Tog jutra, 13. januara, Bojan Šalipur je, kao i inače, smešta u auto trogodišnju ćerku, sina đaka prvaka i komšijsko dete i vozi ih put škole i vrtića. Na dvesta metara od kuće „sačekuša”. Policijska patrola. Jedna i još jedna. Komšija iz drugog auta uočava zasedu. Vraća se nazad. Ko zna iz kojih razloga. Nepotrebno. Nije meta akcije. Zaustavljen je Šalipur. Sve je govorilo da je zaseda bila njenu namenjena. Policajci su otkrili da je devojčica sedela na prednjem sedištu. Bez pojasa… Prekršaj bez sumnje, baš kao i provera svetlosnih instalacija koja je pokazala neispravno svetlo za maglu… Vest o ovome brzo će osvanuti na portalima ePančevo, Južni Banat i beogradskom Informeru, udarnim medijskim pesnicama režima. Indikativno, ovaj podatak nije saopšten akreditovanim novinarima. Ili nismo primetili. Kasnije saznajemo da akcija jeste bila bila upisana u dnevnom biltenu događaja. Avaj, nismo je dobili na način uobičajen pod nadnaslovom „Poštovani novinari”.
Ali, stvar je očito bila vredna novinarske pažnje. Dovoljno je bilo da se pročitaju naslovi na pomenutim portalima: „Skandal u Kovinu! Blokader Šalipur uhapšen drogiran. U autu bez kočnica vozio decu u vrtić!. Pod dejstvom narkotika vozio tehnički neispravan auto! Bez kočnica! U vozilu pronađeni narkotici. I još da je povodom ovih krivičnih dela i prekršaja… nezakonitog koriščenja i posedovanja narkotika za očekivanje da se javno oglasi nadležno tužilaštvo iz Smedereva”. I dalje: Šalipur se dovodi i u vezu sa kriminalcima sa ulice ali i sa „antisrpskim elementima” iz državnih institucija uz čiju pomoć je preko društvenih mreža napadao na državu Srbiju i lokalnu samoupravu u Kovinu. Ovaj dugogodišnji radnik Republičke poreske uprave, rekli bismo, označen je kao „opasni državni neprijatelj”. Taman takav da mu se namaknu lisice i izrekne pogolema kazna zatvora. To je taj kalup prepoznat u vokabularu režimskih moćnika i vernim im novinarima dok u ovo vreme vreme, u Srbiji dok traje lov na „blokaderske veštice”. Šalipur je tako, ironično bi rekli, postao prvi blokader Kovina. Blokader – naziv iskovan u kovačnici naprednjačke vlasti. Glasovni zamajac za kompromitaciju pobunjenih studenata, a onda i za sve koji su stali iza njihove akcije, prepoznate kao „neprijatelji naroda i države Srbije”.
Bojanova supruga Marija kaže da je porodica već dugo u vrtlogu pakla za koji kaže da je prešao sve granice podnošljivosti. U opasnosti su i deca. A sve „zbog neosnovane i nedokazane sumnje da njen suprug stoji iza FB lažnog profila koji je pisao o lokalnoj političkoj situaciji”. Navodi i da im je 13. februara pretprošle godine, ispred kuće zapaljen auto u toku noći. Počinilac do sad nije pronađen. Juna iste godine, po prijavi, izvršen je pretres njihove kuće, pod sumnjom da poseduju oružje i narkotike. „Bile su to gnusne laži… Ništa nije nađeno. Mi to ne posedujemo… Ni suprug ni ja nikad nismo imali problema sa zakonom”. Porodici je život postao agonija. Traje stresna svakodnevica. Marija nam kaže da neće da napusti porodični grudobran. Da odstupi od zaveta, njenog i muža, da deci obezbede pravo na mirno i spokojno detinjstvo. To je spona spajanja i podstrek u borbi da istraju pod naletima terora. „Bićete obavešteni o svakom rezultatu te bitke koja traje i pred sudovima. Bez obzira da li je epilog povoljan za nas ili nije. Dugujemo to istini, zajednici u kojoj živimo, javnosti”, naglašava Marija. Opisujući fragmente poslednjih događanja dodaje: „Ja sam majka, nikad neću dopustiti da u ovome stradaju moja deca. Trinaestog januara, u sedam i 45, dok je suprug vozio naše dvoje i komšijsko dete u vrtić i školu, zaustavila ga je saobraćajna policija. Na dvesta metara od kuće. Policijski službenik je tom prilikom rekao da naše starije i komšijsko dete mogu peške do škole. Napominjem, da direktorka škole traži da đaci prvaci obavezno dolaze na nastavu u pratnji roditelja. Za mlađe dete, devojčicu, rečeno je da će biti odvedena u vrtić u pratnji jednog policajca. Moj suprug se sa tim nije složio. Tražio je da se dozvoli da dodjem i preuzmem ćerku. „Tek nakon 35 minuta od zaustavljanja, suprug me poziva da dođem po dete od tri godine. Zatekla sam ga u kolima zacenjeno od plača i uplaćeno, dok je suprug stajao preko puta, deset metara od auta, gde su ga ispitivali. Uzela sam dete, smirila ga i odvela u vrtić. Objasnila sam vaspitačici, ukratko, o čemu je reč i zašto kasni u vrtić”. Brižna majka nam dalje kazuje da su supruga odveli u Dom zdravlja, gde su ga testirali na psihoaktivne supstance. Ustanovljeno je da je pozitivan na bromazepan, koji koristi kao terapiju po nalogu lekara i dobija ga na recept. Zbog srčanih smetnji i hipertenzije registrovane su promene na EKG kontroli.
Dvanaest sati po privođenju, Marija Šalipur je otišla u policijsku stanicu u Kovinu, po muža. Rečeno mi je da će biti obavljen pretres njihove kuće, uz nalog, da bi se proverilo da li poseduju opojna sredstva. Naravno, ništa nisu našli, tvrdi Marija. Ponavlja kategorički da ona i muž to ne koriste. Porodična agonija je dobila „ubrzanje” zlonamernom objavom na portalima Južni Banat, ePančevo, beogradskog Informera pod naslovima: „Skandal u Kovinu. Blokader Bojan Šalipur uhapšen. Vozio decu u vrtić autom bez kočnica”. Ista vest osvanula je i na RTV Pančevo, kao i na TV informeru, kaže naša sagovornica. „Pa ovakve objave krše sve zakonske i etičke norme. Objave koje podsećaju na klasične poternice za kriminalcima. Sa fotografijom i punim imenom i prezimenom”. Marija Šalipur ponavlja da se sa tim paklom suočavaju, što je najgore, njihova maloletna deca. U njih se uvukao svakodnevni strah i zebnja da će „izgubiti tatu”. Dečak se budi u strahu, Plaši se zvukova. Trogodišnja devojčica u vrtiću priča vaspitačici kako joj odvode tatu. „Paklu se ne nazire kraj. Očigledno se radi o progonu cele porodice. Strahujem za zdravlje, bezbednost i egzistenciju dece. Tražimo pomoć. Osećamo se bespomoćno, uznemireno i umorno…” kazuje nam Marija Šalipur.
Marija Šalipur je uputila apel za pomoć na nekoliko adresa. Između ostalog, obratila se Centru za pomoć deci, Sektoru unutrašnje kontrole MUP, Beogradskom centru za ljudska prava, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Predstavništu Evropske unije u Beogradu i drugima. Čeka odgovore.
