Kako jedan Arhijerej ne treba da služi svetu liturgiju

Pančo Pravedni, u ekskluzivnoj ispovesti za naš sajt, svedoči o svojoj poseti poznaniku zaposlenom Patrijaršiji, dan pre poslednjeg, januarskog boravka Vladimira Vladimiroviča u zemlji Srbiji, tokom koje je saznao mnoge zanimljive stvari o odnosu vladike Nikanora i pravoslavnog sveštenstva u Eparhiji banatskoj, ali i o drugim događajima iz crkvenog života

Pančo Pravedni
Objavljeno 08.04.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Sledi nastavak priče „Nečasne rabote Nečastivog u Eparhiji banatskoj”, koju možete pročitati ovde

I samo što dokument naslovljen na Patrijarha lično dotače sto, uđe u prostoriju moj poznanik nije-sad-važno-kako-se-zove. Kaže on „izvini Pančo, samo trenutak, nešto se iskomplikovalo sa braćom Rusima, dolazi nam Vladimir Vladimirovič sutra, hoće da poseti Hram Svetog Save, a ona bena samozvani vojvoda Šešelj navalio da se sa njim sretne”, priča nepitan, vidim da ništa ne sumnja, ja se pravim blesav, kao nema veze, sedim čekam ga, imam vremena, protest za Olivera je tek u šest. „Nema problema, nije-sad-važno-kako-se-zove, samo završi ti taj posao, nije oglavu, što se kaže”, odgovorim ja, a sve se nadam da će da se zadrži još malo, da pročitam tekst do kraja. „Hoćeš još jednu rakiju?” pita, i ne sačekavši da prihvatim, sam prinosi flašu, onu ukrasnu, usku na vrhu, ne znam kako se zove. Skidam čep, sipam šljivku, a on izlazi iz kabineta s „odmah ću da se vratim” na usnama, „ne žuri, sve OK”, uzvraćam.

Čim je zatvorio vrata, ja uzimam papire nazad u ruke…

„Zlostavljanje sveštenika Eparhije banatske od neuropsihijatrijskog slučaja Episkopa Nikanora vidljivi su u svakom novom danu jer Njegovo povereno mu sveštenstvo proživljava strašne traume, pogotovo kada služe liturgiju sa Episkopom Nikanorom jer ovakvo Arhijerejsko služenje koje demonstrirta Episkop Nikanor u svojoj Eparhiji nezabeleženo je u istoriji SPC, pa ono izgleda ovako:

1. Možete li zamisliti kakva je agresivnost Episkopa Nikanora koji na sopstvenoj Arhijerejskoj liturgiji pred punim hramom vernog naroda zbog ne blagovremenog prinošenja knjige svom mladom đakonu iscepa kompletnu đakonsku odeždu svojim Vladičanskim svetim rukama.

2. Možete li zamisliti kako je oboleo episkop Nikanor kada u svojoj histeriji, agresivnosti i neviđenom ludilu na Arhijerejskoj liturgiji lupa po prestolu Božijem pesnicama i u tom svom besu mlateći rukama obori Sveti Putir prolivši Hristovu krv i telo po Svetom Antimisu a onda kada shvati šta je učinio počne da se lažno izvinjava kroz Njemu svojstvene manipulacije kao da se ništa strašno nije dogodilo, dok skamenjeni sveštenici stoje ne verujući svojim očima šta Episkop Nikanor čini vidno uznemireni stresirani i zastrašeni kupe Hristovo telo i krv sa Antimisa.”

Ah, kakve su ovo reči „neuropsihijatrijski slučaj”, „oboleo”, „histerija”, „agresivnost”, „ludilu”, ne priliče svetim ljudima, pa ovo kao da pišu neki uličari s namerom da opanjkavaju i kompromituju našeg časnog vladiku. Ono, jeste on čovek malo preke naravi i kratkih živaca, ali kakve saradnike ima, da Bog sačuva, nije ni čudo. Htedoh da vidim ko piše ovaj pamflet, ali rek’o de da idem po redu, stranicu po stranicu, pasus po pasus, red po red, reč po reč…

„3. Možete li zamisliti kako izgleda arhijerejska liturgija kada mu se blagovremeno na liturgiji ne doda časni krst onda usledi histerično vikanje na najstarijeg protu a krst Gospodnji završi bacanjem iz ruke Episkopa Nikanora na olatrski pod.

