Iako je osećao umor, Stanko je bio zadovoljan. Pomerio je šešir prema nazad i kažiprstom počešao oznajanu kosu iznad čela. Dobro je rodilo, pomislio je, biće ‘rane za stoku. Biće mleka, slanine, jaja… Biće i

Bora, Dule i Guta. Čudno je to prijateljstvo bilo, u najmanju ruku bi se moglo tako reći. Ljudi koji su se prvi put sreli, postali su prijatelji, ako bi se to uopšte moglo nazvati prijateljstvom.

Nisu mi dozvolili. Nisu mi dozvolili, a krv se u meni uzburkala. Nisu me razumeli. Kao da oni nisu bili mladi. Ili su sasvim dobro shvatili kako se osećam, ali iz ličnih, sasvim sebičnih razloga,

„Pokušaj, napiši naučno-fantastičnu priču”. „Pa, da pokušam. Nisam siguran koliko će u njoj biti od naučnog, ali mašti ću pustiti na volju” * * * Prišao je i seo do nje pre petnaestak minuta. Oboje

Kad je stiglo naređenje da umesto raonika i plugova kuje mačeve, kovač je iskovao jedan jedini mač i njime sebi odsekao ruku kojom drži čekić. Tišina. Osedlani konji bez jahača, lutali su razbojištem. Uzde bez

Stigao sam do stotridesetosme strane. Već nekoliko puta sam nameravao da odustanem od daljeg čitanja, knjiga mi nije bila interesantna, ali nešto me je gonilo da ipak nastavim. I zahvaljući tom podsvesnom podstreku, ali ne

Stan je bio skučen, garsonjera na mansardi, ali joj je radost razgalila dušu. Najzad. Najzad je Nađa ponovo imala dom. * * * „Nađa, izlazi iz vode, dosta je bilo”, doviknula je mama sa peškira

Blizanci su se rodili u najgore vreme. Uoči rata, kad su starije sestre napunile jedna sedam, druga četiri godine. Njihov otac, pater familias Nikola Burbulj, zbog svoje krakatosti i mršavosti, bio je suv k’o saraga,

Prvo se začuo zveket razbijene šoljice za kafu koju je otac bacio na pod, a onda se majčin obraz zacrveneo od šamara. Na čiviluku nije više visio očev kaput i šal. Dečak je dobro zapamtio