Priprema za pivo

Miljenko Vujaklija
Objavljeno 18.08.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 17 mins

Nedelja, 11. avgust 2019. godine

Buđenje iz kome, nemam pojma gde se nalazim, par milisekundi panike i vraća se informacija da sam kod bake i dede u Hrvatskoj. Kao i svaki put, ovde pored jezera uz celonoćni kreket zaba, spavam po 12 sati. Pogotovo posle pet dana Punk Rock Holiday-a.

Kratak doručak, pozdravljanje sa bakom i dedom, polazak kući. Sad kreće najdosadniji put ikada, nekadašnji autoput „Bratstva i jedinstva” a sada nekog generičkog nebitnog naziva. Usput prolazimo kroz Jasenovac i i ako sam prošao ovda stotinama puta svaki put kada ugledam taj spomenik stane mi knedla u grlu. Ovaj put je bar trava pokošena… Usput slušamo podkaste i sumiramo utiske sa festivala dok mi se kroz glavu mota koliko ćemo čekati na granici. Iznenađenje! Za pet minuta prešli i hrvatsku i srpsku stranu. Još malo vožnje i kod kuće smo.

Na vratima me dočekuju Nada i mačke. Pored svih mirisa koje sam uneo sa stvarima mačkama ja baš nisam ni zanimljiv, ljubomoran sam, ali to mačke su to. Sledi raspakivanje i ručak – Nada je spremila vrhunske burgere, a onda trk do kancelarije. Pre devet dana sam stavio novo pivo da se gazira pa da proverim kakvo je (biće ovde dosta spominjanja piva). Iznenađujuće dobro, popio dva piva i nazad kući na spavanje.

Ponedeljak, 12. avgust 2019. godine

Mimi i Icic (mačke) me bude u 6. Navikle pošto tada uglavnom alarm zvoni i budi me za jutarnje trčanje. Onako šlogiram vidim da ima nešto mnogo prostora u krevetu kad se setih da je Nada otišla na Florence & The Machine na Sziget. Raspitujem se kako je na granici, ne deluje da je prevelika gužva. Kad god sam u ovo vreme išao u Mađarsku čekao sam bar dva sata na suncu i asfaltu.

Kreće prvi radni dan posle odmora, uvek pakao. Stotine mailova, poruka i notifikacija koje sam prvi put posle dugo vremena stvarno ignorisao. Sledi poprilična količina klikova na delete/archive/reply dugme. Kako dan odmiče, tako se ređaju sastanci jedan za drugim, a u pauzama ide juranjava za dostavnim službama i paketima koji nisu dostavljeni u toku prošle nedelje. Kaže pošta da nemaju ko da im radi naš reon pa ništa nije stiglo. Samo je bilo pitanje vremena kada će ovi kriminalci sa vlasti do kraja upropastiti službu koja funkcioniše jos od 1840. godine. E jebi ga, opet kreće nerviranje.

U toj jurnjavi srećem Boleta, kaže upravo kreće na Florence & The Machine na Sziget. Je l’ jedino ja nemam pojma šta je to? Ah, valjda će svi lepo da se provedu.

Posle posla na večeru sa prijateljem i produktivan razgovor o poslu. Da nema ovih divnih mirisa u kojima je naš grad okupan svako popodne mogao bih reći da je klopa bila super, ovako može prelazna ocena. Veče i dolazak kući. Mačke me napadaju i vrebaju iz svakog ćoska, ceo dan su same i sad sam im ja zabava.

Utorak, 13. avgust 2019. godine

U 6:00 ustajenje, ovaj put sam preduhitrio mačke. U jutranjem bunilu pokušavam da obučem garderobu za trčanje dok me mačke prate u nadi da će odmah dobiti nešto da jedu – e pa ima još malo da čekate. Još uvek je sveže tako da je i trening prijatan. Iako sam nosio opremu sa sobom za Sloveniju verujući da ću trčati svako jutro, to se nije desilo, tako da sam preskočio prethodnih sedam dana – sada moram da nadoknadim. Posle treninga doručak za mene i mačke i vožnja bajsa do posla.

Danas se Nada vraća pa po dolasku na posao opet gledam granice da nije velika gužva i da neće kojim slučajem čekati previše. Je l’ tako da je bolje što nismo u EU?

Nastavak čisćenja nagomilanog posla posle odmora. Novi set sastanaka i diskusija o novim projektima. Kako za sada izgleda biće uzbudljiva jesen i moguće da će se desiti mnogo promena. Volim promene, uvek se nešto može naučiti iz njih.

