S godišnjom produkcijom od oko dva miliona nosača zvuka, diskografija bivše Jugoslavije bila je obimnija od one koju su imale druge, mnogo veće države. Otvorenost ka zapadu i šarenoliki folklor ponudio je mnogo toga dobrog i kvalitetnog, ali i lošeg i nepotrebnog. Period od 1980. do 1984. smatra se najkreativnijim, što je za negativnu reperkusiju imalo da su mnoge odlične grupe ostale potpuno skrajnute, i često nesnimljene; naprosto, cunami dobre muzike tada je najjače hrupio, i mnogi svoju šansu da zabeleže materijal nisu ni dobili. U pančevačkom primeru imamo Florijana mesečara, za koje mi je Livius Pavlov Kudža privatno rekao da je nešto najbolje što je video iz našeg grada (zvuk im je bio na tragu grupe Duran Duran), navodeći njihov nastup u hotelu „Tamiš” 1982. godine. Ako ikada jednom dođete u posed butleg snimka ove grupe (i ako uopšte ikakav postoji), kontaktirajte me.
Televizija u postmiloševićevsko doba bila je nešto najdosadnije u svemiru, mada i inače posle 1990. nije predstavljala ono čemu bi trebalo da služio, a to je da obrazuje naciju. Do u besvest vrteće reklame za četke koje jednim potezom ostavljaju savršen trag, tiganj koji nikad ne zapekne i ostavlja masnoću, terali su te da izvadiš pištolj, upucaš televizor ili samog sebe. S par izuzetaka, radio ni dan danas ništa nije uznapredovao. Da bih uspeo u nameri da nikada više ne čujem „Nedu” od Parnog valjka, ili „Ako su to samo bile laži” od Orkestra, morao bih da se zatvorim u batiskaf i spustim na dno Marijanskog rova. Plejliste sačinjene od svega 30 pesama vrte se decenijama besomučno u krug.
Kvalitetan sadržaj moraš sam da tražiš, nema druge. Nećeš dobiti ništa od države i njenog televizijskog programa, pogotovu ne ovakve i ovde, što bi moglo da ti oboji život i oplemeni ga. Srećom, početkom 2000-ih pojava interneta otvorila je mnoge prozore, a u muzičkom smislu svakako da je YouTube bio najznačajniji. Tek onda dolaze Last.fm, Spotify i Bandcamp. Zato sam ovde kao preporuku izdvojio neke izvođače koji su mogli da dosegnu i trebalo je da postignu više, pritom trudeći se da pokrijem što je više moguće žanrova i republika „po ključu“. Očito je da se moj ukus vrti oko gitarskog zvuka svih pravaca, ali volim da čujem sve ako je zaista dobro. Pa krenimo redom.
1. Mira Furlan i Orkestar Davora Slamniga (Zagreb) – njuvejv, soul
Naša proslavljena glumica bila je izvanredna osoba, ali i svestrani umetnik. Pisac i muzičar iz Zagreba Davor Slamnig je, nakon napuštanja ljubljanskog Buldožera, uz podršku svog orkestra i s Mirom na vokalu izbacio one-off novotalasni (novovalni) LP, koji je danas cenjen raritet među diskofilima. Kroz upliv raznih stilova nakalemljenih na njuvejv, recimo soul i buldožerskog humora u tekstovima, Mira nas provodi kroz gradsku vrevu iz vizure žene, pa je u dobroj meri ovo i konceptualni album. Kao solista je mnogo godina kasnije izbacila još jedan i to na engleskom jeziku, ali veoma neujednačen. Treba pomenuti i njenu saradnju sa lokalnom supergrupom Le Cinema, iz koje bih izdvojio njenu izvedbu „Mama Says”.
2. Grad (Rijeka) – postpank, rok
Riječka scena pravi je mali bastion dobre glazbe, a navešću samo neke primere: Paraf, Mrtvi kanal, Termiti, Xenia, Grč, Laufer, Damir Urban, Fit, Denis & Denis, Ogledala, Let 3… Ako dodamo i Opatiju, onda i Cacadou Look. Izvanredan demo LP „Vrijeme promjena“ iz 1987. danas je prilično teško naći, a zvuk na njihovim sledećim izdanjima nije zvučao ni izbliza tako jako kao na ovom – situacija vrlo slična onoj koju je iskusio Psihomodo Pop, gde se energija s početka delovanja benda nažalost izgubila u produkciji. Kasnije su odmogle i česte personalne promene u grupi, kumujući tome da Grad nikad zaista ne bude prepoznat izvan Hrvatske, mada i dalje diskografski i koncertno aktivni.
