenih lica. Ispitivanje je obavio kao tipični profesor koga studenti izbegavaju. Postavljao je pitanja i potpitanja, trudio se svim svojim znanjem (koje je svakako imao) da utvrdi da li su kandidati dovoljno obučeni da se bave zahtevnim policijskim poslom. Nije bilo teško utvrditi da neki nemaju dovoljno stručnog znanja. To znači da će ih oboriti.
S obzirom na to da je polaganje stručnog ispita složeni proces koji se sastoji iz više segmenata, trebalo je da kandidati prođu sve ispite. Tek nakon toga ispitna komisija donosila je konačne odluke. Da bi se ispit položio potrebno je da sve ocene budu pozitivne. Dok je čekao da se svi ispiti završe, u kancelariju mu uđe jedna od sekretarica viših mupovskih funkcionera. U ruci joj nekakva ceduljica, koju mu, uz diskretni, ali i zagonetni osmeh pruža. Obraća mu se kratko.
– Evo…
– Šta je to? – pita pružajući ruku da uzme ceduljicu.
Ostane na trenutak sekretarica nema. Sačeka da sam zaključi, a onda mu odgovori:
– Ti treba da polože – ne skida ovlašni zagonetni osmeh sa lica sekretarica. Verovatno u sebi misli – Baš da vidim kako će sad da reaguje?
Mupovac u ruci drži ceduljicu, i u nju gleda. Dosta je imena na njoj i poznata su mu. To su kandidati koje je ispitivao, ali u prvi mah, nije mu jasno o čemu se radi.
Podiže pogled sa ceduljice i upitno pogleda u sekretaricu. Ona ponavlja već rečeno:
– Ti treba da polože.
– Da polože!?– pitajući čudi se iako mu je jasno da tu nema rasprave.
Kao da je nekada bilo moguće da se iko u MUP-u suprotstavi nekome sa visokih pozicija moći. Doslednost, zakonitost pa i moralnost do kojih je u svom radu držao ovoga puta moraće da zameni bespogovornom poslušnošću. Pogledao je samo još jednom imena na ceduljici. Uočio da na njoj nisu svi koje je zbog nedovoljnog znanja nameravao da obori. Znači da neke ipak može da obori. Ipak neće.
– Onda će svi da polože – besno reče niži mupovski funkcioner.
Bilo je to jedino što je mogao u znak revolta da uradi. Tako su u službu koja učvršćuje vladavinu prava, koja primenjuje represivna ovlašćenja i koja odlučuje o životima i imovini građana uvedeni oni koji za to nemaju dovoljno znanja. Nemaju, ali će ga kroz rad steći, malo sporije, ali hoće, i to bi bilo to. Međutim, oni nisu imali nešto mnogo bitnije, integritet. On se radom neće steći. Upravo ih to što nemaju gura kroz lagodni život, a ovu zemlju u ambis.
– Ja sam sebi kadar obezbedila – reče Vedeta.
* * *
Sadašnji MUP vuče neprekinutu nit svemoćnosti još od OZNE.[2] Taj osećaj učinio ga je gospodarom života i smrti. Svemoć se nije obazirala ni na oružanu silu, a naročito ne na vladavinu prava. Ništa je nije sputavalo da pod maskom brige za režim, koji je licemerno nazvan narodnim, čini zločine upravo protiv njega – naroda. Korišćeni su resursi države da se eliminišu politički neprijatelji. Ako je vlast zahtevala, nije se prezalo ni od ubistava, a onda se sve prikrivalo. Ta se praksa protezala sve do dvehiljadite godine. Služba javne bezbednosti – policija, nikada nije istraživala te slučajeve, dok se vlast nije promenila, a i onda je to traljavo činila. Pojedinci u službi nošeni osećajem svemoći nastavili su da zloupotrebljavaju pravo, pravdajući to potrebom da se suzbije kriminalitet. Sa razvojem društva te su se zloupotrebe smanjivale, ali nit svemoći nije prekinula nijedna reforma. Utisak je da nijednoj to i nije bio cilj.
U sledećem nastavku, 22. jula: Devedesete godine u MUP-u
[1] Sećam se i da su dvojica kolega, koji su polagali pre mene, prvi put pali. Tako sam od strane kadrovske službe sa zebnjom ispraćen na ispit. Sećam se i da je jedan kolega, koji je pripravnički polagao posle mene, to uspeo tek iz trećeg tj. poslednjeg pokušaja.
[2] U narodu i sada popularna OZNA – Odeljenje za zaštitu naroda osnovano je u Drvaru 13. maja 1944. godine. Taj dan proglašen je za Dan bezbednosti i gotovo kultno slavljen sve do 2001. godine.
Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.
Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.
Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.
