Virusno godišnje doba

Avatar
Objavljeno 31.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Zbog rapidnog i funkcionalno neisprativog širenja korona virusa početkom 2020. godine, do očiju javnosti i građana stizale su razne informacije koje su se međusobno potirale i tako dovodile do velikih zabuna. Neka od tih obaveštenja bila su, na primer, da virus ne opstaje kada je tempreratura ispod nula stepeni celzijusa, dok su druga bila da se virus ne održava na visokim i tropskim temperaturama.

Istraživanja još iz 2003. godine pružila su informacije oko prvih nalaza virusa iz porodice SARS-CoV i one sugerišu da bi vremski uslovi i temperatura mogli biti važni za širenje korona virusa. Iako tada ovaj virus nije cirkulisao dovoljno dugo da bi se uspostavio bilo kakav potencijalni sezonski obrazac, u Hong Kongu je broj novih slučajeva bio osamnaest puta veći kad su temperature bile niže. Epidemija je zamrla tokom toplog, suvog jula 2003. godine, ali su naravno takođe postojale stroge mere kontrole javnog zdravlja.

Nedavni pregled sezonalnosti respiratornih infekcija opisuje kako nas hladno, suvo zimsko vreme čini podložnijim virusima uopšte. U ovakvim uslovima sluzokoža u našem nosu presušuje, što zauzvrat narušava funkciju sitnih dlačica koje oblažu nosni prolaz. Oni se ređe dodiruju, što znači da možda neće uspeti da spreče prodor virusa kroz nos u disajne organe. Istraživanja zaključuju da bi relativna vlažnost vazduha od 40-60% mogla biti idealna za zdravlje disajnih puteva.

Svakako je utvrđeno da temperatura vazduha utiče na brzinu širenja korona virusa, ali se ne mogu dati potpuno tačne informacije koje će važiti uvek i za sve države na planeti. Činjenica jeste da je kovid-19 prilagodljiv virus, koji se prenosi i u zemljama visokih temperatura i vlažnosti vazduha, iako su početkom godine grčki stručnjaci ustanovili da se virus prenosi i širi brže u zemljama gde je temperatura vazduha od 0 do 18 stepeni celzijusa.

Do sada, pred kraj ove neverovatne godine, već uveliko postoji statistika koja je dostupna svima koji imaju pristup internetu. Postoje zemlje u kojima je stopa smrtnosti vrlo niska, a takođe i zemlje gde su svi slučajevi pacijenata zaraženih korona virusom uspešno izlečeni, te nema ni jednog smrtnog slučaja. Pravila kojim bismo se vodili nema, barem ne polazeći od klimatskog predela zemlje koja je zaražena koronavirusom.

Na oficijalnom sajtu koji vodi evidenciju slučajeva korona virusa u svetu, nalazimo da na primer Laos, Kambodža, Mijanmar, Vijetnam i Tajland imaju vrlo nisku ili čak nikakvu stopu smrtnosti, a zemlje su sa većom populacijom i poznate su turističke lokacije. U kontri sa klimom, na primer Grenland i Mongolija nemaju smrtne slučajeve, dok Rusija i skandinavske zemlje imaju manju stopu smrtnosti u odnosu na populaciju stanovništva od zemalja oko ekvatora i na južnoj hemisferi. Pored toga, granica takođe nije faktor da li će se virus dalje proširiti, pošto veoma poznata informacija smrtnosti u Italiji ne može da se poredi sa činjenicom da u Vatikanu nema smrtnog slučaja niti da je postojao teži oblik oboljenja od korona virusa.

Kovid-19 ne pokazuje nikakav sezonski šablon u agresivnosti i učestalosti obolelih pacijenata. Po rečima dr Michaela Ryana iz Svetske zdravstvene organizacije sa brifinga za novinare 8. oktobra, jedina činjenica je da kada se spusti pritisak mera zaštite od korona virusa, virus se još brže povrati. Saveti koji stručnjaci pružaju jesu da se maske nose i zajedno sa tim drži fizička distanca, da se ne dodiruje lice i da se ruke temeljno i često peru toplom vodom. Najnovije preporuke, pored maski i pranja ruku, predlažu da se izgrađuje imunitet kroz zdraviju ishranu, fizičku aktivnost i da se brine o sopstvenom i tuđem mentalnom i emotivnom telu.

Marija Krudulj
Nataša Nikodijević
Ksenija Ćuk

Projekat je podržan u okviru #OvakoStojeStvari Izazova 2020, sa ciljem obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti. Proizvedeni sadržaj i stavovi izrečeni u okviru projekta su isključiva odgovornost sprovodioca projekta.



Ostavi komentar

  • (not be published)