Situacija se komplikovala.
Na ulicama su šetači, i to ne neki obični već oni najgori – bezobrazno uporni.
Šetaju i ne odustaju. Čak imaju i političke zahteve. I to baš sad kad kauboji pritiskaju i traže da se ispuni obećano; nestrpljivi su pa viču i lupaju šakama u sto, a mamuzama u pod. Do juče su onako neobavezno mahali štapom i šargarepom, a sad im je šargarepa toliko mala da se jedva i nazire, al’ je zato štap porastao i postao opasna batina. A zna se po čijoj će glavi da udari ako zatreba.
Bandoglavi – poglavica plemena sa juga, stalno nešto cinculira i neumorno krnji reputaciju Visokog – vođe plemena starijeg i od najstarijih.
Visokom je bio potreban predah, pauza da razmisli i da se prilagodi. Pažnju javnosti je morao da preusmeri na nešto što može da kontroliše, od čega će imati koristi…
* * *
– Šta bi bilo najbolje rešenje za skretanje pažnje? – glasno je razmišljao Visoki.
– Diverzija! Treba nam diverzija! – povikao je Vrhovni obaveštajac (u daljem tekstu: VO) – šef službe za koju kažu da je naslednica one koja „sve dozna“.
– Aj bre ne zajebavaj! Šta ti znaš o diverzijama? – gadljivo reče Visoki.
– Nemojte tako, pa naučio sam i ja nešto tokom one dve nedelje surove vojne obuke kada sam umalo krv propišao služeći otadžbini – gotovo uvređeno reče VO.
– Diverzija kažeš?
– Jeste, to kažem.
– Sa eksplozijama i takvim čudima? – upita Visoki.
– Ne mora tako… Pronađemo neke što mogu da liče na specijalce – diverzante, onda ih pred kamerama uhapsimo, optužimo za terorizam, pričamo o tome par dana na svim televizijama pa ih onda pustimo da se brane sa slobode… Da brzo završimo posao, a da se ne zajebavamo previše sa njima. Njih optužimo, a mi u stvari pravimo diverziju.
– Čekaj malo… Da te uhapšene optužimo za terorizam pa ih pustimo da se brane sa slobode jer su kao obećali da će doći da im sudimo?! Čoveče, pa ovo je toliko besmisleno da će narod odma’ da poveruje, a ja ću da ispadnem plemenit. Bravo! – oduševljeno reče Visoki.
– Hvala lepo.
– Šta misliš, koliko nam takvih diverzanata treba? – upita Visoki.
– Ilija Čvorović i brat mu Đura odavno rekoše da su „trojke osnovne jedinice diverzantskih grupa“ – šeretski reče VO.
– Onda organizuj i savatavaj svu trojicu, i to odma’ – povika Visoki.
– To vam je završeno! – uzviknu VO.
* * *
B. S., R. Z. i Š. M. su ispunjavali sve potrebne uslove: bili su uniformisani pa još i policajci, a kao takvi su, logično, kod sebe imali i oružje i, što je najbolja stvar, bili su saplemenici Bandoglavog. Jedino nisu nimalo ličili na specijalce ili neke posebno trenirane diverzante, ali izgled ume da prevari.
„Ako se trojica takvih nađu na istom mestu, onda je potpuno jasno o kakvim se ljudima radi“, horski je odjekivalo sa malih ekrana.
„Već je na prvi pogled bilo jasno da su ih pripremali i trenirali pripadnici Mornaričkih koka i zloglasne Legije samaca“, govorili su najelitniji vojni analitičari.
„Uniforme su im bile upadljivo obične, toliko obične da je to iskusnom oku moralo biti neobično. Oni kineski kalašnjikovi proizvedeni pedesetih godina dvadesetog veka su tu bili samo zato ’da se Vlasi ne dosete’. Automatske puške jesu bile prastare – kineske, ali su pištolji bili austrijski, i to savremene proizvodnje. Čak su imali i motorole i mobilne telefone. Tipični komandosi, nema sumnje“, potvrđivali su sa malih ekrana uniformisani poznavaoci materije.
* * *
– Alo!
– Alo i ja tebi, i to više puta… Nego, da te pitam nešto – reče Visoki.
– Pitajte, sve ću da kažem – odgovara VO.
– I ’oćeš, veruj mi… Reci mi, je l’ smo se mi ono dogovorili da uhvatiš trojicu što liče na specijalce?
– Jeste, tako smo se dogovorili.
– Zvali me kauboji jutros.
– Šta kažu za akciju? – veselo upita VO.
– Za akciju, kažeš!? Pitaju me, onako neobavezno, zašto pod optužbom da su specijalci i diverzanti, hapsim ljude koji broje sitno do starosne penzije.
– Uh, nezgodno. Al, znate… Nismo imali ništa bolje… Naletesmo na onu trojicu; oni se prepali kad su videli naše pa se nisu mnogo opirali…
– Nisu se opirali, kažeš?
– Jeste, to kažem.
– Nisu se opirali jer im je krštenica žuta k’o grobljanska sveća! – besno odgovori Visoki.
– Mislite na izvod iz matične knjige…
– Gubi se odma’ inače će sutra ožalošćena porodica za tebe da vadi izvod! – urliknu Visoki.
* * *
„Teroristi su se pred istražnim organima branili kako nisu namerno ušli na našu teritoriju, već su to uradili zbog toga što nisu na vreme ažurirali mape u GPS navigaciji, a gorivo u dačiji im je bilo na izmaku pa su krenuli do benzinske pumpe, navigacija ih prevarila pa su zalutali. S tim saznanjem, kao znak moje dobre volje i odavno dokazane brige za svakog čoveka, a naročito nakon molbe mog prijatelja koji je glavni u državi koja je članica Unije al’ se ponaša kao da to nije, zamolio sam sud da brzo donese odluku i uhapšene pusti da se brane sa slobode, jer su se zakleli u majku i dali časnu reč da će – ako se pošta ne zagubi, i sudski poziv prime – jednom, kad im zdravlje i obaveze to budu dozvolile, doći na suđenje“, izjavio je Visoki na konferenciji za medije.
