Kuda ide ovaj poludeli svet, a kuda ćemo mi? Koliko god pokušavali da pronađemo neki svoj pravac, izgleda da nema drugog puta nego da krenemo za njim. Iako u frustracijama izazvanim događajima iz poslednjih nekoliko

Ne može činjenicama, vidim. Toliko se nakupilo proizvoljnosti, nataložilo laži, a gusta krvava magla naše prošlosti prožimaće svaki preostali minut naših života na ovoj planeti. Toliko se toga nakupilo. Dosta nam je pobeda, teritorija, svetle

Tmuran i blatnjav dan. Nije za posetu groblju. Ipak… Spomenici, spomenici, imena i prezimena, porodice i familije, kapele, venci i cveće. Tek ponegde uređena i prohodna staza. Spomenici podignuti da nas podsećaju na drage ljude

Svašta se radi iz ljubavi. Desi se i da se brak skolopi iz ljubavi. Uda se žena svojom voljom za čoveka zato što ga voli i u najvećem broju slučajeva uzme njegovo prezime iako može

Lagani vetar donosio je svežinu iz stoletnih šuma na plodne oranice i sočne livade. Voće je dozrelo, a vinogradi svojim obilnim rodom darovaće nam novo mlado, mirisno vino. Kukuruze smo obrali, rakiju ispekli, žito posejali

Kada se desi nešto važno i ukaže potreba da se javnosti to objasni i naglasi ne bi li time to postalo još značajnije, izađe glavni i odgovorni, predsednik, premijer, ministar, direktor, gazda… svejedno, okruži se

Sećam se nekih lekcija iz dalekih sedamdesetih iz predmeta zaboravljenog naziva, ali mislim da je bila neka sociologija ili tako nešto sa socijalističkim predznakom. Tema je bila standardna za ono vreme: birokratija, tehnokratija i slične

Svako u životu ima neke važne datume. Dan rođenja ili smrti nekog dragog bića, dan kada smo započeli ili završili neku emotivnu životnu epizodu, pobedili opaku bolest, otišli ili se vratili od nekud. Takvi dani

Ovo je vaša vojska. Pozivam vas da priđete svojoj vojsci. Da budete njen deo. Čuvate svoju domovinu i zemlju. Našu zajedničku Srbiju. (Poziv Aleksandra Vulina, ministra odbrane u Vladi Srbije, Bošnjacima u Sandžaku.) Scena Narodnog