Miroljub Petrović ili nasilje mediokriteta

Ivan Kačavenda
Objavljeno 15.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Jedna od najrepresivnijih i najkontroverznijih tajnih obaveštajnih službi na svetu, Štazi, vodila je, između ostalog, besprekornu, predanu i izuzetno pragmatičnu statistiku u vezi sa životom svojih građana gotovo u vezi sa svim. Međutim, čak se i toliko represivni režim otoplokrvio pred hladnokrvnošću brojki u vezi sa samoubistvima u sopstvenoj državi, toliko da je u jednom trenutku zabranio da se činovi svojevoljnog prekida života dalje statistički beleže. Toliko je bilo bolno, čak i za njih.

Deo dokumentacije Štazija. Izvor: google.

U našoj državi ne postoji mehanizam brojanja, niti zvaničan podatak o tome koliko ljudi godišnje pređe granicu s porivom, mišlju i željom da se više ne vrati. Nebesa, oprostite, ali meni je analogija s gorepomenutom statistikom umnogome prikladna. Iako nikako ne mislim da poistovetim tragičnost samoubistva sa tragičnošću egzodusa. Dobronamerni i pametni biće svesni poređenja.

Neki, naravno nezvanični, podaci o egzodusu kažu da godišnje Republiku Srbiju napusti od 20.000 do 50.000 ljudi. Ta pojava naziva se „odlivom mozgova”, i podrazumeva (neprivremeni) odlazak u inostranstvo radno sposobnih i visokoobrazovanih ljudi u potragu za samoostvarenjem. Ukoliko poverujemo sopstvenim nezvaničnim statistikama, ali i zvaničnim izjavama predsednika SANU-a, akademika Vladimira Kostića, Republika Srbija je na prvom mestu prema takozvanom odlivu mozgova na svetu, referišući se na izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu, od ukupno 140 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Pitam vas i sebe: ko to ostaje ovde?

Glavni i odgovorni. Izvor: google.

Odgovor se nameće sam od sebe. Ostaje Nebojša iz Beograda, ostaje Babić, Vulin, ne ostaje doktor nauka, ostaje diplomirana pravnica Maja Gojković, kvalitetno i kvantitetno situirana Brnabić, ne ostaje da radi emisiju Olja Bećković, ostaje da radi emisiju Milomir Marić, ostaje u Bajčetini da peče rakiju bivši predsednik, ostaje i Aleksandar Vučić, kao i Andrej… ali ostajem (zasad) i ja. Pobeda niti srpske, niti napredne, niti stranke (ovde se, praksama naučnoistraživačkih metoda, referišem na: Naprednjak sam, tim se dičim) na izborima 2012. godine dala je konačni zamah mediokritetu da se svom snagom razmaše i u drugi plan stavi sve one natprosečne i potprosečne koji nisu (zasad) odavde otišli.

Svi oni koji ritmično klimaju glavom dok govorite i slažu se sa svime što kažete, i ti isti koji se na identičan, ritmičnoklimajući način slažu i sa vašim neistomišljenikom po istom pitanju, oni koji će uraditi apsolutno sve samo da ostanu na poziciji društvene hijerarhije na kojoj su nezasluženo u svakom smislu, oni koji nemaju nimalo od onoga što se i etički i filozofski naziva moralom, oni koji o svemu znaju pomalo, a pritom misle da o svemu znaju sve i da se u sve razumeju (a samim tim ne znaju apsolutno ništa i ni u šta se ne razumeju!), oni koji bez smisla i promišljanja, dakle – majmunski, prate trendove po svakojakim pitanjima života i postojanja – oni su MEDIOKRITET, očajna osrednjost koja dominira, diktira i uspostavlja kriterijume življenja u ovoj jadnoj i po mnogim pitanjima osiromašenoj i osakaćenoj zemlji.

Isplivao je u ovoj mediokritetskoj žabokrečini i izvesni Miroljub Petrović, koji voli sebe da javnosti besramno predstavlja čak i titulom doktora nauka. Vikipedija mu nije naklonjena. Ipak se internet ne može tek tako cenzurisati. Te se stoga navodi kao pseudogeolog; student Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kome je Nastavno veće Fakulteta onemogućilo da odbrani magistarski rad zbog nenaučnog bavljenja naukom. Dovodi se u vezu sa kreacionizmom (gle, još jednim produktom mediokritetske javnosti). Takozvani Miroljub Petrović prepunio je salu u Sportskom centru „Šumice” u Beogradu, 7. maja 2017. godine. Ljudi su se smejali i kikotali njegovim rečenicama, mislima i stavovima, ali su mahom ćutali i pomno slušali. Meni nije bilo smešno. Zašto? Zato što taj čovek svojim likom i delom reprezentuje osrednjost u svom najdestruktivnijem smislu. Njegovi nenaučni, proizvoljni, šovinistički, populistički i bombastični stavovi izazvali su salvu komentara, pobudili i probudili prikrivene želje u njemu sličnim ljudima da konačno prozbore o onome što je godinama čučalo u njima i što je konačno dobilo priliku da se makar kaže, na ovaj ili onaj način. Vraćanje vrednosti srednjovekovlja i njegovih vrednosnih stavova u 21. vek. Pa da li je moguće?! Da li je moguće da treba da razgovaramo o tome koliko su određeni stavovi i htenja srednjeg veka bili destruktivni, fatalni i protivrečni ljudskoj prirodi!

Miroljub Petrović u direktnom ovaploćenju sopstvenih ideja na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Izvor: google.

Eto, u tome se nalazi bit mediokriteta. U poluznanju i neznanju. U neprihvatanju istorijskih datosti. U teorijama zavere. U radikalnim i pojednostavljenim metodama rešavanja kompleksnih stanja individualiteta. Svet nije ni crn, ni beo. I to zna svako ko je čitao dobre knjige. Međutim, mediokritet nikada ne prihvata individualitet. I u tome je tajna naše sadašnjosti. Nadam se ne i budućnosti. Ali to je samo nada. Sve je na nama.

Ostavi komentar

  • (not be published)