Pandemija kovida-19 (koja i dalje traje) ostavila je duboke posledice na ceo svet, na žalost i na naše društvo. Prema statističkim podacima do februara, Srbija zauzima drugo mesto u svetu po broju preminulih od posledica pandemije u odnosu na broj stanovnika. Kako nam je to uspelo i da li nas je upravljanje pandemijom naučilo kako da to činimo ubuduće, pitanja su na koja su pokušali da kroz istraživanje „Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za bezbedniju budućnost” odgovore Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS). Rezultate istraživanja prezentovali su na konferenciji koja je održana 6. juna u Beogradu prof. dr Zoran Radovanović, dr Rade Panić, predsednik SLFS i pravnica Milja Dimitrijević, sekretarka SLFS. Moderator je bio Srđan Hercigonja iz BCBP, ujedno i vodeći istraživač na projektu. Upadljiv je bio izostanak predstavnika organa javne vlasti. Iako pozvani konferenciji nisu prisustvovali ni predstavnici Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, ni Ministarstva zdravlja.
Prisutni na konferenciji i oni koji su je pratili u „on lajn” formatu bili su u prilici da se iz prve ruke upoznaju sa činjenicama koje deluju gotovo nestvarno. Radovanović je izneo podatak da je „do februara u Srbiji u vezi sa kovidom-19 umrlo 57.500 ljudi, time smo drugi na svetu u odnosu na broj stanovnika. To ne može da bude slučajno, to mora mnogo i uporno da se greši da bismo mi od dve stotine zemalja u svetu osvojili crnu srebrnu medalju”.
Taj podatak mogao bi da iznenadi, jer je u Srbiji primenjeno mnogo represivnih mera u borbi protiv pandemije. Višemesečni policijski čas kao zabrana kretanja, višemesečna zabrana kretanja za starija lica, višednevna totalna zabrana kretanja za sve građane. Sve to dopunilo je i pranje ulica u svim gradovima. Takve mere malo je koja zemlja u svetu primenjivala. Izgledalo je da su mere oštrije nego što je potrebno, ali su ih građani prihvatali za svoje dobro. Međutim, rezultat je izostao. Kako je to država upravljala pandemijom, pokušali su da u istraživanju odgovore eminentni stručnjaci.
U čijoj je nadležnosti pandemija?
Profesor Radovanović je objasnio da je „za pandemiju trebala da bude nadležna republička Komisija za zarazne bolesti. Međutim ona je u poslednje dve godine marginalizovana. Radila je na osnovu elektronskih konsultacija – mejlova. Njeni izveštaji za 2020. i 2021. godinu su na jednoj strani, sa naznakom da je operativno pitanje prepušteno vladi”.
Kao što je široj javnosti poznato u praksi je za pandemiju bio zadužen Krizni štab u čijem sastavu su lekari bili u manjini.
„Krizni štab je osnovan 13. marta 2020. godine odlukom vlade, na sednici koja nikada nije održana”, rekao je profesor Radovanović i pojasnio: „Tek 13. novembra 2020. krizni štab je uveden u pravni sistem novim Zakonom o zaraznim bolestima, kada je objavljen u Službenom glasniku”.
Pravnik ULFS Milja Dimitrijević detaljnije je objasnila pravni aspekt borbe protiv pandemije: „imamo zakonom predviđeno telo, a osnivamo novo ad hok, koje preuzima nadležnost zakonitog tela”. Dalje je objasnila razliku između dva tela: „Krizni štab obrazuje Vlada, za izbor članova nema kriterijuma, nema ni roka delovanja. Podršku mu daje Generalni sekretarijat Vlade. Ministarstvo zdravlja obrazuje republičku stručnu Komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, postoje kriterijumi za izbor članova, biraju se istaknuti stručnjaci. Podršku joj daje stručno telo Institut za javno zdravlje „Batut”.
Od „najsmešnijeg virusa” do „neće biti mesta da sahranimo mrtve”
Na pitanje moderatora Hercigonje „da li su građani ostavljeni na cedilu na početku pandemije”, odgovorio je profesor Radovanović: „Građani su na cedilu ostavljeni mnogo ranije; jer je Svetska zdravstvena organizacija već 2019. predviđala opasnost. Mi smo to potpuno ignorisali i bili nespremni. Da li je došlo do kolapsa ili nije, zavisi kako definišete kolaps – 8. februar 2020. nazvali smo danom stručne i političke neodgovornosti. Građani su tada pozvani da se leče rakijom”.
Hercigonja je podsetio da smo dva puta pobedili koronu, prvi put u maju 2020. a drugi put 26. marta 2022. godine. Drugu pobedu proglasila je primijerka Brnabić, a prva je ozvaničena video spotom od 12. maja 2020. Može se primetiti da obe pobede prethode izborima, da li je to slučajno ili ne, čitaoci će sami zaključiti.
Na to je odgovorio predsednik SLFS dr Panić, rekavši da se „kovid ne može pobediti, već se mogu samo umanjiti posledice. Pandemija je ogolila sve što nije valjalo u zdravstvenom sistemu. Kapaciteti u srpskom zdravstvu su loše upotrebljeni. Na primer u Kraljevu od dva skenera često ne radi ni jedan. Zaštitna oprema je bila loše raspodeljena. Bilo je direktora koji su branili da se nosi zaštita oprema, na početku pandemije. Bilo je i nedovoljno zdravstvenih radnika. Na birou je bilo 2.500 lekara i 8.000 sestara, ali se kasnilo sa njihovim angažovanjem. Tek pred izbore došlo je do zapošljavanja medicinskih radnika, pod sumnjivim okolnostima”. Na kraju dr Panić je istakao da ga „najviše brine postkovid sindrom”.
„Politička koristoljubivost na uštrb zdravlja građana”
Profesor Radovanović je istakao da „smo imali pogrešnu strategiju nabavke. Na primer, nabavljeni su respiratori koje malo doktora zna da koristi. Tretman na respiratorima je preživelo 10 odsto pacijenata, a te nabavke su činjene jer je bilo medijski isplativo, to je bila politička koristoljubivost na uštrb zdravlja građana. Mere su opozvane 6. maja 2020. godine, jedini smo u svetu imali fudbalsku utakmicu sa gledaocima i izbore, i dobili smo drugi talas kao direktnu posledicu. Lekari koju su se pobunili tokom drugog talasa su kažnjavani i smenjivani. Direktori su dobili nalog da naprave spiskove nepodobnih lekara. Bilo je i direktnog laganja, na primer stigne naredba da ne sme da bude više od jednog umrlog. To se radilo po pricipu ‘možemo, pa šta nam možete’”.
Učesnici konferencije na kraju su istakli da se na jesen može očekivati još jedan talas pandemije, da ona još nije pobeđena, i da će još dugo vremena biti prisutna.
Izveštaj o istraživanju dostupan je na ovom linku.