Tancuj sa mnom

Nije tancovanje, ili gromoglasno pevanje, u zavisnosti od toga šta plesom ili pesmom hoćeš, baš tako samo zabave radi. A ako i jeste, to što plešeš ili uz kakvu pesmu ili lirik koju nosi, mnogo govori ne samo o ukusu ili poznavanju umetnosti i kulture, već i u kojoj meri svesno upijamo i crpimo lepotu ovakvog kulturološkog činodejstvovanja. Neko voli Cecu, neko Silvanu a neko Nirvanu, neko pleše u zanosu bečki vals, drugi tancuju sitno folkloraški, a drugi luduju uz gurku na pank svirkama. I pošto je igra sastavni element sociološkog i kulturološkog izrastanja čoveka, kako je u svom traktatu iz 1938. godine „Hommo Ludens” podučio holandski istoričar i teoretičar kulture Jihan Huizing, evo par primera o uzrastanju koje možeš u današnjem izobilju, postmodernog svakolikog i svakojakog miksa da priuštiš.

Opušteno

Čak i ovaj party igranjac koji je dobar uz Nouvelle Vague – „Dance With Me”, jer je ritmičan, zabavan (a i nije narodnjački treskavac, što se mene tiče) nosi sobom neku konotaciju, bilo da se poistovećujete sa opuštenim, modernim, urbanim zvukom i hedonističkom filozofijom kraja šesdesetih i sedamdesetih, i popriličnog welfare state stanja koje je ovo omogućavalo i studentima, budućim intelektualcima u povoju.

Propagandno

Može i ovako, propagandno, kad spojiš ovde reklamiranje piva i militantno, mačističko junaštvo koje kod mene junački maršira samo ka živopisnim asocijacijama sa sličnim stajlingom koje u ovom kulturološkom „osvešćivanju” lede možda pivo, ali i krv u žilama. Živo me zanima godište i obrazovanje marketinškog maga koji je ovo osmislio. Ako je i do samog korišćenja stereotipa, da se pivo proda, naročito određenoj populaciji, pa ponižavajuće je po intelekt i ubistveno za dobar ukus.

USTANI SAD,
KAO VOJNIK SPREMAN I JAK,
DA SE BORIŠ, PONOSNI LAV,
KOJI NOSI BARJAK SRBIJE.

I kad pomisliš da je ovo prejaka formulacija, za bezveznu reklamu, tu se stvari dodatno razjasne, od strane glumca, koji je nosilac ovih reklamnih igrarija.

Nenad Jezdić: Srbija je naš barjak!:

„Ovo jeste šou-program, oprosti mi, ali ozbiljne stvari moramo da uradimo da bismo opstali kao narod i da bismo imali barjak ispod kog ćemo stati. Ta zemlja je naš barjak. Srbija je naš barjak! Svaka ta oranica, svaka ta utrina, svaka ta neobrađena zemlja – to je barjak, u koji treba da gledamo i koji treba da se zaviori u onom svom sjaju!”

Poznati glumac odbija da zabavlja narod, te upućuje ozbiljnu poruku zarad opstanka naroda i ponovnog zadobijanja barjaka bez kog nam nema života – u emisiji „Veče s Ivanom Ivanovićem”, TV Prva, 18. maj 2018. godine.

Znači nije samo pivo bre, nego stvarno propaganda viših vrednosti !!

Intelektualno

Evo snažne i dobre poruke da nije svejedno uz šta đuskaš, trupaš, marširaš ili plešeš. Kultni, avangardni Laibach je možda najbolji primer. Svesno izabravši da svoj umetnički angažman promovišu i žive kroz svojevrsno kombinovanje umetnosti i  jasnog programskog opredeljenja da poigravajući se simbolima ideoloških i propagandnih poruka sveta i vremena koje trošimo, nateraju ne samo da ih slušaš, uz njih igraš , već i (koristeći snažnu provokaciju), o ovome promisliš.

Pleši s Lajbahom

Svi smo opsednuti,
svi smo prokleti,
svi smo raspeti,
svi smo slomljeni.
Privlačnom tehnologijom,
ekonomijom vremena,
kvalitetom života
i filozofijom rata.

Jedan, dva, tri, četiri,
dođi, pleši sa mnom braćala.
Jedan, dva, tri, četiri,
daj mi obe ruke.
Jedan, dva, tri, četiri,
plešite sa mnom prijatelji.
Jedan, dva, tri, četiri,
naokolo, nije teško.

Plešemo s Adijem Hinkelom,
Benzinom Napolonijem.
Plešemo sa Šikelgruberom,
i plešemo s Maitrejom.
S totalitarizmom,
i s demokratijom.
Plešemo s fašizmom,
i s crvenom anarhijom.

Jedan, dva, tri, četiri,
dođi, pleši sa mnom, druže.
Jedan, dva, tri, četiri,
daj mi obe ruke.
Jedan, dva, tri, četiri,
dođi pleši sa mnom nemački narode.
Jedan, dva, tri, četiri,
naokolo, nije teško.

Plešemo i skačemo,
skakućemo i pevamo.
Padamo i ustajemo,
dajemo il’ uzimamo.
Američki prijatelj
i nemački drug,
lepo plešemo zajedno,
plešemo do Bagdada.

Jedan, dva, tri, četiri,
dođi, pleši sa mnom braćala.
Jedan, dva, tri, četiri,
daj mi obe ruke.
Jedan, dva, tri, četiri,
plešite sa mnom prijatelji.
Jedan, dva, tri, četiri,
naokolo, nije teško. (preveo Gavrilo Došen)

Angažovano

I za kraj, intrigantan spot, višestruko talentovanog, multimedijalnog umetnika Donalda Glovera, koji objavlju pod umetničkim imenom Childish Gambino, koji već par nedelja potresa Ameriku. Plesom i pesmom, hiperealistički šalje simbole i poruke, kojima skreće pažnju na nasilno, rasističko i otuđeno lice Amerike. Prateći reakcije vodećih umetnika i intelektualaca širom Amerike, prijatno iznenađenje u pokušaju da se uzbunjenim Amerikancima dodatno pošalje poruka, da se istina ne sme prikrivati, te da je patriotizam da ukažeš na pošasti zajednice u kojoj živiš, ne bi li je učinio boljom, odnosno čovečnijom.