I’m not much but I’m all I have

Sava Marinković
Objavljeno 17.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nedelja, 10. septembar 2017. godine

Prva asocijacija je stari buvljak. Ali, pošto se ortak uspavao za isti, nisam ni ja otišao. Što znači više vremena na pripremanje psihički i fizički za narednu nedelju. Kombo za to je svakako sedenje u dvorištu, čitanje, ispijanje kafe i posvećivanje pažnje mojim životinjama. Da li postoji iko ko može ovako dobro da napravi sebi ugođaj.

Tu je i banatski nedeljni ručak, a posle može malo i da se zasvira.

Najviše volim da napravim sebi izolaciju od svega. Ponekad pomislim da ću proglasiti državu u mojih par, to jest malo više, kvadrata. Trebam samo da odredim ko će da pregleda pasoše na „granici”, mada mislim da će ker biti zadužen za to.

Pred spavanje sam odradio par online kupovina bukvalno iz dosade. Uvek je kul da nešto isčekuješ. Napravio sam predstojeću nedelju nešto zanimljivijom.

Za kraj dana Soma Fm : Sonic Universe i navijen alarm za ponedeljak.

Ponedeljak, 11. septembar 2017. godine

Ništa ne bi bilo toliko strašno da nema onog čuda između kuće i posla. Autobus! Čoveče, stvarno mislim da mi više ništa neće smetati u životu. Ovaj prevoz mi je razvio toleranciju na nemoguće.

Postoje ljudi koji će reći idi kolima itd. Ja se ne bih složio da smo time rešili bilo šta. Mada, vremenom sam uspeo i manje da se trošim na gluposti. S toga, da krenemo.

Sjajno! Ušao sam u pogrešan bus, šest putnika i ja. Odakle li se stvorio taj bus tu, u to vreme?! Bez ikakve naznake da ide u drugom pravcu. Okej, izlazimo bukvalno na sred ulice i vraćamo se na stanicu. Ne znam da li da se smejem, scena je bila užasno glupa. Kakav početak dana.

Pošto sam znao da nešto nije kako treba u današnjem danu očekivao sam isto i na poslu.

Naravno, tako i biva. Taskovi sa svih strana za najzaguljenije projekte. Divota, današnji dan treba da se ugasi. Bitno da sam ja stigao na posao, sa onakvim prevozom je svašta moguće.

Našao sam jednu gitarsku pedalu koju sam dugo tražio i instant je naručio. Bingo! Eto pozitive u ovom tmurnom ponedeljku.

Kada sam došao kući u momentu sam zaboravio sve – naš „divni” međugradski prevoz, zavalio se u dnevnu sobu i gledao omiljeni fudbalski klub West Ham United. Super kraj dana, pobedili su.

Utorak, 12. septembar 2017. godine

Ne mogu da kažem da se nešto razlikuje od ponedeljka, ali bar nisam ušao u pogrešan autobus. Nevreme je bilo u toku noći i sve je jako prljavo. Ako je tako kod nas, duplo gore je u Beogradu, pretpostavljam.

Dok sam pešačio kroz naš glavni grad ka poslu gledao sam više u pod da ne ugazim u pseći izmet, nego nešto sa strane. Jadni li ovi silni turisti koji dolaze. Šta li razgledaju?! Ljudi, vlasnici, niste mi jasni. Imate kera, imate i obaveze oko kera! Dobro, okej, bar sam se setio sela, kad prolaze razne životinje i za sobom ostavljaju… Čekaj malo, zar Beograd treba da me asocira na selo!?

Pred kraj radnog vremena devojka javlja da je uzela karte za bioskop, za David Gilmour Live at Pompeii – one night show. Sjajno, u sredu ćemo gledati na velikom platnu jednog od najodgovornijih za moje bavljenje muzikom.

Još jedna tortura autobusom samo u drugom pravcu i stigao sam svojoj kući. Druga država, druga pravila, a to je da istih nema. Samo kvalitetno odmoriti se, rad isključivo kreativni.

Sreda, 13. septembar 2017. godine

Uvek u toku nedelje, tamo sredinom, postajem imun i na prevoz do Beograda. Koliko je dobro, toliko i nije. Danas više razmišljam o pošiljci koju sam poručio u ponedeljak, koja treba da mi stigne danas na firminu adresu, nego o projektu koji radim, tako to ide kad kupuješ opremu za instrument koji sviraš.