Po povratku kući odmah uzimam gitaru i krećem da vežbam. Kako bih se opustio i odmorio krenuo sam da radim stvari koje su potpuno suprotne od moga posla i koje nikada nisam radio – gitara je jedna od njih. Nada je mrtva umorna od putovanja i zaspala je, pa umesto pojačala uključujem slušalice. Fuzz na max. Dogovorio sam da idem u „Slad” na pivo sa bratom i da tamo gledamo „Zvezdu”. Nismo se videli neko vreme a i „Zvezdu” skoro uvek gledamo zajedno. Pre toga kratka vožnja bicikla sa Bojanom pa pravac na pivo. Kreće utakmica, „Zvezda” oštećena za jedanaesterac u samom startu. Daj još jedno pivo! Stručni komentari i pomalo vikanja na TV sa svih strana. Crveni karton, pivo, produžeci, pivo, penali, još koja seda i „Zvezda” prošla dalje. Previše uzbuđenja za jedan dan. Spavanje.

Sreda, 14. avgust 2019. godine

Rinse & repeat. Buđenje u 6 ujutro uz pomoć mačaka, a napolju tmurno i ružno, a motivacija za trčanje nula. Pešaka na posao, pošto sam ostavio bicikl sinoć u „Sladu”. Procena je bila da je bolje da ne pokušavam da vozim.

Treći dan zaostalog posla, dugih mailova i diskusija. Danas konačno završavam te stvari i konačno krećem da radim nešto novo. Bilo je krajnje vreme. Neki klijent iz NY ne odgovara na mailove već neko vreme, a mi smo posao završili. Od starta imam loš osećaj vezan za taj projekat i on se samo pojačava. Sam sebe uveravam da će sve biti OK.

Kraj radnog vremena i ja moram u „Slad” po bicikl. Divno – ceo dan se sprema kiša koja nikako da padne i sad kad ja sednem na bajs ima da krene da pljšuti. Kako sam izašao iz „Slada” kreće da lagano pada, a ja pun sprint do kuće. Imao sam sreće, nije pljuštalo.

Na vratima kao i svakog dana odbor za doček, Icic i Mimi. Sve što ulazi u stan mora biti dobro omirisano i ispipano! Ništa ne sme da promakne. Na stolu me čeka novi vinil, reizdanje Neurosis – „The Eye of Every Storm” na bordo vinilu. Pada raspakivanje (Icic je već uzela bubble wrap za sebe i uživa) i odmah na gramofon. Dok muzika lagano ide pripremam starter za kvasac za pivo i vagam hmeljeve za sledeće dve ture. U subotu planiram da kuvam pivo, a uvek volim na vreme da se pripremim.

U 21 h kreće „sastanak” sa Rajanom. Rajan živi u Južnoj Karolini i pošto nemamo priliku da se viđamo češće ustanovili smo sastanak jednom nedeljno, gde se uz pivo družimo. Posle nekog vremena osećaj je postao isti kao da sedimo zajedno u kafani. Ovaj put je on u pabu a ja kod kuće.

Kiša nikako da padne.

Četvrtak, 15. avgust 2019. godine

Buđenje u 6, prijatno jutro, trčanje, posao, registracija, branje paprika, film, priprema za 3d štampač.

Kiša i dalje nije pala, ali bar mi se čini da je prijatno jutro. Polako se oblačim za trčanje i izlazim napolje. Posle svih onih vrućina jako je osvežavajuće.

Krećem na posao, ali nešto me kopka. Dok otključavam auto pogledam registracionu nalepnicu i imam šta da vidim, 15. 08. 2019. Kao i svake godine zaboravio sam kada treba da registrujem auto. Biće zabave danas.

Odlazim na posao kako bih na brzaka napisao neke emailove i pokupio račune koje već dugo treba da odnesem računovođi (a na Strelište i dalje ne stiže pošta). Ispred servisa za tehnički pregled me je sačekala tolika gužva da sam morao da parkiram u ulici pored. Čekam jedno 15 minuta u redu da predam dokumenta, a onda me gospođa obaveštava da moram da rezervišem termin i kako sam ja to zamislio da dođem kad je meni palo na pamet. Gospođo, ja da se pitam, ne bih nikada ni dolazio i ne bih dao ni dinara ovoj truloj državi koja sve što joj se da od poreza potroši i pokrade, a ja dva puta godišnje popravljam nešto na trapu zato što se putna infrastruktura raspada. Zakazao sam pregled za popodne.

