Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
16. Tim br. 11 radio je na predmetu privatizacije pančevačke Azotare – zabluda.
Tim br. 11 radio je na predmetu privatizacije pančevačke Azotare – istina.
Da, baš tako, jedna tvrdnja je istovremeno i zabluda i istina. Ovaj tekst je produkt nepotpunog istraživanje, te ne raspolaže ni jednim zvaničnim podatkom, stoga smo prinuđeni da kao izvor zvaničnih podataka koristimo samo one koje su dostavljeni medijima i javno objavljeni. Analizirajući objave u medijima nismo utvrdili da postoji informacija o načinu na koji je rešena privatizacija Azotare. To ne mora da znači da takva informacija i nije objavljena. Ali, ako zaista nema takve informacije logično se može zaključiti da u predmetu privatizacije Azotare nije ni postupano. Znači da je tvrdnja o radu na predmetu privatizacije pančevačke Azotare – zabluda.
Nasuprot tome, imajuću u vidu da je autor bio član Radne grupe i rukovodilac tima br. 11, raspolažemo podatkom da je sporna privatizacija proveravana. Ako je privatizacija Azotare proveravana, zašto o njoj nema informacija? Možda su provere bile kratkotrajne, možda nije imalo šta da se proverava. Da li su to razlozi odsustva informacija o jednoj od spornih privatizacija? Nasuprot tome postavićemo sledeću hipotezu: Privatizacija Azotare bila je jedna od zanimljivijih. Početne provere samostalno je započela Policijska uprava Pančevo upravo u vreme kada su se dešavale njene štetne posledice, mnogo godina pre Radne grupe. Tim br. 11 (deo iz Čačka) proveravao je vrlo detaljno oko godinu dana, te je utvrđena i zadokumentovana krivična odgovornost većeg broja relevantnih predstavnika nadležnih državnih organa i drugih odgovornih privatizacionih aktera.
Kome sada verovati pitanje je – zvaničnim državnim organima koji uzgred ništa nisu rekli, ili ovde postavljenoj hipotezi? Ukoliko je hipoteza tačna, šta bi to značilo? Možda novi kriminalitet i to još veći od utvrđenog? Tu smo sada negde pred samom crnom rupom političke korupcije. Ona nam je jednom oprostila, ne verujem da će i drugi put!?
Rad na jednoj od 24 sporne privatizacije – pančevačkoj Azotari, operativci PU Pančevo započeli su 2010. godine. Provere u vezi sa privatizacijom vršene su upravo u vreme kada su se zloupotrebe dešavale a štetne posledice nastajale. Inače javnost je o skoro svim nepravilnostima u vezi sa privatizacijom vrlo detaljno informisana serijom napisa u dnevnom listu Blic, koji je preneo donkihotovsku borbu tadašnjeg predsednika sindikata Azotare Branislav Arađana. Sve i doslovno sve nadležne državne organe obavestio je Arađan, ali su svi ostali nemi. Ipak, u vezi sa privatizacijom izvršene su sasvim solidne provere, utvrđena je dobra osnova za nastavak rada na predmetu u sadejstvu sa ostalim nadležnim državnim organima, ali je sve stalo. Uostalom bilo je to vreme kada su se zloupotrebe dešavale u većini bitnih preduzeća, uz blagoslov, sadejstvo, pa čak i lično učešće politike. Iluzorno je bilo očekivati da provincijski operativci spreče političku korupciju u onome što je detaljno isplanirala a vrhovna državna vlast joj dozvolila.
Za te prve aktivnosti političke korupcije možemo da kažemo da su to njeni rani radovi, koji su se u narednim godina razvili do neslućenih kriminalnih visina. Sve se u Srbiji menja i može promeniti, sve nam se samo u ovih zadnjih par decenija i promenilo, samo jedno nikada se ne menja – politička korupcija.
„Specijalna luka” kao „sigurna luka”
17. Posrnula pančevačka Azotara spasena je doslednim postupanjem svih nadležnih državnih organa, posebno Radne grupe – zabluda.
Azotara je vođena pravo u propast, logično tome pala je u stečaj, pravosnažno bankrotirala i prodata! – istina.
Novembra 2012. godine otvorila se nova tema, ime joj je: HIP „Azotara” doo Pančevo, ali daleko od toga da je nova. Razvijala se, posrtala, na kolena padala, uzdizala se, od mrtvog konja kasač postajala, bila uzdanica. Borili se za nju politička korupcija, neformalni centri moći, političke stranke, tajkuni i sitni lopovi jednako kao i glodari.
Preživela je Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), razne neformalne uprave i na kraju, odbranjena, na zdrave noge postavljenja. Primer je uspeha i bitke koju su za nju vodili jednako radnici kao i nadležni državni organi!? Ko je sve o njoj brinuo, tako je trebalo da bude, ali nije. Neko drugi, neformalni centri moći, hteli su nešto drugo – sve suprotno navedenom. Njihova želja ne samo da se ostvarila, nego ni jednog trenutka nije dovođena u pitanje, čak ni kada je Radna grupa u relativno kratkom vremenu uhapsila četvoricu direktora Azotare i više desetina direktora njenih poslovnih partnera.
