Mali podrumi Popović, Dramić i Tim na Šumadijskom festivalu rakije

Prvi šumadijski festival rakije okupio je u Kragujevcu preko trideset proizvođača ovog prepoznatljivog pića iz cele Srbije, a za udruženje „Šumadijska rakija”, koje okuplja 19 destilerija iz ovog regiona, festival je imao poseban značaj jer je dobijena i oznaka o geografskom poreklu šumadijske šljivovice

Jovanka Nikolić
Objavljeno 14.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

– Mi zaista sjajno sarađujemo i radimo na zajedničkim projektima jer mi smo pioniri u postavljanju šumadijske rakije i šumadijske šljivovice na pijedestal koji ona i zaslužuje. Mi smo ove godine uradili mnogo poslova koji će generacije iza nas, ne samo proizvođači rakije u Šumadiji nego i u Srbiji da osete – ističe Jovanka Marović iz podruma „Dramić” u selu Cvetojevac kod Kragujevca.

Cilj udruženja „Šumadijska rakija” jeste i brendiranje regije kako bi se napravio takozvani put rakije koji bi privukao kako domaće tako i strane turiste.

– Osim proizvodnje rakije vrhunskog kvaliteta mi radimo i na kulturi rakije kao pića. Prvo smo radili slaganje hrane i rakije, a sada evo na ovom sajmu smo jednu čašu obezbedili koja daje te posebne arome i ukuse u odnosu na ostale čaše – objašnjava Goran Mijailović, predsednik Asocijacije Šumadijska rakija.

Goran Mijailović

– U prvih devet meseci ove godine izvoz jakih alkoholnih pića beleži rast od čak 75 odsto. Kada su u pitanju voćne rakije oko dve trećine naših voćnih rakija je plasirano u prvih devet meseci ove godine na tržište SAD i Australije. Mi očekujemo da ćemo kada završimo ovu 2019. godinu sa ukupnim izvozom jakih alkoholnih pića izaći na nivo preko milion evra što je pre par godina izgledalo zaista daleko – kaže Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga.

Već je pet desitlerija iz Šumadije krenulo sa pravljenjem pića regije, šumadijske šljivovice koja se na tržištu očekuje 2021. godine. Na ovaj način proizvođači rakija, poput vinara, prave prepoznatljivo ime koje će ih staviti i u turističku ponudu regije.

Udruženje Šumadijska rakija, sem što obavlja pionirski posao brendiranja šljivovice, inicira puteve rakije, organizuje prve događaje slaganja hrane i rakije, ima još neke specifičnosti. Poput najmlađeg prozivođača rakije u Srbiji Dimitrija Popovića.

Dimitrije Popović

Popovići u selu Progoreoci kod Aranđelovca gaje čačansku rodnu i lepoticu (pola-pola) u gustom zasadu. Takav, moderniji način sadnje, trebalo bi da donese veći udeo plodova u višoj klasi kvaliteta. Kombinacija čačanske rodne i lepotice prepečenicama daje slatkasto-citrusne note rakiji. Upravo ono što čačanske hibridne rakijske sorte nemaju u sebi, Popovići rešavaju vrlo vešto – promenljivim udelom crvene ranke šumadinke i trnovače.

Rakija je, kažu Popovići, dobra za uz kaficu, dobra kao aperitiv, a može se popiti i posle jela. U ukusu Kojekude rakije oseća se tradicija, jer pradeda je kazan kupio 1936. godine.

– Na imanju koje smo nasledili, bavimo se proizvodnjom rakije još od pradede, ja sam četvrta generacija. Deda i otac su bili hobisti, međutim, ovde postoji jedno udruženje koje već oko 15 godina organizuje ocenjivanje rakije. U jednom trenutku, pošto smo stalno održavali taj kvalitet i dobijali zlato, ja sam imao viziju da to može biti posao. Konkurisali smo kod Razvojne agencije za neka sredstva, a po konkurisanju kontaktirali su nas ljudi izRegionalne agencije u Kragujevcu povodom projekta „Šumadijska šljiva”. Preko tog projekta sam dobio novac za nabavku novog kazana, zato što sam najmlađi registrovani proizvođač, i grant za opremanje degustacione sale, odnosno preuređivanje kuće u degustacionu salu – kaže Dimitrije.

