Dovršetak priče o direktoru policije

Direktor policije se pravovremeno stavio na jednu stranu. Štitio je svoj lični interes, umesto da štiti vladavinu prava. Sa sobom je na tu stranu poveo najmoćniji državni aparat prinude koji čine bezgranično posvećeni pojedinci, ekspertske službe, naučne metode, savremene tehnike, sofisticirane tehnologije, baze podataka i najpoverljivijih informacija. Sve je to jednim pokretom otrgnuto iz ruku vladavine prava i kao na tacni predato zloupotrebljenoj političkoj moći

Objavljeno 19.08.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Dovršetak priče o direktoru policije odnosi se na njegovo penzionisanje koje je usledilo tri godine kasnije.

„Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je u sredu uveče da će predložiti Vladi Srbije da razreši funkcije direktora policije Milorada Veljovića.” Kako sada to? Sada može da se smeni direktor? I napokon: 31. 12. 2015. godine pošto je ispunio uslove za penzionisanje, Vlada je razrešila dužnosti Milorada Veljovića. Dan nakon smene postao je savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za regionalnu i nacionalnu bezbednost. Kao što smo videli u prethodno navedenim komentarima, to je kod nekih izazvalo čuđenje.

Opis penzionisanja daje nam Radio Slobodna Evropa: „Čudna smena Milorada Veljovića, šta je tu čudno?”[1] Ovu smenu prokomentarisali su Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije i Momir Stojanović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti i bivši direktor Vojnobezbednosne agencije.

– Zoran Mijatović kaže da tačno ne zna koji bi mogli da budu razlozi za razrešenje Milorada Veljovića: – Neuobičajeno je da čovek za kojeg se smatra da je završio radni vek ide na još odgovorniju funkciju. Bar po meni (…) Ili je savetnička funkcija kod premijera više neka virtuelna funkcija i zahvalnost za nešto što se učinilo dok ste bili na položaju. (…) Ali jedan cirkus koji je do sada trajao dobio je svoju završnicu. I mislim da je dobro što je njegova završnica u kabinetu premijera. Jer je iz kabineta premijera i duvao vetar kada se događala ta praktično cirkusijada oko njegovog nameštenja, raznih kandidata, i tako dalje. Bilo je tu mnogih ljudi koji su konkurisali. Tadašnja izjava ministra Ivice Dačića da je Veljović njegov izbor bila je netačna. Veljović je bio izbor premijera i sada je i ovo što se događa isključivo izbor premijera. Ne trebatu biti mnogo pametan i tražiti neke posebne razloge. Jedan čovek u ovoj Srbiji odlučuje o svemu, pa i o tome kada će ko biti postavljen i smenjen.

– Momir Stojanović rekao je da događanja oko razrešenja Veljovića čudno zvuče. – Ne znam šta je u pitanju pa je gospodin Veljović postao savetnik za regionalnu i nacionalnu bezbednost. Mislim da za tu funkciju ima mnogo kvalitetnijih ljudi. Ne mislim pri tome da gospodin Veljović neće obavljati tu funkciju kvalitetno. Ali ako gospodin Veljović ispunjava uslove za penziju, onda ga treba penzionisati. A ako ne ispunjava uslove da obavlja svoju funkciju, onda javnosti treba saopštiti da je smenjen. Tako da meni ostaje nejasno da li je on smenjen ili penzionisan. A sada je još imenovan za savetnika. U najmanju ruku, zadržavam pravo da mi tu neke stvari nisu jasne.”

Dve godine kasnije, 15. 9. 2017. novo imenovanje nekadašnjeg direktora umnogome pojašnjava celu priču: predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao je Veljovića za savetnika za bezbednost.

* * *

Sve navedene činjenice ukazuju da se direktor policije pravovremeno stavio na jednu stranu. Štitio je svoj lični interes, umesto da štiti vladavinu prava. To je učinio u svom punom kapacitetu, ali je sa sobom na tu stranu poveo najmoćniji državni aparat prinude koji čine: bezgranično posvećeni pojedinci, ekspertske službe, naučne metode, savremene tehnike, sofisticirane tehnologije, baze podataka i najpoverljivijih informacija. Sve je to jednim pokretom otrgnuto iz ruku vladavine prava i kao na tacni predato zloupotrebljenoj političkoj moći. Koliko god da je zlo moćno, ne pristaju svi da mu bespogovorno služe. Pojedinci mu se odupiru. Time trpe štetu, podnose poniženja, nipodaštavanja i degradacije, ali prkose. Građani to ne znaju.

– Pa šta ako građani ne znaju, briga ih i da znaju – oglasi se Vedeta, pa nastavi – ja i na to mislim. Rekla sam već jednom da ništa ne prepuštam slučaju. Staviću MUP pod totalnu kontrolu. Ceo MUP!

