Banatska vina – vina rafiniranog stila

Uzgajanje vinove loze i negovanje vinske kulture dugo živi u banatskoj ravnici i seže daleko u prošlost. Koliko su priznata pančevačka vina danas, kako izgleda izgraditi jednu vinariju i u kakvim najtananijim detaljima se kriju tajne kvalitetnog vina garažnih vinara?

Jovana Svirac
Objavljeno 07.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Banat u pogledu uzgajanja vinove loze ne izostaje za našim prvim vinogradarskim oblastima, napisao je pre bezmalo stotinu godina dr Nikola Milutinović u svom svojevrsnom vodiču – Naše varoši: Pančevo. Tada su se kao glavni gradovi za proizvodnju vina izdvajali Vršac i Bela Crkva sa okolinom. No, tvrdio je Milutinović da ni pančevačka vina nisu loša. Austrija ih je nekada uveliko tražila i izvozila, ali ih je i mešala sa svojim domaćim proizvodima.

U to vreme, na početku dvadesetog veka, Pančevo je imalo oko 800 lanaca pod vinogradima. Polovina je bila u posedu Srba, dok je druga polovina pripadala Nemcima. Među vlasnike većih vinograda ubrajali su se, između ostalih, Koršoš i Širka, Aleksandar Hajzer, Vajfert, Mita Đ. Palić i sin, Pera Miloradović, Mila i Stevan Karavla. Te 1922. godine, stara vina su se mogla kupiti po ceni od pet i šest dinara po litru, dok je novo, mlado vino stajalo četiri i pet dinara.

Pančevo danas nema toliko živ vinogradarski život kao nekad, ali i dalje neguje tradiciju uzgajanja vinove loze i pravljenja kvalitetnih vina – cenjenih i nagrađivanih. Takođe, zahvaljujući trudu vinara, vinogradara i ljubitelja vina okupljenih u udruženjima, neguje se i širi vinska kultura.

Izgrađivanje ukusa – preduslov za kvalitet

Već dugi niz godina u našem kraju postoje udruženja vinara i vinogradara. Jedno od poznatijih, „Sveti Trifun”, nalazi se u Dolovu. To udruženje broji oko 60 članova iz različitih mesta, a osnovni cilj mu je popularizacija gajenja vinove loze i pravljenje vina na tradicionalan način.

Pored predavanja o vinarstvu i vinogradarstvu, u redovne aktivnosti članova „Svetog Trifuna” ubraja se i obilazak vinogorja i vinskih podruma, kao i učešće na sajmovima vina. Međutim, ono po čemu je ovo udruženje na posebnom glasu jeste organizacija Vinarijade u Dolovu, koja postoji punih 20 godina.

Pančevačko udruženje vinara, vinogradara i ljubitelja vina „Orfelin” izniklo je iz dolovačkog društva, a osnovano je 2012. godine. Kao važna, možda i najvažnija delatnost ovog društva izdvaja se edukacija članstva.

Svetozar Topić, predsednik „Orfelina”, kaže da se od osnivanja organizacije do danas njihova vina ne daju prepoznati:

–  Kvalitet naših vina je neuporedivo bolji. Imamo dobru saradnju sa docentom Aleksandrom Petrovićem sa Poljoprivrednog fakulteta, sa njim se družimo najmanje jednom godišnje. On nam daje savete, komentariše naša vina javno. Na taj način izgrađujemo sopstveni vinski ukus, a usput dobijamo i predloge kako da naša vina popravimo.

Osim vinara i vinogradara, „Orfelin” okuplja i ljubitelje vina. Članovi se po dobrom starom običaju sastaju u prostorijama Mesne zajednice „Gornji grad” svakog prvog utorka u mesecu. Tu kroje planove za budući rad i degustiraju vina. Redovno, bar tri puta godišnje obilaze vinarije po Srbiji, a dosad su organizovali i tri festivala vina, dok je Grad prepoznavao važnost statutarne obaveze ovog društva – širenje vinske kulture u Pančevu i okolini.

Udruženje čini dvadesetak članova, a ovi vinari proizvode od 100 do 15.000 litara godišnje. Pored Milana Lalića, koji se jedini ozbiljno posvetio toj delatnosti, među malim vinarima se nalaze Svetozar Topić, Ljubiša Kolarić i Đura Mirković sa svojim podrumima. Po zakonu, niko osim Lalića nema prava da prodaje vino, te se i ne reklamiraju.

Distribucija je za sopstvene potrebe, koliko da uspeju da skupe novac za narednu godinu. Registrovanje pojedinačnih vinarija za njih je potpuno neprofitabilno – danak državi nije mali, a i da imaju dobar plasman na tržištu, neće se obogatiti, tako tvrdi Svetozar Topić. Jedini način da prošire svoju delatnost jeste da naprave ozbiljan poslovni plan i da osnuju zadrugu. Do tada, javni susreti sa pančevačkim vinarima i degustacija njihovih vina moguća je u okviru gradskih manifestacija.

