Gospođa Mišković me je, nakon više od mesec dana čekanja na slobodan termin, uz neki usiljeno ljubazan osmeh i pitanje da li sam za kafu, nekako nestrpljivo primila u svom kabinetu u upravnoj zgradi „Dečje radosti”. A kabinet, šta da vam kažem, nema majke i oca koji ne bi poželeli da im Ilijana ne uzme dete u krilo u takvom ambijentu…
PANČO PRAVEDNI: Ilijana, možemo po imenu, nadam se da se ne ljutite, dakle, da li ćete se prijaviti na ponovljeni konkurs? Drugim rečima, koja su vaša očekivanja od ove izborne procedure? I imate li uopše podršku zaposlenih?
ILIJANA MIŠKOVIĆ: Naravno, konkurisaću i naravno da imam podršku, pre svega od moje strine Tatjana Božić, većnice za obrazovanje, pa od celog Gradskog odbora SNS-a, a uživam i čika Nikolino poverenje, on se pita za ovakva imenovanja… Imam punu podršku zaposlenih iz redova naprednih članova, a i onih koji će to tek postati. Onda, računam na sve one koji će preći sa SBB-a na MTS, kao i na zaposlene koji plaćaju stranci apanažu u formi članarine, pa naravno, glasaće da bi im produžila ugovor. Očekujem da će i ostale koleginice, kada budu videle kako su se ove snašle, poželeti da se učlane i da postanu moje navijačice, a eto i meni pozitivnih poena kod viših partijskih funkcionera kad oni budu videli koliko sam im sigurnih glasova donela.
PRAVEDNI: Očekuje vas sednica Vaspitnog veća, na kojoj će se svi zaposleni izjasniti tajnim glasanjem o kandidatkinjama. Da li ste sigurni da će svi zaposleni članovi stranke na koje se pozivate, glasati za vas?
MIŠKOVIĆ: Ne brinem se za to, oslobodila sam memoriju na mobilnom telefonu da bude mesta kada budem primala fotografije glasačkih listića na kojima će biti zakruženo moje ime, bar to znaju kako se radi, naučili su na prethodnim pravim izborima. Drugo, znaću tačno stanje prilikom brojanja listića, moraće da koriste hemijsku olovku crvene boje. Ako i ne krene kako je planirano, sve to nije bitno, lako ću poništiti i glasanje i konkurs ako mi ne bude odgovarali rezultati. Uostalom, ko pita zaposlene, njihovo mišljenje ništa ne znači. Upravni odbor je moj, mislim naš, mislim snsovski…
PRAVEDNI: Nije li neobično da taj vaš status v. d. direktorke-povratnice, a pre toga pomoćnice, tako dugo traje? Imali ste i neku malu pauzu, nešto oko godinu dana, u obavljanju ove važne funkcije?
MIŠKOVIĆ: Da, da, prvo sam od 2019. do 2020. godine bila pomoćnica v. d. direktorki Snježani Milković, koja je ničim zasluženo obavljala tu veoma važnu funkciju, mislim, bilo je OK… Malo je bilo problema sa onim mobilnim telefonima, ali je to rešeno, sredila sam joj da završi na sudu i da dobije krivičnu prijavu. Godine 2020. postala sam v. d. direktorka, konačno glavna, pa sam mojoj pomoćnici Ljiljani Vojnov zaposlila ćerku. Zamislite kako je lepo biti ja, sve vreme sam kao v. d. direktorka bila na ugovoru na određeno. Nekako sam izdržala šest meseci, onda je 2021. godine Ljilja postala v. d. direktorka, pa mi je vratila uslugu i primila me u stalni radni odnos, a ja postala njena pomoćnica! Ha! Lako je biti ja! Napravila sam pauzu godinu dana zbog nekih privatnih razloga, ali sam radila od kuće, za sve sam se pitala, ništa nisu znali da urade bez mene… Sačekala sam da i Ljilju pošaljem u zaborav i evo, sada sam ponovo tu, jača nego ikada. Poništila sam prethodni konkurs zbog nekih proceduralnih grešaka, pa sam raspisala nov… što se kaže „Moć je uvek dobra, a najbolja je kad je neograničena…”
PRAVEDNI: Da li mislite da u PU „Dečja radost” postoji još kandidata koji bi mogli da rade taj posao bar deset odsto uspešno kao vi?
MIŠKOVIĆ: Koješta! Pitanje vam je nepristojno, skoro neumesno! Ko god mene poznaje zna da ja uvek govorim da za ovaj posao niko nije sposoban osim mene… Da je potreban neki izborni slogan ja bih lansirala svoj „Udri, obori, Ilijana uz MTS i SNS postoji”. Da li mislite da mene može neko da pobedi? Svašta, pa ceo SNS Pančevo je uz mene, Šef misli da sam nezamenljiva, ali dobro, o tome sam već pričala.