O Azotari su brinuli brojni nadležni organi, svi kojima je to u opisu posla, pridružila im se i Radna grupa. Nakon povremenog prisustva operativnih radnika u Azotari od 2010. do 2012. godine, usledilo je skoro svakodnevno prisustvo do samog kraja Radne grupe. Trebalo je da to onemogući potencijalne izvršioce krivičnih dela u nameri da joj naude. Reklo bi se da je bila maksimalno zaštićena, što joj garantuje opstanak, njoj i skoro hiljadi radnika i njihovih porodica. Da je sve u našoj zemlji kako nije, tako bi trebalo da bude, ali nije. Zabluda o oporavku Azotare i odbrani od „kriminala i korupcije” konačno je pala u vodu. Politička korupcija sudski je evidentirala još jednu pobedu koja je suštinski ostvarena mnogo ranije. Dana 16. septembra 2018. godine Azotara je otišla u stečaj. Na predlog Ministarstva privrede Privredni sud u Pančevu otvorio je stečajni postupak, a oko 900 radnika ostalo je bez posla.
Blagovremeno je 30. jula 2015. godine osnovano novo preduzeće „Specijalna luka” d.o.o. Pančevo, na istoj adresi na kojoj je i Azotara. U njega je unet deo neopterećene imovine – Azotarina luka na Dunavu. Takođe i direktor u oba preduzeća je isti, na neki način u oba prisutno je jedno vrlo zanimljivo naše JP – kao 100% osnivač novog i kao najveći poverilac starog. Nadzorni odbor novog čini plejada proverenih i već viđenih kadrova, skoro pa specijalizovanih za slično privredno poslovanje. Osim drugih ciljeva novo preduzeća osnovano je i kao „sigurna luka” za zbrinjavanje svih rukovodilaca Azotare. Ni jedan od njih nije ostao bez posla. Nakon stečaja Azotare preuzeti su u novo preduzeće i ostali u radnom odnosu. Za razliku od njih godinama unazad svako slobodouman, koji se borio protiv širokog spektra nezakonistosti ili bar na njih pokušao da ukaže, prošao je kroz golgotu. Najznačajniji je bio borac za spasenje Azotare, sindikalni aktivista Branislav Arađan.
Nakon toga isti sud 18. decembra 2018. g. određuje bankrotstvo stečajnog dužnika, time rešava stečaj. Fantastičan opis svega daje nam lokalni portal www.pancevo.city u tekstu pod naslovom U redu za propast: neka se spremi „Azotara”. Rezultat koji je sud ozvaničio glasio je: Politička korupcija – Azotara 3:0. Usledilo je nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje, sa početnom cenom od 5.800.000.000 dinara. U maju 2021. godine prodata je za 560 miliona dinara. Danas je u vlasništvu jednog od svojih poslovnih partnera, novosadskog privatnog preduzeća „Promist”.
Kontrola legalnosti naplate regresa ili put u crnu rupu političke korupcije
18. Planeta Zemlja nesagledivo je daleko od crnih rupa u kosmosu, pa i Radna grupa – zabluda.
U neposrednoj blizini Radne grupe nalazila se jedna crna rupa – istina.
Zašto je važno posvetiti malo veću pažnju nečemu što na prvi pogled ne privlači pažnju jer deluje suvoparno. Reč je o regresiranju mineralnog đubriva i naplati regresa od države. Iako će opis biti nezanimljiv, nužan je ukoliko želimo da se sa izglednom crnom rupom političke korupcije upoznamo, a ko zna, možda nešto i preduzmemo.
Vlada je preko resorno nadležnog Ministarstva poljoprivrede u tri godine četiri puta regresirala mineralno đubrivo preko uredbi, iako je već postojalo tzv. regresiranje đubriva po hektaru. Već ta činjenica dupliranja budi sumnju. Neka budu zabeleženi osnovni podaci:
Prvo regresiranje 2008. g. u iznosu od milijardu dinara verovatno će ostati u tamnoj brojci kriminaliteta!
Drugo regresiranje – jesenja setva 2009. g. Uredba Vlade o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje mineralnih đubriva za jesenju setvu 2009. Regresira se 100.000 t, izmenjeno na 130.000 t (Sl. gl. RS 91/09) mineralnog đubriva. Regres iznosi 10.000 din/t. Azotara dobija pravo na promet 30.000 t mineralnog đubriva. Pravo na regres imaju nosioci primarne poljoprivredne proizvodnje (bez obzira na površinu zemlje koju imaju u vlasništvu, ili koju obrađuju!) zemljoradničke zadruge – 500 t; poljoprivredna gazdinstva – 100 t, – minimalno 25 t! Promet se obavlja preko Produktne berze Novi Sad, koja za tu uslugu naplaćuje proviziju. Uredba o regresiranju se dopunjuje, pravom na regres dobijaju i državna/društvena poljoprivredna preduzeća.
