Naučna misao o aktuelnom stanju vladavine prava

Na temu „Vladavina prava u Srbiji na primeru MUP-a, fenomenološki aspekt”, ne postoji stručni rad. Ta činjenica se kao ključni kamenčić uklapa u mozaik koji sastavljaju zloupotrebljena politička moć i politička korupcija

Objavljeno 05.07.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Veoma cenim intelektualnu hrabrost. Ne možemo da budemo
istovremeno intelektualne kukavice i da tragamo za istinom.[1]
Karl Poper

Da li postoje naučna saznanja o predmetu istraživanja, a da su prikupljena metodom studije slučaja? Ako bi negde trebalo da se nađe stručni rad o fenomenologiji vladavine prava u MUP-u, onda je to njegov časopis Bezbednost koji objavljuje naučne i stručne radove iz područja nauka o bezbednosti. Časopis obiluje praktičnim radovima koji sa najrazličitijih aspekata osvetljavaju sve što je vezano za policiju i bezbednost. Da li je realno među njima očekivati i kritičku misao o gaženju vladavine prava, zloupotrebi MUP-a i stavljanju u funkciju zloupotrebljene političke moći?

Zahvalan izvor za predmetna naučna saznanja je i časopis Pravni život koji u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava, izdaje Udruženje pravnika Srbije. Časopis obuhvata mnoštvo pravnih tema, definisano kao heksagon škole, ima i katedru posvećenu pravu na pravnu državu. To je pojam pod kojim se u smislu naučnog razvrstavanja određuju radovi na temu vladavine prava. Dalje se postavlja pitanje da li se pod institut pravna država može svrstati rad na temu vladavina prava? Ta razmatranja će izostati.Smatram da je dovoljno na njih ukazati.[2]

U oba časopisa uočio sam nekoliko naučnih radova na temu vladavina prava, ali nijedan stručni. To daje pravo, ali i obavezuje na konstataciju: Na temu „Vladavina prava u Srbiji na primeru MUP-a, fenomenološki aspekt”, ne postoji stručni rad.[3] Ta činjenica se kao ključni kamenčić uklapa u mozaik koji sastavljaju zloupotrebljena politička moć i politička korupcija. Da je to ispravno potvrđuju Milosavljević i Radosavljević:

U političkim naukama nije retko, reklo bi se čak da je čećše nego u drugim naukama, da se društveni značaj određenih problema i istraživanja negira, prećutkuje ili ignoriše pod uticajem politike.[4]

Da li je to slučaj sa narušenom vladavinom prava u Srbiji i unapređenom političkom korupcijom?

Oni koji o vladavini prava imaju saznanja, i kada bi se latili pera, posezali bi za naučnim formama. Mogao bi neko pomisliti: Eto, ima ko hoće da piše, ali o čemu? Zaključili bi: da imaju o čemu, oni bi pisali. Time su događaji dodatno prikriveni. Imajući u vidu upravo stanje u kome se nalazi vladavina prava, nerealno je očekivati da joj naučna misao dodeli pažnju koju zaslužuje. S tim u vezi pitam i ostavljam nauci da odgovori: Da li je dužna da se bori protiv političke korupcije?[5] Da je pitanje ispravno, dokazuje i Zekavica kada kaže:

Ključno je pitanje da li pravnici žele da budu posvećeni umnosti. Da li pravnici u svojoj težnji ka „naučnosti” pravne nauke treba da prestanu da razmišljaju kao etičari i filozofi? Da li takva ambicija može i treba da oslobodi odgovornosti pravnike za stvaranje pogubnih zakona koji vode ka destrukciji jednog društva i negaciji umnosti?[6]

