Kako ti je bilo za vreme Tita i zašto?

Na koji način razumemo sadašnjost? A prošlost? A koliko ne razumemo blisku prošlost?

Ivan Kačavenda
Objavljeno 22.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Prema rečima Branislava Dimitrijevića, poslednjih godina zavladalo je poveće interesovanje za sudbinu one velike, nadaleko poznate i u javnosti istovremeno hvaljene i kuđene države – SFRJ. Potreba da se razume sadašnjost i vreme u kom se živi ne može se u potpunosti zadovoljiti bez razumevanja prošlosti. Stvar je gotovo matematički tačna. Jedno bez drugog ne ide. Iako smo u poslednje vreme svedoci sve većeg prekrajanja vremena prošlog zarad veštačkog proizvođenja slike vremena sadašnjeg. U tome se ide čak toliko daleko da se određene dokumentne manifestacije koje treba objektivno i analitički da reprezentuju prošlost nasilno ukidaju (najsvežiji primer za to je skidanje emisije „Trezor” s programske šeme RTS-a).

Država koja je postojala gotovo pola veka i dan-danas izaziva, kako divljenje, tako i osuđivanje u javnom diskursu svekolike javnosti. Takva situacija nimalo ne čudi. Opšte je mesto potreba mediokritetskog (dakle, u najčešćem slučaju većinskog!) dela javnosti da sve kompleksne stvari pojednostavi do mere crno ili belo, komunjara ili monarhista, hegelovac ili kantovac,partizanovac ili zvezdaš itd.

Džon F. Kenedi i Josip Broz Tito

Jedan od onih koji stvari ne pojednostavljuje do banalnosti je i Branislav Dimitrijević, profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu i gostujući predavač na inostranim umetničkim školama i univerzitetima. Kao pisac bavi se umetničkim i društvenim teorijama i praksama, a posebno umetničkim i filmskim nasleđem jugoslovenskog socijalističkog perioda. Autor je niza knjiga i kataloga o modernoj i savremenoj umetnosti: „O normalnosti – Umetnost u Srbiji 1989-2001”, „Ovo nikad nije bilo – Slikarstvo Predraga Neškovića”, „Protiv umetnosti: Goran Đorđević – Kopije”, itd. Bio je kustos velikog broja izložbi savremene umetnosti: Gud Lajf  (52. Oktobarski salon, Beograd, 2012), No Network (Atomski bunker, Konjic, 2011), FAQ Serbia (ACF, New York, 2010), itd. Redovni je saradnik portala Peščanik. Najnovije knjige su mu: „Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji” u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika (2016) i „Slatki film Dušana Makavejeva” u izdanju Muzeja savremene umetnosti (2017).

U knjizi „Potrošeni socijalizam” Dimitrijević se kroz pet poglavlja veoma analitički i uz obimno korišćenje referenci bavi problemima kulture, konzumerizma i društvene imaginacije u SFRJ-u od 1950. do 1974. godine.

Naslovna strana knjige Branislava Dimitrijevića

Detaljniji osvrt na knjigu sajt Pančevo Si Ti će objaviti nakon javnog razgovora s autorom, koji će biti upriličen u kafe klubu „Kupe” danas, 22. juna u 20 časova, pa ovde nećemo ulaziti dublje u kompleksnu problematiku Dimitrijevićeve knjige, već ćemo se uopšteno osvrnuti na ideju, koju i sam autor iznosi u predgovoru.

Knjiga zagovara ideju kritičkog prevazilaženja, kako totalitarne, tako i jugonostalgičarske paradigme, u nastojanju da se jugoslovenska socijalistička imaginacija reartikuliše na ruinama njenog tranzicijskog sloma.

Razumevanje tzv. druge Jugoslavije nakon čitanja ove knjige potpuno se menja. Sitni delići obimne slagalice zvane SFRJ se polako sastavljaju kako knjiga odmiče, a slika sve više dobija smisla. Naravno, ovde govorimo o jednoj vrlo jasnoj i specifikovanoj perspektivi – perspektivi razumevanja nastajanja i negovanja potrošačkog društva u državi u kojoj zvanično takvo šta nikada nije postojalo.

Ostaje nam da se večeras sretnemo u „Kupeu” u 20 časova i kolektivno se saslušamo, a potom i razmenimo mišljenja. Podsetimo se – nema razumevanja sadašnjosti bez razumevanja prošlosti!

Ostavi komentar

  • (not be published)