Zavirio sam kroz rđom nagrižene rešetke u unutrašnjost ćelije, ali nisam video ništa. A šta sam i mogao da vidim? Tek je prošla ponoć, a pomrčina crna i gusta kao testo od neprosejanog brašna pokrivala

Prazan prostor koji je nekada bila ulica obrastao je u korov. Suve izlomljene grane, gusta mreža suve trave i ogolelog žilavog bršljana prekrivala je utabane staze koje su odavno zaboravile ljude i služile samo zverima.Godine

Da se ovo dešavalo u Engleskoj, a verovatno se i tamo dešavaju slične stvari, na meni bi stajao znak pingvina. Ovako, neću vam otkriti znak koje izdavačke kuće stoji na mojim koricama, jer za samu

Jao kakva lepa slika, žuto lišće u saksijama na prozoru… Iako lepa na oko, ona je pogrešna i duboko uznemirujuća. Nikada ranije se moj bonzai nije žutio na prozoru, jer bi uvek do sada već