Kada je u pitanju naučna misao na temu političke korupcije i organizovanog kriminala, stanje je bitno drugačije. Sudeći po broju radova i naučnih događaja moglo bi se pomisliti da smo po tom pitanju brižni i poprilično organizovani, kako to i dolikuje demokratskom društvu. Naučnu misao o političkoj korupciji dopunjuju i oni koji nemaju reference da to čine. Mnogi bi da u vezi sa njom kažu šta znaju, izjave što misle, saopšte štogod (zanimljivog), jer će baš to biti od krucijalnog značaja. Izneti stavovi kreću se u rasponu od apsolutne štetnosti do korisnosti. Priličan je broj i onih koji imaju ličnu formulu za borbu protiv nje i koji precizno znaju šta je uzrokuje. Samo još da to čujemo i vascela će korupcija sa lica zemlje Srbije nestati. Ali, kakav smo mi narod, prvo što malo ko umne ljude sluša, a i kad ih lepo saslušamo, mi sve to još lepše zaboravimo i dalje radimo po svome, jer ko drugi zna bolje od nas? Niko. Tako sve izrečeno i predloženo ostane neostvareno.

Lično osećam da smo, kao ostrvo morem, okruženi mudrim, učenim i zvaničnim mislima, izjavama, stavovima – o korupciji. Toliko ih je da čovek ne zna kojoj bi pre posvetio pažnju. U tom moru umnosti, posebno su zanimljivi stavovi zvaničnika MUP-a. Da vidimo šta je zvanično o korupciji rečeno.

„Nulta tolerancija na korupciju” naslov je pod kojim je MUP 28. 5. 2013. godine objavio vest o održanom naučnom skup „Suprotstavljanje organizovanom kriminalu, pravni okvir, međunarodni standardi i procedure”. Prisustvovali su mu domaći i inostrani eminentni stručnjaci u oblasti pravne, kriminalističke, bezbednosne i policijske teorije i prakse u organizaciji Kriminalističko policijske akademije i Fondacije Hans Zajdel, u hotelu „Omorika” na Tari. Skup je otvorio državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije mr Vladimir Božović te je istakao značaj organizovanja naučnostručnih skupova o suzbijanju organizovanog kriminala, korupciji i terorizmu. Jedan od najvažnijih ciljeva naše Vlade – istakao je u svom govoru Božović – jeste snažna i odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Državna politika koju vodi Vlada Republike Srbije, orijentisana je na bezuslovnu borbu protiv organizovanog kriminala i promovisanja principa nulte tolerancije na korupciju.[7] Državni sekretar Božović nije propustio da izlaganje upotpuni i značajem načela vladavine prava u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.[8]

Da li je obraćanje Božovića naučni ili politički stav, ili miks to dvoje? Ako je to mišljenje i „eminentnih stručnjaka u oblasti pravne, kriminalističke, bezbednosne i policijske teorije i prakse”, onda je bolje da se ne izjašnjavaju. Ovde bi se moglo postaviti i pitanje da li nauka i oni koji u njeno ime govore uopšte znaju kakvo je stanje organizovanog kriminaliteta, a posebno kako se u praksi sprovodi „nulta tolerancija na korupciju”?

Ne samo naučno, nego uopšte životno pravilo je da ako nešto ne znaš, ako nisi pouzdano utvrdio, onda se o tome ne izjašnjavaš. Ako pak moraš nešto da kažeš, onda kao političar, kažeš nešto, a ne kažeš ništa.

Čekajte, čekajte malo. Niste vi jedni, i mi imamo neko pravo,oglasila se Vedeta[9] i nastavila: Pravilo po kome se moja branša vlada malo je drugačije, ono glasi: Što se god više politička korupcija razvija, javno treba govoriti da se suzbija. Što je god više razbuktavamo, da smo rešeni da se protiv nje odlučno borimo i iskorenimo je. Što je god više štitimo,da se i za njen najblaži oblik primenjuju najstrože represivne mere. Oni koji to slušaju, a ne znaju, poverovaće i biće nam zahvalni. A onda učiniti sve da istina o političkoj korupciji ne stigne u javnost. Njeno mesto popuniti redovnim aktivnostima na planu suzbijanja kriminaliteta, glorifikovati ih i medijski maksimalno eksploatisati.

* * *

Decembra 2013. godine u Sarajevu Vladimir Božović, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslovaVlade Republike Srbije, učestvuje na Regionalnoj konferenciji o borbi protiv korupcije za zemlje jugoistočne Evrope. Iako takav skup nije naučni već politički, on ozbiljno pretenduje na naučnu reputaciju.