– Nije lako zadovoljiti sve propise, ali nije ni komlikovano, jer je to nešto čega smo se i mi ranije pridržavali, koliko smo imali sredstava u tom trenutku. Karakteristika naše rakije jesu arome, koje mogu da se dobiju samo dugim ležanjem u hrastovim buradima. Rakija dobije boju, bistra je, ne dolazi do zamućena prilikom razblaživanja, pitka je, jer je odležala. Ono što je najvažnije, ne držimo veliki procenat alkohola, jer to je velika greška ovde kod nas; do 45 odsto alkohola mogu sve voćne arome da se osete, preko 45 odsto alkohol postaje dominantan. Taj procenat u našoj rakiji je 42˝ – objašnjava Dimitrije, koji trenutno studira prehrambenu tehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Za proizvodnju koriste delimično svoju, a delimično otkupljuju šljivu i meku rakiju. Ne koriste stone sorte već isključivo onu visokog kvaliteta, šljivu koja se koristi za jelo, stavljaju u rakiju. U planu su im i zasadi autohtone sorte crvene ranke kao najbolje rakijske sorte. Rakiju čuvaju samo u hrastovim burićima i to minimim 18 meseci. U početku su proizvodili skromnih 600 litara na godišnjem nivou, danas 2000 litara i to, kako kaže Dimitrije, nije dovoljno.

Podrum pića Tim, destilerija za proizvodnju rakije, osnovana je 2013. godine i nalazi se na obroncima planine Rudnik, podno Ramaćkih visova na 600 metara nadmorske visine, u selu Ramaća, 25 kilometara od Kragujevca.

– Prirodan, čist i izražen miris voća, koje gajimo u sopstvenim voćnjacima, sačuvali smo u našoj destileriji, pa možemo da se pohvalimo da proizvodimo autentične šumadijske rakije – kaže Nikola Tanasijević koji rakiju proizvodi sa suprugom Brankom.

Podrum pića Tim spada u savremene proizvođače rakije, ali i one koji nastavljaju porodičnu tradiciju.

– Naše rakije su spoj drevnih znanja, dugogodišnjeg iskustva i novih tehnologija, kojima postižemo još bolji kvalitet – ističe Nikola.

Rakija u Podrumu Dramić proizvodi se od sopstvenog voća i na zanatski način, dvostrukom destilacijom. Kao sirovina za rakiju koristi se šljiva iz voćnjaka površine tri hektara, sa oko 1.200 sadnica sorte čačanska rodna (sadnice kupljene u Institutu u Čačku).

Šljiva se bere ručno, protresanjem stabala i kupljenjem isključivo zdravih, ali sazrelih plodova, bez peteljki. Ispod stabala šljive postavljaju se čiste polietilenske folije. Ideja je da se u rakiju stavi ono što može i u usta.

Dramićka ljuta je rakija od šljive, bez dodataka šećera i bilo kakvih pojačivača ukusa ili boje. Odležava u hrastovim buradima iz kojih se pakuje u flaše.

Jovanka Marović godinama je pekla rakiju iz hobija nastavljajući tradiciju svoje porodice. Ipak, pored novinarske karijere odlučila se da ovaj hobi pretvori u zanimanje pa od prošle godine uspešno vodi sopstvenu destileriju u čijoj ponudi je isključivo rakija od šljive.

– Kao što su postajali putevi vina u Šumadiji sada se prave i putevi rakije gde će ljudi koji dolaze u ove krajeve moći da vide tu viševekovnu tradiciju pečenja rakije – kaže Jovanka Marović.

Dramići

Jovanka je nastavila tradiciju proizvodnje rakije u svojoj porodici koja se tada prezivala Dramić tako da je ime njene destilerije posvetila pradedi koji je bio čuven u Šumadiji po proizvodnji dobre šljivovice.

– To nam je staro prezime. Porodica Dramić posle Prvog srpskog ustanka dolazi u Šumadiju sa prezimenom Dramić. Moji su bili između dva svetska rata, pradeda i njegova braća poznati upravo sa tim prezimenom po proizvodnji rakije i oni su tada značajno bogatstvo stekli pekući rakiju pod prezimenom Dramić. Mi još uvek nismo probali a verovatno ćemo kako se podrum bude razvijao da uključimo i druge voćne rakije ali za sada rakiju pravimo samo od šljive jer to najbolje znamo da radimo – rekla je Jovanka Marović.

Jovanka Marović je sa svojom rakijom od kruške kaluđerke osvojila zlatnu medalju na poslednjem ocenjivanju rakije u Kragujevcu, kao i dve srebrne za rakiju od šljive ranike i čačanske rodne – Dramićevu bistru i Dramićku ljutu.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Sa ukusima zavičaja pred Evropu”, koji partnerski realizuju udruženja „Šumadinka” iz Kragujevca, „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac iz Šapca, na sajtovima www.glassumadije.rswww.pancevo.city www.sabac.tv.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)