4. Možete li zamisliti kako je na Arhijerejrskoj liturgiji sasluživati kada Vas nadležni Episkop Nikanor sa kojim služite u Svetoj tajni Evharistije gađa kopljem onim kopljem kojim su probodena rebra Hristova samo zato što to koplje sa ubrusima nije blagovremeno donešeno na Sveti Presto pre samog Svetog pričešća.

5. Možete li zamisliti kako izgleda početak Arhijerejske liturgije kada Episkop Nikanor u besu i histeriji šutira svojom nogom stolicu na kojom je sedeo dok su pojana blažena, samo zato što ta stolica nije blagovremeno sklonjena kada je On ustao a to verni narod sa čuđenjem posmatra.

6. Možete li zamisliti kako izgleda litija oko Hrama na Hramovnoj slavi u Starčevu kod Pančeva na Sv.Pantelmojna 9 avgusta kada pred čitanje Svetog Jevanđelja leti i kotrlja se Mitra po porti samo zato što blagovremeno nije prihvaćena jer Episkop Nikanor jednim prstom skida Mitru sa glave a onda sledi Urlikanje.”

Fotografija nastala tokom jedne od ranijih poseta Panča Pravednog Vladičanskom dvoru u Vršcu (Pančo zviri iza zavese)

Ne, pa to se ne može zamisliti, takav javašluk i neodgovornost, pa na šta ovo liči, od ovih đakona i saslužitelja niko ništa ne radi valjano, a onda im Episkop kriv što insistira da sve bude po pravilima, pomislih. Sipam još jednu rakijicu, lepo pali niz jednjak, odlično je opravio otac Efimije, svaka mu čast. Ništa ne rade blagovremeno, pa im smeta što ih Nikanor prekoreva. Dobro, možda povisi glas tu i tamo, otme mu se neodmerena reč, ili mu poleti ruka, ali kako drugačije u red da ih utera?

Uhvatih gde sam stao:

„7. Možete li zamisliti kako izgleda osvećenje temelja budućeg Hrama u Jabuci u poslepodnevnim časovima kada Episkop Nikanor u bahatosti svojoj, besu neopisivoj ljutnji i histeriji po nama ničim izazvanoj dok čeka da mu se doda maslinovo ulje da stavi gramatu u to ulje izgovara reči „da imam bombu sada bih je ovde bacio„

8. Možete li zamisliti kako izgleda veliko večernje bogosluženje uoči Krstovdana kada Episkop Nikanor uzima od mladog đakona kadionicu i tom istom kadionicom u sred hrama u Vršcu gađa istog u predelu tela.

9. Na rukopoloženju đakona u Sečnju tog istog đakona Episkop Nikanor gađa knjigom samo zato što nije na vreme prineo knjigu na čitanje Episkopu.

10. U mestu Samošu Episkop Nikanor prekida liturgiju koju služi nadležni sveštenik tako što lupa pesnicama o presto uz urlikanje i dranje na njega u kome nadležni sveštenik toga mesta doživljava takav stres da više nije mogao da nastavi da služi i dovede do kraja Svetu liturgiju.

Izveštavamo vas da ovakvih i sličnih primera u eparhiji banatskoj imate koliko god želite da bi se mogla napisati cela knjiga koja bi za naslov imala „Kako jedan Arhijerej ne treba da služi svetu liturgiju”.

Odlažem hartiju, podižem pogled, bacam ga kroz prozor, u januarsku hladnoću, na Konak knjeginje Ljubice, niz Kosančićev venac i obronke Kalemegdanskog grebena. Auu, zavera protiv našeg Nikanora je daleko šira nego što sam u prvi mah pomislio. I samo što spustih pogled da potražim sledeći red, zazvoni mi telefon, hvatam se za aparat, vidim zove me Sveta, to mi je dobavljač koka-nosilja, imamo neki biznis, da vas sad ne zamaram time. „Zdravo Sveto, ne mogu sad da pričam, u Patrijaršiji sam, čekam da me primi Irinej, javiću ti se kasnije”, izgovaram i prekidam vezu, kao u žurbi sam, ne mogu da razgovaram. Nisam ni saček’o da on išta kaže, nisam puno ni slag’o, a ostaviće utisak, mislim se, nije greh, samo sam malo preterao, ionako živimo u vreme „alternativnih činjenica”, što bi rekli teoretičari…

(Šta je bilo posle čitajte uskoro u novom nastavku ove priče iz neobjavljene zbirke „Doživljaji Panča Pravednog”)

Autor noseće fotografije ikonostasa u Vladičanskom dvoru u Vršcu Pavle Marjanović

Ostavi komentar

  • (not be published)