3. Panta Šiklja Nafta Bend (Zrenjanin) – bluz parodija
Nenad Pantić, poznat i po aliasu iz naziva, prvi put je izašao u javnost još 1976. na Tribini mladih u Novom Sadu, gde je čitao svoju poeziju koju je nazvao udrilirizam. Po sopstvenom priznanju, devojkama je curela krv iz nosa od smejanja, pa se na nagovor prijatelja krajem te decenije popeo na binu i kao muzičar. Gitaru je jedva nabadao, ali to ga nije sprečilo da kasnije izbaci četiri albuma (koje je danas nemoguće naći, osim nekih kompilacija) u šaljivom bluz-rok fazonu kakav je baštinio Rambo Amadeus, ili npr. novosadski Imperium of Jazz Branka Andrića Andrle. Osobeni, raspojasani humor kojim je ovaj čovek zasmejavao ljubitelje alter scene stoji u suprotnosti sa njegovom životnom sudbinom, pošto je čovek koji je uveo tikvu u rokenrol završio na narodnom kazanu, nakon što je privatizacijom Jugoremedije (u kojoj je 30 godina upravljao viljuškarom) ostao bez redovnih prihoda. Vrlo zrenjaninski.
4. Svetlana Makarovič (Maribor) – šansona, vodvilj, avangarda, namenska muzika
Mariborska pesnikinja i aktivistkinja imala je i nekoliko muzičkih izleta na svoje tekstove, počevši od albuma „Nočni šanson” objavljenog 1984. godine. Koliki je ovo raritet govori i podatak da ga ni nemate celog za pronaći bilo gde na internetu. Svetlana svira klavir, i njen opus najviše podseća na Pavla Minčića, ali je mračnije nijansiran. Bavila se i komponovanjem muzičkih podloga za pozorište i film. Sa njenog prvog i najuspešnijeg albuma, izdvojio bih reprezentativne numere poput „Jasmin”, „Balada o T.” i „Norci so zunaj”. Ako bar malo baratate slovenačkim jezikom, prosim lahko poslušate tukaj.
5. Zvijezde (Sisak/Zagreb) – njuvejv, rokenrol
Renato Metessi, sin Venecijanca (Venecijanera?) i purgerke, ušao je u svet muzike vrlo rano, kao diskofil koji je od malena skupljao singlice i išao na koncerte, a i privatno slušao sve – od Rolingstonsa do Himze Polovine. Prvi autorski iskorak napravio je sa grupom Patrola, i njihov najveći hit „Ne pitaj za mene” stvorio je utisak kod ostalih članova da mogu bez njega. Ta loša procena olupala ih je na prvoj krivini, i njihov drugi album nikada nije objavljen zbog niskog kvaliteta. On zatim u Sisku, na poziv članova sveže rasformiranog Daska benda (imali pre toga svega jedan objavljen singl), dolazi kao kompletan autor, nakon čega snimaju prvi album. Potom se vraća u Zagreb, i sa izmenjenim postavama snima još dva, na kojima su zabeleženi vanvremenski hitovi „Nikol”, „Mjesto pod suncem” i „Pravovjerni plesači”. Bend polako kreće silaznom putanjom, Metessi se zatim seli u Australiju, ali se vraća i zauvek ostaje u Zagrebu. Iako i dalje svira i objavljuje (furajući se najviše na Brusa Springstina), Renči nikada nije uspeo da izdigne svoje Zvijezde na nivo Prljavaca, kojima je često bio predgrupa i s kojima je inače i privatno drugovao.
6. Kisiti (Kumanovo) – darkvejv, sintpop
Najsvežija stvar na ovoj listi je iz Makedonije. Pobednici zaječarske gitarijade 2017. projekat su braće Kraljevski, koji su zatim dve godine kasnije krenuli na regionalnu turneju. Njihov zaista veći prodor desio se 2022. sa hitom „Eho”, u vreme kada autotjun i tekstovi koji slave najniže ljudske porive gospodare muzičkom scenom. Njihovo prvo i do sada jedino izdanje je EP sa šest pesama u indipop maniru Petera Gabriela ili Depeche Mode.
Nastavak teksta možete pročitati ovde
Na nosećoj fotografiji Zvijezde
Dušan
Podržavam ideju, iščekujem nastavak.