Prvo pa žensko

Katarina Bugarin
Objavljeno 12.02.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Nedelja, 2. februar 2020. godine

Vratila sam se sa jutarnje liturgije, na kojoj sam pevala uz ostatak crkvenog hora. Sledi nedeljni ručak, malo odmora i pripremanje za sutrašnje putovanje. Sutra ću otići na Zlatibor, a uskoro ćete saznati i zašto…

Ponedeljak, 3. februar 2020. godine

Eto me na Zlatiboru, na prvom danu takmičenja „Svetionik znanja”. Na ovom takmičenju očestvuju učenici iz čak petnaest gradova Srbije, iz svakog grada po četiri učenika koja formiraju jedan tim, te možete zamisliti, bilo je sveta!

Svaki tim je dobio izazov da napiše projekat o određenoj temi. To su bile ekologija, kultura, turizam, društveni aktivizam i slično. Tim Pančevo, čiji sam ja član, dobio je temu ekologije, te smo mi vredno radile na našem projektu, napravile prezentaciju i smislile zanimljio prezentovanje.

Sutra ćemo predstaviti našu ideju, koja rešava problem zagađenosti, đubreta, specifično – limenki.

Naš projekat podrazumeva nabavku posebnog oblika kanti, njihovo oslikavanje uz pomoć lokalnih umetnika, postavka u sve osnovne i srednje škole i u samom centru grada. Da vas ne davim, kante su predviđene samo za limenke, te će kroz njihov otvor proći samo limenke.

Videćemo kako će se svideti žiriju, nadam se da ćemo se snaći i ispuniti njihova očekivanja.

Utorak, 4. februar 2020. godine

Verovali ili ne, nakon petnaest prezentacija, petnaest sjajnih projekata, ideja, prezentacija i kostima, žiri je naš projekat proglasio pobedničkim.

Nagrađeni smo budžetom kojim ćemo realizovati naš projekat, tako da Pančevci uskoro mogu očekivati nove kante u gradu. I dalje sam u čudu, bavim se raznim stvarima, učestvovala sam na raznim takmičenjima, ali sam ipak, na skoro svakom bila prepoznata kao „drugo mesto”. Kada sam videla da je naš tim u top tri tima, molila sam se da budemo drugo, jer smo se stvarno trudile. Nakon tih trenutaka, prepoznala sam kakvu sam granicu sebi iscrtala, pobogu, zašto bih i kako ja bila prva u nečemu? To me je nateralo na razmišljanje i navelo na zaključak da sam sjajna, da se potcenjujem i da u svemu mogu biti prva ako se dovoljno potrudim, zapnem, poželim i dozvolim sebi da budem prva. Krenuti bez očekivanja i vratiti se bez razočarenja je najvažnije. „Ne moraš biti prva, ali gle, možeš“ govorila sam sebi dok je publika aplaudirala. Bio je to sjajan, neponovljiv osećaj. Biti ponosan na sebe i sebi prvi, treba taj osećaj praktikovati.

Sreda, 5. februar 2020. godine

Vratila sam se u realnost, posle svih pohvala, šerova na fejsu i komentara „Sunce bakino pametno” idemo dalje. Danas sam otišla u školu, te sam nakon nastave vreme provela u biblioteci, sa dva druga i psihologom škole, spremamo se za drugo takmičenje. Reč je o takmičenju iz opšte kulture, „Fimek”. Radili smo razne testove, spoznali koliko znamo, ali i koliko ne znamo. Nakon tog sastanka, shvatili smo da moramo zagrejati stolicu. Stigla sam kući, prelistala društvene mreže, podelila na Instagram sve sajtove na kojima radim testove i uz pomoć kojih se spremam, kako bi to uradili i svi koji za prijemni spremaju opštu kulturu. Sutra idemo na to takmičenje, održava se u Novom Sadu, tako da sam ranije legla, kako bih se odmorila i bila spremna za sutrašnji dan.