Uzdizanje panonske loze

Plodna Panonska nizija iznedrila je pre tačno 10 godina na obodima Deliblatske peščare, u mestu Novi Kozjak kraj Alibunara, vinograd dostojan divljenja. Poduhvat Milana Lalića da počne sa uzgajanjem vinove loze i osnuje pančevačku Vinariju „Lalić” došla je sa dve strane. Iz dve iskre.

Najpre ga je jedan prijatelj, doktor vinogradarstva, posavetovao da iskoristi dedinu zemlju i gaji vinovu lozu jer su klimatski uslovi u tom području savršeni za tu delatnost. A kako se podsticaji kriju na neočekivanim mestima, tako je Lalića ohrabrio i film Prvi korak, o rok zvezdi koja je odustala od svoje muzičke karijere i krenula da uzgaja vinograd. U čitavoj priči, kako i sam kaže, najviše ga je zaintrigiralo koliko je loza kao biljka evoluirala u odnosu na sve ostalo voće. Otprilike, kao čovek u odnosu na sve životinje – tako se loza uzdigla.

Iako je nakon studija ekonomije želeo da se preseli u Kanadu sa svojom suprugom, geološkinjom Nevenom Lalić, ipak su se odlučili na odvažan korak i upustili se u priču uzgajanja vinove loze, a potom i u proces obrade grožđa/vina.

Kako kaže, nisu se prevarili i s vremenom je sve leglo na svoje mesto.

Lalići su na konkursu Ministarstva poljoprivrede dobili subvencije za pripremu tla i podizanje proizvodnih zasada, kao i za nabavku sadnica i obradu zemljišta. U teoriji je sve zvučalo dobro, ali je ta velika bespovratna pomoć države kasnila dve i po godine, a trebalo je obraditi pet i po hektara zemlje, podići stubove, sadnice… Međutim, posle različitih peripetija, birokratskog odugovlačenja i grešaka, Milan i Nevena Lalić izborili su se da podignu vinograd i da vrate pozajmljeni novac.

Prvo vino, ono koje uz osmeh pamte po kvalitetu, stiglo je 2012. godine, kao produkt velike posvećenosti.

– Mnogo me zanima sama tehnologija pravljenja vina. Veoma je sve to kompleksno i zanimljivo. Đavo je u detaljima – najsitnijim, najfinijim. Mnogo šta može da krene loše, te je važno iskustvo, a pored iskustva, biohemija, tehnologija… Treba izvući željeni stil, a to nije lako. Mora da se pogodi momenat berbe, ali i mnogi drugi detalji – objašnjava Milan Lalić.

Sebe smatra garažnim vinarom, što je poseban trend kako u svetu, tako i kod nas. Garažni vinari imaju svoje podrume i vinograde na oko 10 hektara zemlje. Suština čitave priče jeste da se ne ide na komercijalizaciju, već da se predano radi na kvalitetu vina. Što je bolji kvalitet, to je zadovoljstvo veće, a vina su traženija.

Teroar i autohtone sorte

Vinarija „Lalić” proizvela je ove godine oko 15.000 litara vina, što je svrstava među veće vinarije u južnom Banatu. Ljubitelji vina najčešće biraju za degustaciju zlatnim medaljama ovenčan traminac, sortu po kojoj je ova pančevačka vinarija najpoznatija. Međutim, Lalići u svom asortimanu imaju i merlo, kaberne fran, kaberne sovinjon (od ove godine), sovinjon blan, italijanski rizling i rajnski rizling.

Milan kaže da priča o teroaru, o uslovljenosti mikroklime ima dve strane. Vinari u predelima koji nisu geografski poznati po vinima ne misle da je taj preduslov za uzgajanje vinove loze mnogo bitan, dok druga struja forsira samo tu ideju. Prema njegovom mišljenju, rad u vinogradu i sam rad na vinima mnogo je bitniji od geografskog porekla, od zemljišta i klime.

– Autohtone sorte su sve više i više zastupljene. Sada je moderno da se gaje prokupci i tamjanike, što je dobro i treba tako da bude. Kada dođu stranci, bitno je da imamo da im ponudimo nešto autentično. Nama uzgajanje autohtonih sorti još nije isplativo. Treba imati zaleđinu kako bi se sačekalo nekoliko godina, jer ne može se svake sezone od tih sorti dobiti vrhunsko vino – tvrdi Lalić.

Zasad Vinarija „Lalić” snabdeva svojim asortimanom desetak lokala po gradu, a poznavaoci i ljubitelji vina često dolaze i do samog podruma kako bi odabrali i kupili ona vina koja im pružaju užitak. Nije još izvesno, ali možda će naš grad dobiti i malu vinoteku u kojoj će se naći sorte pančevačkih vinara. Takva je bar Milanova ideja. Do tada, on će nastaviti sa širenjem svoje porodične delatnosti, sa uzgajanjem autohtonih sorti i sa zadovoljstvom će izlagati svoje proizvode na sajmovima vina.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Sa ukusima zavičaja pred Evropu”, koji partnerski realizuju udruženja „Šumadinka” iz Kragujevca, „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac iz Šapca, na sajtovima www.glassumadije.rs, www.pancevo.cityi www.sabac.tv.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)