Jedva je uspevao da prati ćerku koja je u žurbi isprednjačila. Radila je od kuće, ali joj se posao nagomilao. Da li ću uspeti da u dogovorenom roku sve završim, razmišljala je? Ali tatu nisam

Lica: Miloš Valerija Viktor, kapetan-crvenoarmejac Aljoša vojnici SLIKA I Unutrašnjost brvnare. Na levom zidu su upaljeno kandilo ispred ikone i vrata od kuhinje. U samom ćošku peć i naslagane cepanice. Na desnom zidu snegom zavejan

Vrata su se uz škripu otvorila, a potom sa škriputanjem iz drugog tonaliteta zatvorila. Pritom, dok su bila otvorena, spolja dopre malo izraženiji zvuk saobraćajne buke. Zastao je onako suvonjav, sed, malo pognutih ramena, obuhvatio

„Sve vidi onaj od gore”, koristila je svaku priliku da istakne Melanija, „i svakog će da stigne zaslužena kazna ili nagrada. I sve to piše u najmudrijoj i jedino istinitoj knjizi, Svetom pismu”. To uverenje

Iako je osećao umor, Stanko je bio zadovoljan. Pomerio je šešir prema nazad i kažiprstom počešao oznajanu kosu iznad čela. Dobro je rodilo, pomislio je, biće ‘rane za stoku. Biće mleka, slanine, jaja… Biće i

Bora, Dule i Guta. Čudno je to prijateljstvo bilo, u najmanju ruku bi se moglo tako reći. Ljudi koji su se prvi put sreli, postali su prijatelji, ako bi se to uopšte moglo nazvati prijateljstvom.

Nisu mi dozvolili. Nisu mi dozvolili, a krv se u meni uzburkala. Nisu me razumeli. Kao da oni nisu bili mladi. Ili su sasvim dobro shvatili kako se osećam, ali iz ličnih, sasvim sebičnih razloga,

„Pokušaj, napiši naučno-fantastičnu priču”. „Pa, da pokušam. Nisam siguran koliko će u njoj biti od naučnog, ali mašti ću pustiti na volju” * * * Prišao je i seo do nje pre petnaestak minuta. Oboje