U pravu je državni sekretar Božovićkada kaže: „Za uspešnu borbu protiv korupcije neophodno je uspostaviti antikorupcionu koaliciju na nivou čitavog društva koju pored svih državnih organa čini i nevladin sektor, crkva i verske zajednice i mladi uz podršku medija.[10] Ta antikorupciona koalicija na nivou celog društva mora biti jača od svake političke koalicije i moćnih tajkuna”.[11] To je kristalno jasno. Međutim, državni sekretar ide dalje, pa ono što u Srbiji ne postoji ističe kao činjenicu: „Dosledno iskazanu političku volju i čvrstu rešenost vlasti Srbije da se odlučno bori protiv korupcije i svih vidova kriminala, a posebno protiv organizovanog kriminala”.[12]

Sloboda naučne misli ne sme se ni na koji način sputavati, ali se ne sme ni zloupotrebljavati.

U sledećem nastavku, 8. jula: Vladavina prava i borba protiv političke korupcije


[1]Poper Karl, U traganju za boljim svetom, Paideia, Beograd, 1999. str. 175

[2] Avramović o tome kaže: „I pored brojnih razilaženja u teoriji, čini se da je danas moguće staviti znak jednakosti između vladavine prava i pravne države.” Detaljnije u: Dragutin Avramović, Vladavina prava i pravna država – istost ili različitost? Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2010, str. 421

[3] Prihvatam sa zahvalnošću svaku dobronamernu informaciju o naučnim radovima sa identičnom tematikom. Priželjkujem je, nadajući se da ćemo time ojačati front antikorupcijskih snaga.

[4] Slavomir Milosavljević, Ivan Radosavljević, Osnovi metodologije političkih nauka, Službeni glasnik, Beograd, 2006, str. 425

[5] Sebi dajem za pravo samo uopšteno da kažem da se naučna misao retko bavi aktuelnim pojavama. Neki od razloga su: da pojava nije identifikovana, ili da je nedovoljno ispoljena, ili da nije u potpunosti ispoljena, te se mora sačekati da se iskaže u celosti. No, problem je u tome, što može biti kasno kad nauka to dočeka. Kako odmeriti koji je trenutak optimalan? Svaki. Ali, samo ako je blagovremen, ima društveni značaj. Lepo se to vidi na primeru medicine gde nauka ne sme da čeka da stanovništvo izumre, pa da se posveti istraživanju, jer i da je epohalno naučno otkriće, besmisleno je, jer ga je nemoguće primeniti nad mrtvim ljudima. Osim ukoliko se nauka ne nada da će otkriti i način da se umrli ožive. Da li se sve to može primeniti i na primeru aktuelne političke korucije?

[6] Radomir Zekavica, Ideja vladavine prava, KPA, 2018. Zemun, str. 107

[7]http://arhiva.mup.gov.rs/cms_lat/saopstenja.nsf/arhiva-saopstenja-MUP-2013.h?OpenPage&ExpandSection=127%2C51%2C133#_Section127

[8] Isto

[9] Vedeta je nestvarni lik iz knjige Oči u oči sa političkom korupcijom u kojoj predstavlja otelotvorenu političku korupciju.

[10] Nevladin sektor čeka da se uspostavi antikorupcijska koalicija na nivou celog društva.

[11]http://arhiva.mup.gov.rs/cms_lat/saopstenja.nsf/arhiva-saopstenja-MUP-2013.h?OpenPage&ExpandSection=16%2C133#_Section16

[12] Isto


Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.

Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.

Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.

One Comment to: Naučna misao o aktuelnom stanju vladavine prava

  1. Orvel

    5 jula, 2021

    Vladavina prava je u Srbiji pokopana pre neki dan u trenutku kada su amateri cirkusa Skupstine Srbije, KebaLa, Risticevic, Pilja i slicni klovnovi cirkusa Skupstine Srbije, uzeli sebi pravo ekskluzivnog tumacenja Zakona i menjanja presuda starih desetak godina.Nema sumnje male su sanse da ce u Srbiji pravo i pravda skoro vaskrsnuti.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)