Kako su to radile prethodne vlasti? Kako su radile, tako su i prolazile. Sve su smenjene. Vedeta se na njihovim, a malo i na svojim greškama, učila i naučila. I najdalje od svih otišla. Sve su bile zadovoljne ministarskim mestom, a ostala niža ali bitna mesta su popunjavale kako su stigle. Sada se otišlo korak dalje. Odstranjen je svako za koga se i posumnjalo da će misliti svojom glavom.

– Ma šta se tu toliko mlatimo sa mupovcima, sve se nešto femkaju, kao hoće sve da rade kako kažemo, ali da se zakon poštuje.
– Jes vala, tako bi i moja baba znala da radi; nego da mi rešimo po kratkom postupku.
– Da ubacimo naše ljude?
– Ali oni o policijskom poslu pojma nemaju.
– Pa šta, oni i ne treba da rade.– Pa šta će onda u MUP-u?
– Da ne daju mupovcima da rade.
– Ahaa, sad mi sve jasno
.

Kako ćemo MUP-om vladati? Da li će se on tek tako dati? Naravno da takav cilj nije jednostavno ostvariti. Onaj ko to ozbiljno želi, brižljivo će pripremiti „Strategiju vladanja MUP-om” na osnovu koje će doneti plan, a onda pristupiti njegovom izvršenju. Šta piše u tom planu? Prva mera je filtriranje zatečenih kadrova. Neposlušne odmah odstraniti, smeniti i što dalje oterati. Poslušne na probu staviti i tražiti da se dokažu i iskažu da li im je zakon i vladavina prava opredeljujući stav ili je to kooperativnost, razumnost, spremnost da uživaju u plodovima, benefitima i privilegijema vlasti i spremnost da za njen račun pogaze vladavinu prava? Neopredeljene držati po strani, posmatrati ih pa kako se pokažu i dokažu, tako se prema njima odnositi. Da bi kadrovska faza plana bila uspešno utemeljena, potrebno je učiniti i dodatne intervencije – u MUP ubaciti naše ljude, dokazane. Kadrovska kombinatorika se dopunjuje i čuvenom, nikada prevaziđenom tzv. negativnom selekcijom kadrova. Malo joj je pažnje u javnosti, a posebno u njenom naučnom delu, posvećeno. Jednostavno, na neka bitna mesta postaviti nesposobne i nedorasle ljude. Oni svakako neće posao obavljati na način kako je to potrebno, ali je sigurno da neće biti ni smetnja ostvarenju Strategije vladanja MUP-om.

Nakon toga usledilo je direktno uvođenje stranačkih ljudi u MUP. Prava pravcata stranačka ćelija preuzela je glavnokomandajuću funkciju u kriminalističkoj policiji. Bez ikakvog skrivanja, bez pretvaranja ili kamufliranja, ali što je još čudnije, i bez ikakve reakcije javnosti.

Takvim pripremnim radnjama, MUP je bio spreman da se otisne beskrajno daleko od vladavine prava. Sve dok se brod toliko daleko na pučini okeana političke korupcije nije otisnuo, da se ni dvogledom nije mogla videti vladavina prava. Kritički nastrojeni mogli bi da kažu da su moje tvrdnje preterivanje i da zloupotrebe u sistemskom obliku nikako ne mogu da se dese, a posebno ne režimu koji bukvalno svakodnevno ubeđuje svoje podanike da je najpošteniji, čak pošteniji od teorijski najpoštenijeg. Prihvatam kritički sud, on je svakako potreban.

* * *

Reizbor direktora policije koji je detaljno opisan, ukršten sa borbom koalicionih partnera za prevlast, oblikovao je vladavinu prava kao glinu po volji političke moći. Sve to imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod proklamovane borbe protiv „korupcije i kriminala” i postupanja u skladu sa načelom nulte tolerancije na korupciju. Uporedimo nultu sa prihvatljivom korupcijom. Koja je to količina korupcije koju jedno društvo može da trpi, da sa njom normalno funkcioniše? Društvo je kao sunđer za korupciju, upija je. Kada je korupcija u obliku kapljica, sunđer ih upija neosetno. Jednim potezom sunđer čisti društvo. Kada korupcija dostigne veću litražu, sunđer kao čistač društva počne da biva sve vlažniji dok se sav ne zasiti vodom. Tada, umesto da korupciju briše, on je samo razmazuje širom društva. Imamo li u tom slučaju rešenje? Imamo, ako želimo. Rešenje za to je veći broj sunđera, a ne samo jedan.

U sledećem nastavku, 23. avgusta: Građani vole obmane?


[1]http://moravainfo.rs/2016/01/cudna-smena-milorada-veljovica/ Tekst je preneo sajt Morava info početkom 2016. godine


Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.

Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.

Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.

Ostavi komentar

  • (not be published)