Muzičari, muzičari. I poslednje pare ću dati na opremu. Nema veće sreće nego kada ti stigne nova oprema. Danas mi je stigla nova pedala i mnogo sam srećan. Realno zaboravio sam i na torturu prevoza.

Na poslu smo pričali i polemisali o novom Apple proizvodu Iphone 8 i X. Preko praćenja, marketinga i ostalih stvari došli smo do čitavog sci-fi filma od razgovora. Kako volim kada razgovor ode tako daleko.

Stigla je pedala, sad samo treba doći kući i probati je.

Knap sam sa vremenom, a u banci čekam. Nema ljudi u redu, ali nešto moram da čekam. Jasno mi je, već sam navikao na takve situacije. Ali sve je okej, večeras David Gilmour rešava sve probleme. Danas mi je dan totalno muzički.

Iskreno, bio sam spreman da u bioskopu budu dosadni „verni fanovi” koji će pevati i tripovati se o bioskopsko platno kao da su na nekom live koncertu, ali nije tako bilo. Kulturiška totalna. Strava, uživanje zagarantovano. Baš sam se i lepo proveo, kvalitetno zatvorio dan.

Četvrtak, 14. septembar 2017. godine

Današnji dan na poslu počinje sabiranjem utisaka sa sinoćne projekcije. Uglavnom se čuju pozitivni komentari. Potom svako u svoje projekte da pozavršava i privodi kraju posao koji je ostao za ovu nedelju. Jako je sve lako kada radiš ono što voliš. Po ko zna koji put zaključujem.

Koliko samo fino radi nova pedala sa celim setom, ne mogu da se nasviram. Možda bih uskoro mogao da krenem i sa nekim novijim materijalom. Slatke muke.

Danas je generalno sportski dan, sutra takođe. U to ime ću otvoriti koje pivo i gledati utakmice.Toliko o sportu od mene. Nije da nešto baš preterano gledam, ali volim da vidim da smo i fudbal zaigrali koliko toliko normalno. Što se košarke tiče i Evropskog prvenstva bilo mi je drago što je Slovenija toliko dobro prošla protiv Španije.

Petak, 15. septembar 2017. godine

A danas sam izbegao autobus, koji maestralni početak vikenda.

Na poslu su ljudi uglavnom orijentisani na planiranje vikenda. Atmosfera je veoma pozitivna. Poveli smo onako kroz posao par razgovora o jučerašnjim utakmicama, onako kao da smo u kafiću nekom. Usaglasili se za veliki respect za Sloveniju.

Posle posla, sa devojkom odlazim na izvanredan ručak.A nakon toga našao sam vremena i da zasviram malo. Isplanirao sam ceo vikend a večerasće se gledati košarka i to van kuće. U finalu smo, bravo! Zadovoljavajući ishod i petak veče.

Subota, 16. septembar 2017. godine

Nekako posebno volim subote, pogotovu kada sam kod svoje kuće. Tad se i najviše utakmica igra u Engleskom prvenstvu. Danas igra tim koji ja najviše volim, opšte poznato, West Ham United, pa sam sve spremio za praćenje meča. Utakmica sama po sebi vrlo dosadna i tvrda. Ali okej je i bod. Ishod meča 0:0.

Posle jutarnje kafe sam pustio meditativnu  muziku, tačnije Steve Roach album „Cavern of Sirens” i otvorio stari sci-fi roman Filipa K. Dika pod nazivom „The Simulacra”. Uvek me je fasciniralo kako su ljudi ranije izvanredno pisali, koliko god izgledalo cyber kroz čitanje, uopšte nisu omašili „budućnost”. Pogotovu K. Dik, obožavam da ga čitam.

Danas ću sklopiti i srediti dvorište i kuću, i obavezno napuniti šank. Kad sam već sve tako isplanirao, red je i da se krene. Okrenuo sam ploču „Apollo: Atmospheres and Soundtracks” Brajana Ena i počeo.

Posle svih planova uzeo sam da radim na nekom projektu za firmu, da bih olakšao sebi narednu nedelju.

Autor je muzičar i programer koji voli da čita, meditira i uživa. Voli životinje i svojih par kvadrata.

Ostavi komentar

  • (not be published)