Babaserin strah od tribine

Početkom godine je formacijska postavka Gradskog odbora SNS-a u Pančevu – uz postojeće mesne odbore, stručne savete, unije žena, penzionera i mladih – dobila neformalnu prinovu – odred za razbijanje tribina političkih neistomišljenika. U prvu akciju ova grupa mala, ali među najvernijim lokalnim sledbenicima lika i dela A. V. brižljivo odabrana, krenula je 12. januara popodne, kada je mladi lav SNS-a Ivan Tešić, sekretar Gradskog odbora i koordinator Omladine za Vojvodinu – među Pančevcima prozvan Avarel, po najvišem od braće Dalton – lažno se predstavljajući kao radnik JKP „Grejanje“, od sredovečne stanarke jednog od ulaza u zgradu sa adresom Braće Jovanović 12 zatražio ključ od pomoćnih prostorija na petom spratu da bi sa kolegom „pregledao instalacije“. Dobronamerna žena nije posumnjala da se iza ove naizgled rutinske kontrole radijatora u vešernici krije tajna operacija postavljanja trasparenta „Jankoviću, kada ćeš da odgovaraš za ubistvo?“, kao svojevrstan gest naprednjačke dobrodošlice zaštitniku građana, koji je te večeri govorio na tribini „Prava građana u Srbiji – na papiru i u stvarnosti“ u klubu preko puta zgrade na koju je sramni natpis bio okačen.

Kada se Tešić, koji je inače postao srpski poznat u kasnu jesen 2014. godine, kao glavni promoter čuvenog projekta „teren za stoni fudbal u prirodnoj veličini“ u obližnjem selu Jabuka, povukao sa zadatka platnene pripreme Jankovićevog dočeka, štafetu niza nepočinstava je preuzeo portparol i predsednik Saveta za informisanje GO SNS, PR JKP „Zelenilo“, i honorarni glavni i odgovorni urednik Regionalne RTV Pančevo, sve u jednoj višedimenzionalnoj ličnosti, Miroslav Milakov. U profesionalnom smislu neprimetan, Milakov se prethodnih godina isticao svojim upadljivim KVD povijanjima, pa sad da li su na vlasti demokrate, naprednjaci ili UČK, svejedno je. On je, pod okriljem mraka koji ranije pada, lica zaštićenog šalom, kapom, kapuljačom i debelim obrazima, u društvu šefa gradskih pijaca u nadležnosti istog JKP „Zelenilo“ Dejanom Simeunovićem (40), odranije poznatom organima gonjenja, sa kolegom snimateljem i Nikolom Stoilkovićem, vozačem drona, stojao preko puta zgrade, i koordinirao snimanje, što sa zemlje, što ih vazduha, komada ispisane tkanine kojim su „Pančevci sačekali Sašu Jankovića“.

U klubu „Kupe“, u kome se Pančevci okupljaju na poziv Građanske akcije Pančevo od kada je u januaru 2016. godine ovom udruženju građana praktično onemogućeno korišćenje prostorija Gradske uprave, Doma omladine i Kulturnog centra, goste tribine je napao treći ešalon ovog naprednjačkog odreda – reporterska ekipa radojicine/milojicine Televizije, kako novinari u Pančevu iz milošte zovu lokalnu TV. Teledirigovana novinarka Jovana Strugar je, bez trunke blama, postavila pitanja o tome „kada će Janković da odgovara za ubistvo“ i „koje su mu tačke izbornog programa“, iako je čovek lepo rekao da prvo nije pitanje za njega nego za pravosuđe, i iako je moderator razgovora više puta napomenuo da su teme ljudska prava i zaštitik građana, a ne izbori koji nisu ni raspisani. Strugarkin performans snažno su podržale čak dve kamere pomenutog televizijskog napredno-propagandnog servisa – jedna koja je pratila zbivanja na podijumu i druga koja je – snimala publiku! Između ostalih i četvoricu pripadnika para-navijačke skupine ljubitelja borilačkih veština, slatkog pravoslavlja, tradicije i bogojavljanskog plivanja za čast krsni, koja se u slobodno vreme i u ostatku javnosti predstavlja kao humanitarno udruženje „Srpska Sparta“. Oni su svojim očima i svojim mobilnim telefonima snimali one koji su se usudili da dođe na tribinu, zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama i Gradskoj upravi narednih dana su pozivani na raport. To, snimanje, doduše, bilo je uzajamno. Kad snimaš, možeš da budeš i snimljen.

Čitava ova pažljivo planirana akcija završila se demonstracijom borbene gotovosti združenih medijskih snaga i pratećeg botovskog bataljona pod vrhovnom komandom stranke koja vodi Srbiju ka Evropskoj uniji i njenim standardima. U realnom vremenu, nakon prve četvrtine događaja, tek što je Nadežda Milenković objasnila da živimo u post-istinito doba, u kome se javno laže po difoltu, sajt onog štampanog papira koji se svakog jutra pojavi na kioscima pod nazivom Informer, objavio je gomilu laži sa skupa kome njihov izveštač nije ni prisustvovao. Inicijalno medijsko smeće TV Pančeva, prilog urađen u najboljem stilu ranih devedesetih, u zlatno doba i u profesionalnom maniru Milijane Baletić, proširili su etrom i sajber spejsom vršački TV Banat, sajtovi juznibanat.rs, evrsac.rs i srbijadanas.com. Na Youtube-u obavezno pogledati uradak „Sašu Jankovića dočekao transparent u Pančevu“, 02:12, neprocenjivo.

A izbori još nisu ni raspisani…