PRAVEDNI: Ipak, neke zainteresovane krugove u gradu zabrinula je informacija da vaši zaposleni kradu naftu i da zato deca nemaju grejanje u vrtiću „Petar Pan” na Misi? Čak ste i krivičnu prijavu podneli?
MIŠKOVIĆ: Ne, nikada nisam rekla zaposleni, rekla sam NN lice… Pa ne znam šta zaposleni rade vikendom, imaju ključ od vrtića, možda ponesu crevo i kantu, teška je zima, kriza koja ometa ekonomskog tigra da bude još snažniji. A i ne može se reći da nismo mislili na njih i na decu, naložila sam da im se pošalju ćebići da ih stave pod vrata i prozore, da bolje dihtuju. Čista energetska efikasnost!
PRAVEDNI: U istom vrtiću tri puta nedeljno držite privatnu školicu sporta „Skočica”. Za taj rad verovatno uzimate nadoknadu, pa mislim, zar to nije sukob interesa, s obzirom na to da ste v. d. direktorka?
MIŠKOVIĆ: Ma neeee, ja to radim za našu decu, pa rekli su mi da je sve to OK, pa mislim, ne znam, strina je rekla da je sve super, mnogo sam angažovana, sve to ide u zajedničku kasu. Ujedno, održavamo zdravlje i vitku liniju, pa stvarno nije u redu da se smrzavamo tamo, a toliko plaćam naftu, naravno ne svojim parama, nego ustanovinim.
PRAVEDNI: Da li biste potvrdili ili demantovali informaciju da vaša pomoćnica Verica Božić zove zaposlene i preti im da moraju da potpišu ugovor sa MTS-om? Da li je to način na koji mislite da možete da steknete podršku? I znate li da je to protivzakonito?
MIŠKOVIĆ: Zakon, koji zakon, pa mora da se plati zaposlenje, pa uhlebila sam tolike ljude, naše članove, moraju da vrate, pa meni, pa većnici strini Tanji, pa Đuri Topaloviću, pa toliko se čovek trudi da ih dovlači iz Omoljice, autobisima, pa uostalom, suprug moje pomoćnice se trudi, on vozi te autobuse.
PRAVEDNI: Ali u Nacionalnoj službi za zapošljvanje, na birou rada ljudi koji su završili potrebne škole čekaju posao, neki godinama, neki ga nikad ne dočekaju.
MIŠKOVIĆ: Članovi SNS-a se ne prijavljuju na biro, mesne zajednice su naši biroi. Ko se kako pokaže i pruži više od onog što se traži, taj nema šta da brine, uhlebljen je. Pa mislim, tako mi kažu… ja radim samo ono što mi kažu, strina Tanja, čika Miša Marković, čika Đura Topalović, čika Nikola… Mislim, ja poštujem starije, radim šta mi se kaže. Ima i kada me glava boli. Ionako ja ovo nisam ništa htela, sve sam naterana, kada niko drugi sem mene nije sposoban, samo ja ovako mogu da radim. I, rezultati se vide – nema više mesta za stolice u upravnoj zgradi, zaposleni sede jedni drugima na glavama, spremačice kupuju diplome za sestre, sestre kupuju diplome za vaspitače, eto ko nama brine o deci, bruka jedna, šta ću jadna ja… zato sam se i prihvatila da rešim ovaj javašluk. E zato zaposleni moraju da idu na mitinge podrške, oni i jesu za maltretiranje kada ćute i za njih je bolje da ćute.
PRAVEDNI: Da li su po vašem mišljenju zaposleni zadovoljni svojim statusom i finansijskim stanjem, imajući u vidu da je u vašoj ustanovi plata ispod proseka i za Pančevo i za Srbiju?
MIŠKOVIĆ: Naravno da jesu, dobijaju i više nego što su zaslužili. Zato smo pomoćne radnike tužili, da im što više para otmemo, jer znate kako kažu, što više daš čoveku on je sve gori, a kada mu uzimaš on je zahvalniji… Divno sarađujemo, svi me vole, harmonija.
PRAVEDNI: Uz zahvalnost za izdvojeno vreme, na kraju, da rezimiramo: Ako prođete na konkursu za izbor direktora, na čemu će se vaš mandat zasnivati, koja je vaša vizija razvoja predškolstva u Pančevu? Po čemu će vas sugrađani pamtiti?
MIŠKOVIĆ: Aaa, ma ne mislim ja o tome… Imaju strina i čika Nikola plan za to. Redovno će me informisati šta trebam da radim, ja jedna veoma snalažljiva i saradljiva osoba. I poslušna, a to se vrednuje. A sada me izvinite, moram da žurim, nemam više vremena, čeka me Ivan Tešić da sadimo drvo u vrtiću „Pupoljak”, a potom idem na autobus, pa za Sombor, da odam poštu žrtvama NATO agresije, pa onda brže-bolje da probam da stignem na zabavu povodom dana ustanove. Koliko to košta? Platila sam je samo oko 500.000 dinara za 250 osoba, sitnica!