Došlo popodne i ponovni odlazak na registraciju. Kao i sve u ovom sistemu tako je i tehnički pregled besmislen. Postoji fiksno vreme koje mora da se potroši na svaki auto i iako se sve završi mnogo brže (i ljudi stvarno pregledaju auto), moraš da čekaš. Tako i ja čekam. Iako mi je ove godine premija osiguranja pala, ja sam dao malo više nego prošle godine, još para za sendviše i autobuse.

Posle posla odlazim kod bake da berem paprike. Ove godine sam posadio par vrsta Jalapenosa, Cayene i Habanero. Za razliku od prošlog puta kada sam dobio četiri paprike, ovoga puta sam u prvoj turi dobio oko tri kilograma. Ima na internetu i pametnih stvari. Ostavljam neke paprike da sazre kako bih imao za seme sledeće godine i žurim da spakujem sve kako bih stigao u bioskop na film sa Nadom.

Danas je premijera novog Tarantinovog filma i iznenađujuće bioskop je prepun i to vidno mlađih ljudi. Ovo se obično viđa samo kad su superherojski filmovi i prijatno je iznenađenje. Dva i po sata kasnije svi izlaze iz bioskopa sa osmehom na licu i zadovoljni.

Pred spavanje uzimam da priprem neke modele za 3D štamapu. Obećao sam drugaru da ću nešto da mu odštampam i konstantno zaboravljam.

Pred spavanje uzimam da čitam „Building products for enterprises”. Skoro sam je uzeo jer je krenuo da me interesuje Product Management i kakve izazove to donosi.

Petak, 16. avgust 2019. godine

Mačiji alarm startuje tačno u 6 i budi me lagano. Ne ustaje mi se još iz kreveta i danas preskačem trčanje. Narednih sat vremena vrtim twitter i izgleda mi kao da će cela planeta da eksplodira. Svi misle da je danas gore nego ikada pre dok je globalno sve relativno bolje, ali je dotok informacija mnogo veći pa ćemo saznati i ako je neko prebijen u Lujzijani, a nekada ne bismo znali ni šta se desilo na Kotežu 2.

Doručak i odlazak pešaka na posao. Nada će doći kasnije po mene pa reko’ da ne0 ostavljam bicikl u kancelariji možda mi zatreba preko vikenda. Danas konačno krećem da radim nešto zanimljivo, bar se nadam. Koleginica iz Nemačke je trebalo da mi dostavi neke informacije kako bih zavrišio neku pretragu za klijentov intranet, ali je već 11 i nema ništa. Javlja se u podne i pita me kako napredujem. Hmm, pa trebalo je da mi dostaviš to i to, tako da baš i ne napredujem pošto još uvek čekam. Odustajem od čekanja i prebacujem se na druge stvari koje moraju da se završe.

Popodne odlazak na baštu i završne pripreme za sutrašnje kuvanje piva. Zapisujem recept, merim vodu, spremam kuvalo kako bi mi ujutro bilo lakše. Sedam sa ocem da popijem rakiju i da slušam kako se proveo u Vrnjačkoj banji, izgleda da mu je bilo odlično.

Konačno u 7 sati sam kod kuće, Nada je spremila odličnu supu sa domaćim rezancima. Posle večere konačno nalazim malo vremena da igram nešto na PSu. Kako sam krenuo „God of War” neću preći još dve godine a o „Red Dead Redemptionu” da ne pričam. Pred spavanje nastavljam knjigu i vrlo brzo zaspim.

Subota, 17. avgust 2019. godine

Subota je. Otišao na trčanje, danas nabijam kilometražu. Sledi kuvanje piva (a malo i degustacije da se uverim da nije pokvareno). Ajde uzdravlje.

P. S. Evo i recepta, koga zanima:

Mash 60min@69C
Mash out 10min@76C
Boil 60min

Pale Ale, Finest Maris Otter 5.1kg
Spitz malt 0.8kg
Wheat malt, Pale 0.8kg
Oats, Flaked 0.4kg
Golden Naked Oats 0.4kg

Simcoe 5g mash 60min
Simcoe 4g first wort hop
Simcoe 4g 10min

Amarillo 37g whirlpool 95C 30min
Columbus 20g whirlpool 95C 30min
Simcoe 20g whirlpool 95C 30min
Amarillo 37g whirlpool 86C 20min
Columbus 25g whirlpool 86C 20min

Hazy Daze II yeast

El Dorado 20g dry hop 11 days
Citra 11g dry hop 11 days
El Dorado 50g dry hop 5 days
Citra 25g dry hop 5 days
El Dorado 80g dry hop 3 days
Citra 25g dry hop 3 days

Autor je kućni pivar i u slobodno vreme IT inženjer

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)