Treće regresiranje – 17. decembra 2009. g. Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje mineralnih đubriva za zimsko prihranjivanje i pripremu prolećne setve – sredstva za regresirenje azotnih mineralnih đubriva (Sl. gl. RS br. 106/09 izmene 09/2010 i 24/2010.). Ministarstvo regresira 300.000 t veštačkog đubriva, što je izmenjeno na 325.000 t, u iznosu od 1.500.000 dinara izmenama na 1.625.000. Regres: 5.000 din/t. Azotara dobija pravo na prodaju 108.867 t. Pravo na korišćenje (da dobiju regres) imaju zemljoradničke zadruge do 1.000 t, poljoprivredna gazdinstva do 150 t, pravna lica – delatnost gajenje žita i drugih useva – 1.000 t, Instituti za ratarstvo i povrtarstvo čiji je jedini osnivač RS u količini koja ne prelazi 20.000 t.
Četvrto regresiranje – 29. jula 2010. g. Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje mineralnih đubriva za 2010. (sl.gl. RS br.53/2010, 54/2010 i 67/2010.) Ministarstvo regresira (150.000 t) izmenama 210.000 t – regres – 10.000 din/t. Azotara – 80.000 t regresiranog đubriva. Pravo na korišćenje imaju: zemljoradničke zadruge do 1.000 t, – Fizička lica, nosioci poljoprivrednog gazdinstva do 150 t, – Pravna lica čija je pretežna delatnost gajenje žita i drugih useva do 800 t (izmenama 500 t i izmenama 2.000 t), – instituti za ratarstvo i povrtarstvo čiji je jedini osnivač RS u količini koja ne prelazi 20.000 t (izmenama 5.000 t i izmenama 20.000 t).
Azotara nije bila učesnik prvog regresiranja 2008. godine. Ono je bilo ekskluzivno pravo samo jednog privatnog preduzeća. Već sledeće godine i dalje (iz nekih razloga) omogućeno je da veći broj preduzeća a ne samo jedno da može da bude dobavljač regresiranog đubriva i korisnik regresa. Azotara je takvu mogućnost iskoristila u sva tri preostala regresiranja, na koji način je to učinjeno, videli smo.
Dobro je da država pomogne poljoprivredi, ali je to širok pojam. Kome tačno pomoć najviše treba? Onima koji su na izdisaju, kako bi ih održali u životu, ili onima koji se na poljoprivredi bogate, kako bi još bogatiji bili? Mislimo da možemo da se saglasimo da najugroženijima treba pomoći. Sledeće pitanje je u čemu pomoći i na koji način? Malim poljoprivrednim gazdinstvima (PG) i zadrugama (ZZ) treba pomoć u svim agrarnim inputima. Neka bude da izbor kome ćemo pomoći vežemo za obradu zemlje (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo). I njima sve treba, ali šta najviše? Neka bude ono što je neformalni centar moći odabrao – mineralno đubrivo. Sada bi valjalo konsultovati struku. Tačno je da jedan deo poljoprivrednika ne koristi mineralno đubrivo u dovoljnoj meri. Ali je i tačno da jedan deo taj input koristi prekomerno i pogrešno. Što znači da ćemo onima koji u primeni veštačkog đubriva greše pomoći da još veću grešku naprave. To bi bilo isto, kada bi svakom građaninu sa ciljem poboljšanja krvne slike dali subvencije na kupinu i borovnicu, iako problem sa krvnom slikom nemaju svi. Takvo „poboljšanje” nekome može ozbiljno da naruši zdravlje. Šta će struka reći? Sa interesima političke korupcije struka se kosi, te je bila suvišna, niko je ništa nije pitao.
* * *
Ovaj tekst deo je knjižice koja predstavlja nastavak edicije započete naslovom Oči u oči sa političkom korupcijom. Između njih nalazi se knjižica koja će, ako Bog da a dobri ljudi pomognu da se objavi, imati naslov Žmureći sa političkom korupcijom.
Vreme je da se setimo dana kada smo kao društvo imali šansu da ojačamo vladavinu prava. Radna grupa MUP-a za 24 sporne privatizacije osnovana je 4. septembra 2012. Šta se dešavalo u proteklih deset godina? Desilo se i još uvek se dešava, suprotno očekivanjima. Politička korupcija i zloupotrebljena politička moć razvili su se gotovo do savršenstva, bacajući senku na događaj koji je trebalo da bude kamen temeljac za Srbiju bez kriminaliteta.
Oni kojima ovaj tekst neće prijati, a takvih će biti, slobodno mogu da shodno svom poimanju vladavine prava zamene mesta vrednosnim stavovima zabluda / istina.
Nadajući se da će nas ova knjižica bar za malo približiti vremenu u kome će od otkrivanja političke korupcije strepeti oni koji su je počinili, a ne oni koji su je otkrili.
Autor
Naslovna fotografija je snimak ekrana nastao tokom emitovanja jednog od medijskih izveštaja
o promociji publikacije 5. septembra 2022. godine u Beogradu
U utorak, 27. decembra: Kako je korumpirana borba protiv korupcije