Četvrtak, 6. februar 2020. godine

U autobusu smo, igramo slagalicu osećajući se kao pravi pametnjakovići jer smo upili mnogo informacija iz skoro svih oblasti života za manje od 24 sata. Svi ćemo biti u jednoj prostoriji, pitanja ćemo videti preko projektora, a odgovore davati kao na poznatim TV kvizovima, putem tastera. Konkurencija deluje poprilično ozbiljno, ove godine se za ovo takmičenje prijavilo preko sto maturanata, svrstanih u timove. Svaki tim ima tri učesnika. Nadam se da će vesti koje ću vam napisati biti pozitivne, javljam se čim se takmičenje završi.

Ovo je ludost, ponovo prvi. Ovo mi je već smešno i i dalje ne verujem, plasirali smo se u finale. Momenti poput ovih su mi, onako znate, previše dobri da bi bili istiniti, ali eto, mogući su.

Petak, 7. februar 2020. godine

Napokon malo odmora, danas smo dobili slobodan dan od škole, ali uz uslov da se obrazujemo kod kuće i obavezno pogledamo Slagalicu. Podne sam provela odmarajući se i čitajući literaturu za faks, kasnije ispratila druga na ispit i krenula na bus za Banatsko Novo Selo. Vreme je bilo divno, osetila sam proleće u srcu. Predveče je u posetu stigla rodbina iz Niša, te sam celo veče provela igrajući se sa decom, pevajući i đuskajući. Zarazila sam ih muzikom našeg sjajnog lokalnog benda Buč Kesidi, odgledala sa njima Slagalicu i legla. Imala sam vremena da sumiram sve utiske i shvatim koliko sam zahvalna za svaku priliku koja mi se pruži i za sve ljude koji me okružuju. Uvek treba napraviti korak nazad i samo posmatrati šta se sve oko tebe dešava da bi ti nešto uradio, genijalno je. Pomolila sam se, okrenula na bok i zaspala.

Subota, 8. februar 2020. godine

Danas sam se malo uspavala i ustala na levu nogu, imala sam planove ali je neko ipak imao drugačije planove za mene. Današnji dan sam provela kod kuće, takođe uz vesele Nišlije. Radila testove, setila se da imam i školske obaveze (kontrolne, ispitivanja), te sam i sve te predmete krenula da učim. Bio je ovo poprilično neproduktivan dan, imala sam blage mučnine pa eto, jedan ceo dan da provedem kod kuće… čudo… Spremila sam najboljoj drugarici poklon za rođendan, koji već duže vreme planiram i koji ću joj uručiti sutra. Jedva čekam nedelju, ah nedelja…

Probuću se ranije nego inače, čak pre sedam sati, puna energije i napunjenih baterija. Montiraću video za svoj novi kanal Šta da gledam, učiti, obaviti ostale obaveze i pročitati sve što sam ovih dana pisala i jedva čekam da vidim šta me tek čeka. Nastaviću sebi da punim beleške mislima, zapamtim kojeg je dana šta bilo. Sigurno će se tu naći dani koji su mi izgledali kao pakao, gde nisam imala inspiracije ni volje, ali sam sigurna da će nakon tih beleška uslediti tekstkovi sa opisanim danima kao što su ovi koje sam vam ispričala.

Pišite sebi, pohvalite se, pogledajte napredak, greške, osećanja. Važni ste, budite sebi prvi.

Autorka je aktivistkinja, influenserka, volonterka, ujedno i maturantkinja

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Prvo pa žensko

  1. Avatar

    Analog dreams

    15 februara, 2020

    Prvo,veliko bravo za tebe i tvoje drugarice,super je videti da ima tako pametne i angazovane omladine. Ali,zasto ovakav naslov,ko to danas devojcice i uopste zene smatra glupljim ili nesposobnijim od muskaraca osim pojedinih polupismenih i opskurnih budala? Kome je to cudno da eto devojcice budu prve na nekom takmicenju,pa to kod tako mlade osobe radja zelju za jasnom distinkcijom u odnosu na decake? To su samo fantazmagorije raznih (cesto zivotom vrlo frustriranih) tutu gerilki koje sa realnim zivotom nemaju puno veze.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)