Jedna od najboljih televizijskih serija u zadnjih desetak godina bez sumnje je mini-serija Chernobyl (Craig Mazin, 2019). Reč je o priči o nuklearnoj katastrofi koja se 1986. dogodila u mestu Pripjat u tadašnjem Sovjetskom savezu, a današnjoj Ukrajini. I dan-danas, jasno je da pet epizoda ove serije predstavlja sam vrh savremene dramske TV produkcije koji je veoma teško nadmašiti te nije čudno što se nije olako ulazilo u dalju razradu ove teme ili podžanra (nuklearna energija, zemlje realnog socijalizma, hladni rat, trka u naoružanju, posledice radijacije na ljude), te do danas imamo samo slabo poznatu rusku verziju drame o Černobilju (Chernobyl: Abyss iz 2021) i ovogodišnji filmski blokbaster Oppenheimer (Christopher Nolan, 2023).
Zato je veoma važno istaći hrabrost Dragana Bjelogrlića da na osnovu knjige Slučaj Vinča (Goran Milašinović, 2017) snimi film Čuvari formule – o „srpskom Černobilju”, to jest o nuklearnom akcidentu koji se desio 15. oktobra 1958. u Institutu za nuklearne nauke Vinča. Elem, u jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. On predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija. Francuski lekar predlaže da se obavi eksperimentalna, humana transplantacija koštane srži, prva u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili Mate zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.
U filmu Čuvari formule u prvom planu su kompleksni likovi – glavne uloge tumače Radivoje Bukvić i Alexis Manenti – i na osnovu ova dva lika pratimo celokupan zaplet i rasplet ove priče. Profesor i rukovodilac eksperimenta u Institutu Vinča Dragoslav Popović (Radivoje Bukvić) je pre svega naučnik koji je uspeo da dođe veoma blizu tome da jedna siromašna, zaostala i nesvrstana država napravi svoju atomsku bombu (čime bi socijalistička Jugoslavija zauvek promenila svoj geopolitički status na planeti), ali Popović je i aparatčik, tek jedan poslušni delić, šraf u jednoj većoj mašini – jugoslovenskoj, socijalističkoj, samouopravnoj nomenklaturi – pre svega poslušnik iznad kojeg je prvo partijski administrativac Instituta Aleš Babnik, iznad kojeg je šef UDBE Aleksandar Ranković, a iznad kojeg je sam Josip Broz Tito. Dakle vrhunski naučnik koji je na pragu veoma značajnog otkrića, stavljen je u službu visoke politike. Njegov patriotizam i njegova odanost socijalističkom poretku u Jugoslaviji teraće ga da postaje sve smeliji i da na putu ka otkriću prave formule kojom bi pomogao svom narodu ukloni neke od sigurnosnih barijera koje štite njegovu ekipu od opasnog radijacionog zračenja. Time se stvaraju okolnosti pod kojima u Vinči dolazi do katastrofe. Uprkos svemu tome, i u Parizu, Popović ostaje odan svojoj državi i nadređenima, te ne sarađuje sa francuskom službom bezbednosti i ne otkriva prave namere i metode rada njegovog tima u Vinči. Na kraju, ostaje na gledaocima da presude da li se ovde radi o pozitivcu ili negaiivcu…
Sa druge strane je francuski profesor Mate kojeg tumači Alexis Manenti. Žorž Mate je u ratu bio pripradnik Francuskog pokreta otpora a sada je naučnik koji istražuje u oblasti lečenja ljudi od radijacione bolesti. Istražuje na pacovima i uglavnom su mu svi eksperimenti neuspešni. Manenti je sjajan glumac i u ovom filmu doktora Matea tumači kao čoveka kojeg bismo danas nazvali autističnim (negde u spektru autizma), ali i previše nesigurnim čovekom, čovekom ophrvenim neuspesima da nađe uspešan lek ili tretman za ljude izložene radijaciji (što je u vremenu hladnog rata i trke za naoružanjem otkriće bitno jednako kao i otkriće atomske bombe). Celu stvar oko lečenja jugoslovenskih naučnika otežava činjenica da se Mate ovim istraživanjem bavi zato što je duboko zabrinut zbog trke u naoružanju koja može ceo svet odvesti ka nuklearnoj apokalipsi. A ovi jugoslovenski fizičari su u Institutu u Vinči radili upravo to – pokušavali da naprave atomsku bombu! Kao izuzetno kompleksan lik, Mate je prava zvezda ovog filma!
Čuvari formule je odlično ostvarenje koje možda neće privući onoliko gledalaca koliko su privukli prethodni Bjelogrlićevi filmovi Montevideo ili Toma, ali se ipak radi o ambicioznom delu koje pokazuje da srpska kinematografija i te kako prati svetske tokove i ne boji se da se u njih uključi. U vreme internacionalnog onlajn striminga i internet platformi, nema šanse da nakon gledanja Mazinovog Černobilja ne dobijete i Čuvare formule među preporukama za dalje gledanje. I neće se obrukati! Na taj način će sigurno premašiti gledanost mnogih filmova koji su pravljeni samo za domaću publiku ili publiku koja ne prati filmove koliko prati estradu (Toma) ili sport (Montevideo). Dakle ovaj film će živeti još dugo i nakon svog bioskopskog života kod nas i u regionu…
U ostalim ulogama su Lionel Abelanski, Jérémie Laheurte, Olivier Barthélémy, Anne Serra, Predrag Miki Manojlović, Dragan Bjelogrlić, Jurij Drevenšek… Na scenariju je radio i Vuk Ršumović (poznatiji po ostvarenju Ničije dete iz 2014). Kao internacionalna koprodukcija, film Čuvari formule je otprilike ravnopravno podeljen na francuski i srpski jezik, za francuske dijaloge tu su srpski titlovi.
